1. наелектрисање – својство неких субатомских честица које одређује начин његове електромагнетне интеракције. Наелектрисан предмет је под утицајем електромагнетског поља, али га и производи.
2. електрична струја – кретање или проток наелектрисаних честица, мерено у амперима (А).
3. електрично поље – посредник у преносу утицаја једног наелектрисања на друга наелектрисања која се налазе у његовој близини.
4. електрични потенцијал – способност електричног поља да изврши неки рад, мери се у волтима (V).
5. електромагнетизам – фундаментална интеракција између магнетског поља и наелектрисања које је у покрету