Avetinja
Ако долазите из земље која има више директора него становника онада сте вероватно имали прилику да чујете горе наведену реч.Аветиња у речнику једног јуначине користи се у два случаја
Први:Описивање половине познате материје у универзуму.
Други:Описивање друге половине познате материје у универзуму.
Логика у коришћењу ове речи на тај начин једино постоји уколико узмемо у обзир класични стереотип који прати синове стења а то је лењост ,екстремна лењост која их је онемогућила да свим тим различитим облицима материје дају различита имена. Што тек постаје чудно када узмемо у обзир да је природни хабитат јуначина толике величине да би после месец дана живота у истом и пацијент са Алцхајмеровом болешћу успео да запамти сваки камен од којих се наведени хабитат састоји.
Мали Црногорац са оцем у парку.
Мц:Тато што је оно плаво горе?
Оц:То је сине нека аветиња.
Мц:А оно зелено доле ?
Оц:А оно је сине друга аветињ.
Мц:Тато оћеш ли ми купит још један сладолед?
Оц:Ћути аветињо три си већ појео.
