ANA
Bila jednom jedna Ana. Uciteljica je pita:
- Koliko su dva i dva?
A Ana kaze:
- Molim Vas, uciteljice, mogu li da razmislim?
A uciteljica kaze:
- Razmisli!
Posle pola sata, uciteljica pita:
- Dobro, Ana, jesi li razmislila?
A Ana kaze:
- Razmislila sam, ali ne znam.
A uciteljica kaze:
- Kako ne znas? Zamisli da ti mama da dve bombone, jednu za tebe, drugu za Sofiju; onda ti da jos dve bombone, jednu za Milicu, drugu za Stefana; koliko imas bombona?
A Ana kaze:
-Nemam ni jednu, sve sam pojela.
A uciteljica kaze:
- Koliko su dve bombone i jos dve bombone?
A Ana kaze:
- To je malo. Meni tata kupi kilo bombona i ja to smazem dok trepnes! To je malo. To je nista. To je skoro nista. To je nula.
A uciteljica kaze:
- Za tebe su dve i dve bombone nula?
A Ana kaze:
- Kakva nula? To je manje od nule!
A uciteljica kaze strogo:
- Ana, ti se sa mnom segacis? Ja ti necu dati nulu, dacu ti jedinicu.
I uciteljica joj da jedinicu, to jest tarabu. A na drugom casu da joj drugu tarabu. A na trecem trecu. A Ana sta ce, kud ce, uzme tarabe i odnese kuci. A sutra opet donese nekoliko taraba. A prekosutra isto. Puna avlija taraba, nemas kud da prodjes. A Ana uzme tarabe i ogradi avliju. Naidje Mile, ucenik iz njenog odeljenja, i poce da broji tarabe.
Tako je nastala cuvena pesma IDE MILE I TARABE BROJI.