Kada sedneš na šolju, i tih nekoliko trenutaka pre samog čina počinješ da praviš planove, gradiš kule i gradove, organizuješ bližu i dalju budućnost. Organizuješ svaki detalj u sitno crevce, sve se čini savršeno...sve je idilično, ubediš sam sebe da je sve što u tom trenutku zamisliš moguće.
Međutim, čim govno ugleda svetlost dana i skoči na glavu u vodu, ti planovi nestaju, gube se...kao da nisu ni postojali.

Ja svakoga dana razmišljam kako da od svakoga Kineza uzmem samo po 1 evro.