Čoveče (ne) ljuti se
Омиљена игрица људи са танким живцима (читај аутора дефиниције тј. мене). Већина играча се баш и не придржава назива игрице, те га често и мења у "Човече наљути се". Петнаестак минута, колико обично траје партија, играча кошта свих живаца и кила које је имао на почетку. На крају, од њега остају само накострешене длаке на глави, у којој се налази нешто спржено и сасушено (читај ништа). У овој игрици ужива само онај срећник (пи**а му материна) који први стигне до циља. И тако живи са тим, игра сваки дан и проклиње сваку противникову добијену шестицу. Ваљда ће се Бог и на њега (несрећног играча) једном смиловати.
Несрећни играч: Ијаоо, Милане, како ћу да те одерем.
Срећни играч: Ахахахахха, као сваки пут.
-НА КРАЈУ ИГРЕ-
Несрећни играч (уколико се сетио мамице која му показује "не" прстом): Пи**о једна је**м ли ти све по списку, тешко ти је победити кад вараш. Како бацаш тим копитима, моја баба би јаче зафрљачила. Два пута си прескочио је**но поље, кевицу ти је**м. Море марш у пи**у материну, има реванш да се одигра одма'.
Несрећни играч (уколико нема чиме да се сети) :трш,трш: до тада срећни играч на поду са шљивицом, крушкицом, вишњицом, чиме било на оку.
Komentari
- d
carski je svidja mi se +
