Bacanje stare tehnike
Болан тренутак. Неко ко има услова, своје старе телевизоре, касетофоне, усисиваче, звучнике, фрижидере, шпорете, па и компјутере, поклања неком или их односи у гаражу или подрум како би уступио место новој опреми. Тамо ће им бити хладно и биће усамљени, али ће ипак бити ту негде. Ко нема услова за то, уређај оставља поред контејнера, на милост и немилост комуналцима. Апарат тада као да га гледа тужним очима, вуче га за ногавицу и моли да буде враћен, пошто сваки апарат воли свог власника највише на свету - сетимо се само Храброг малог тостера који даје живот за свог бившег господара након што га је годинама верно служио, иако је био одбачен и напуштен.
Komentari
Мени је тај цртани баш био тужан кад сам га гледала... :)
А иначе је тај феномен (не)бацања старих ствари мени веома занимљив... често размишљам о томе...
То је мој омиљени цртаћ из детињства +
Ћебенце је најбоље :) И сад могу да се сетим оне његове фаце кад гужва слику дечака и кмечи из све снаге... :)
Jao jeste, duša te boli. +
- b
+ :)
evo, u vezi s tim Ne traži leba А је л'смем и ја једну у вези с овим?
Плииииз?!?
Вишенаменски дворишни украс
Zbog pomenutog crtaća ja danas imam mentalni sklop da me bukvalno boli, ili se osećam nelagodno kada se neka stvar baci, ili slomi, bila stara ili nova.Bukvalno imam sažaljenja za predmete i nije prijatno...
+++А тек онај страшни кловн ватрогасац ког Тостер сања... Морам под хитно да погледам филм опет
Smrc... Ne soli mi stare rane... +
placem...+
koji dobar crtani...svaka ti cast.