Баба: Сине, ја сам дебела, а ништа много не једем, а стално сам дебела.
Перем по кући, нађем парче торте, па поје'м оно дедино од вечере.
Док гледам "Љовисну " докрајчим грисине.
Чистим авлију, греота да пропадну оне силне кајсије и јабуке сто их омлатио град.
У задње двориште, пет'о се заглавио у плот, па сам морала да га прекољем, да се не мучи... Добра супа била.

Деда: Ти си к'о онај лудак што је' жабе и цркотине! Бериил... Онај! Масну крпу би појела.