Ma nemoj, ne seri, stvarno, zaista, zajebavaš, ne mogu da verujem, de ba, lažeš...

Uzvik razočaranja, uz primjesu nade da to što smo upravo čuli možda nije istina, ili da se nekako može promijeniti. Tako da ima u sebi dozu upitnog tona.

Tačnije nije baš uzvik, jer se to ne uzvikuje već promrmlja, ali nažalost u srpskom jeziku još ne postoji riječ mrmalj, pa ga zasad još zovemo uzvikom.

Јебено подбадање у сред реченице, што саговорнику који је хтео да искаже своју мисао одузима вољу за животом, а камо ли за свршетком те исте реченице односно мисли.