-Stigli smo! Metni ga tu na trotoar.
-Joj, bojim se odneće me pauk! Bolje da odemo na onaj parking dole u pizdi materinoj.

Улазим у собу, палим светло, огромни (читај мали) жути паук силази са плафона и панично бежи од моје ципеле (нисам имао новине при руци). Некако бежи од мојих агилних и невероватно брзих покрета и успева да се изгуби из мог видокруга. Палим комп и на гуглу куцам ,,јелов хаус спајдер". Налазим информацију да је паук безопасан, али да је један у милион људи смртно алегирчан на његов ујед. Ко ми гарантује да тај један у милион нисам баш ја?! Претурам по оделу, које се налази разбацано по поду у моје собе, махнито тражећи ,,смртоносног" паука. Нисам нашао паука, али ме је бар кева похвалила да сам се сетио да средим собу. Од једном спазих паука на другом крају моје собе. Не знамо зашто али сам осетио неку врсту симпатије према њему, па сам га помазио горе поменутом ципелом.

- Brate daj nemoj kruziti tu po parkingu,stani na ulaz,ionako se ne zadrzavamo dugo
- Rado brate al strah me od pauka, ionako baba s prvog sprata sve snima
________________________________________________
- Ćale parkiraj kod komsije Steve ispred garaze,pre neki dan prodo juga
- Ma de bre,zvao bi taj pauka samo da mi napakosti