Као клинац волиш да будеш у центру пажње.Твој први рођендан, пуна кућа.. ово оно, ти бленеш не знаш шта се дешава.Одједном твој радознали ујак мисли да је веома забаван и узима те у своје мајмунске длакаве руке и баца те у ваздух , притом се дерња као да је то стварно нешто забавно а није јер летиш и мука ти је и оћеш дуду, онда се ти мало накезиш да испаднеш фер оно добар домаћин.Затим те твој цењени "забавни" другар спушта на земљу и ти се мало тетураш док ходаш али не зато што не знаш да ходаш већ зато што те је твој дебилни ујак исцимао по целој соби.А онда долази најбољи део .. сви су убеђени да си ти проходао и сви се стварају ту поред теебе, а твој цењени ујак баца своју огоромну,длакаву,пуну остатка сира и торте шаку према теби,уноси ти се у лице,видиш крмеље који вире из његових буљавих очију и осећаш смрад његове пљувачке како навире из његових уста и полако ти се згади живот,желиш да побегнеш а његова уста и шака су ти све ближе. Одједном он се скроз усхићено продере "Проходао си БАЦИ ПЕТ!" И залупи своју шаку о твоју и да ти одвратан влажан пољубац.Теби није забавно.