Кевино звоцање о вешем пропалом животу. Почиње јако тихо у некој од суседних просторија, затим постаје све гласније, максимум достиже када кева уђе у собу, затим постаје све тише када кеву некако истерате из собе, а она се врати у просторију одакле је и дошла, настави са својим послом и не престаје да опет тихо звоца како "ни на шта не личиш"