Drug koji ti je ujedno i prijatelj i učitelj. Stariji je od tebe par godina, ali i tih dvadesetak meseci razlike čine se svetlosnim godinama kada shvatiš koliko te nadmašuje svojim iskustvom. Uvek priča jer uvek ima šta da kaže, a svaka njegova priča je prozor u svet koji se tebi kao klincu činio nepojmljivim. Ti si bio nadmeni snob koji je čitao Kafku misleći da će shvatiti zašto je čovek rob pravila, slušao Šopenove koncerte za klavir i gledao umetničke filmove nikad ne posumnjavši da su samo velika dela vredna ljudske spoznaje dok je on, sigurno i sa obe noge na zemlji, svoju životnu filozofiju temeljio na svome životnom iskustvu umesto na monotonom serendanju sparušenih filozofa. Ti si slušao drame na Radio Beogradu 2 dok je on te priče živeo, ti si se udubljivao u etička razmišljanja o argentinskom sindromu u zemljama pogođenim inflacijom kad je on krao pljuge s trafika i preslušavao si album Pistolsa kad je on već uveliko na svirkama razvaljivao Submission basom. On ti je lako mogao namestiti ortakinju da ti skine nevinost, doneti prvo izdanje Alana Forda na hrvatskom, objasniti ti jednom rečju nešto što bilo ko drugi ne bi mogao ni sa deset tomova i pokazati ti svakim delom zašto je upravo on redak među ljudima koji mogu poneti zvanje čoveka, potpunijeg u svojoj mladosti nego što će većina ljudi biti ikada, možda ni pred kraj svog života. Ukratko, čovek koji samim svojim postojanjem kobjašnjava.