1. Полагање прве помоћи која је ту да те научи само да вежеш завој на машну и евентуално да урадиш вештачко дисање, ако је ту, искључиво, нека добра риба.
2. Полагање тестова. Глупаво закруживање глупавих одговора, која ти неће требати никад у животу, јер као да је битно колико има метара до хотела, јер нисам слеп и видећу где је. (Али пре тога, мораш да учиш, иако је распуст, или није битно шта једноставно да учиш мораш, у фазону, па што сам џабе дао паре ако ћу да паднем а да се не мучим. 2500 питања, ајде нека су ок, алииии људиии ја треба да знам колика је казна ако пређем на црвено, ако паркирам кола на зелену површину, само не знам како зелену, када траве нема , сунце је спржило, ЈАШТА КУРАЦ, па Бог те видео то ни судија не зна, али добро, ако нека јашу док не положиш.)
3. И на крају, то најзанимљивије од свега. Вожња. Идемо, лудница. Толико је ретардирана и глупава да је то смешно. Али пре него што кренем, и гуме морам да проверим јер је то, јебено, важно. ЈАШТА КУРАЦ. Крећем, али пре него што кренем ја морам, да урадих 1002 глупе ствари како би кренуо да паднем. Морам да завежем појас, наместим ретровизоре, повучем ручну, упалим светло(иако је 12 сати поподне), упалим жмигавац и .. Не не крећем још, неееее. Морам да пипнем онај курац иза главе, код седишта да видим је л ту, ма није оде да пиша, јашта. Ако то не урадим губим два бода, и тако два по два, само ти каже: "Мајсторе, слободан си", иако се ти зовеш Марко или Стефан или није битно како, ти си СЛОБОДАН и можеш кући ићи.
Али добро, и када кренеш па те ложи мало лево, мало десно, па лево, па друго лево, па опет лево. Радиш и лома на полигону, паркирање, и убацивање из прве у другу , вау како занимљиво.
Али добро, искрено, толико мучење вреди дозволе, је л ипак "она ти остаје за цео живот", као и факултетска диплома, ма да, ЈАШТА КУРАЦ.