3 idiota koja su vidjela da se crnci potkivaju pa i oni digli noge.

У полицији САД-а значи Murder-Death-Kill.
Док код нас то значи да се неко убио од алкохола.

Poziv policije za pomoc u SAD-u preko radia zbog ubistva. Cesto vidjano u americkim filmovima.

To je temperatura na kojoj se u legendarnom filmu "Blow" istopio neki vrhunski kokain, uz ogromno iznenađenje džankija koji je pre toga "mitingovao" o pomenutom procesu. Naime, dobar kokain se proverava tako sto se ispita tačka ključanja, a odličan kvalitet se potvrđuje temperaturi od 140 stepeni. U pomenutom filmu džanki širom otvara oči na 140+, 150+... i posle probe izgovara još blesavu rečenicu (dok se drži za obraze): "I cant' feel my face, I can touch it, but I cant feel it".
Oduvek sam mislio da je bend 187 "dobio svoj broj" po ovoj sceni.

187 nisu bili najgori bend. Oni su spadali u grupu najgorih "bendova" koje je sve trebalo baciti u Recycle Bin. Oni su bili kao neki hopperi, a ustvari su se oblacili kao oni najgori fenseri, uvek ocesljani, opeglani, sujetni, a u stvari su gomila foliranata. Sve iskopirano od retardiranih decackih bendova sa MTV-a.

Ovaj zajeban gangsterski broj se odnosi na nezajebanu beogradsku hip-hop grupu koja je harala početkom vladavine DOS-a. Grupa se sastojala od 3 muška člana. Svako od njih je uneo poseban šarm u grupu (svi su nosili iste puma majice) što je doprinelo porastu popularnosti i vlažnosti kod ondašnjih klinkica. Život ih nije mazio. Kada se činilo da su na vrhuncu moći, počeli su da se raspadaju u stilu malopre pomenute (o)pozicije. Jedan je završio na dopu, drugi kao dj na maloletnim žurkama a treći počeo da šlljaka sa letkama ispred ekonomskog fakulteta. U svakom slučaju, grupa će ostati upamćena po nadrkanim spotovima sa vrhunskim ribama koje su postale pravo osveženje nakon ukidanja tv palme.

Najogavniji bend koji, za razliku od Sha-Ile, Duck-a i ostalih retarada, glume neku ozbiljnost.