budući da se Srbi mogu svrstati među najezoteričnije narode na svetu, koje krasi primitivan (čitaj iskonski) tip magijskog mišljenja (može se još pronaći i u kliničkoj slici obolelih od šizofrenije) nikakvo čudo što je crna magija postala najznačajniji (iracionalan) odgovor na svakodnevne velike i male probleme, od onih ličnih do nacionalnih.
otuda brojni telefonski, televizijski i institucionalizovani oblici servisiranja posledica magijske delatnosti. zemlja, koja je nadživela sopstvenu parodiju i ironiju, nastavlja svoj fiktivan roman u fantazmorgičnom žanru sveopšteg magijskog upliva, telekineze, priče o duhovima, srednjovekovne gotike, paranauke i alternativne stvarnosti.
svi bi radije kod parapsihologa (svaki onaj koji se ogrne ćilimom i duva u Aladinovu lampu) umesto kod psihologa, kod vračare, astrologa ili komšinice sa uvek spremnim šoljicama kafe.
koliko je pojava uzela maha govore i zločini sa magijskim motivima ili asocirani sa paranormalnim aktivnostima.
primitivizam i magijski pluralizam se smeše kao potencijalni oblik društvenog uređenja.