Najpogodnije društveno, državno uređenje za Srbiju
  • cernogod

    U ovoj temi bih želeo da čujem koji sistem vlasti i državno uređenje bi bilo najbolje za Srbiju. Počevši od kapitalizma, komunizma, monarhija, republika, teokratija, apsolutizma i tako dalje do vaših originalnih ideja i totalnih fikcija i utopija.

  • P

    Nijedno. Koje god da izabereš, narodu ne valja. Sada kada je demokratija, oni bi apsolutizam, da je to ono što nam treba, pa se ispostavi ni to da ne valja. Ne bih znao, zaista.

  • Earthworm Jim

    Da je vlast normalna svaki sistem bi bio idealan.

  • Стеван

    А влас' би била нормална да су људи нормални.

  • F

    Ma mislim da mladi ljudi odavde treba da odu, dok su mladi i sposobni da ŽIVE i naravno ukoliko im se ukaže ikakva mogućnost za tako nešto. Ova zemlja ne zaslužuje da troši mlade živote. Bilo kakva rasprava o utopijskom idealisanju u Srbiji je, po mom mišljenju, besmislena.

  • Зека

    Што се тиче државног уређења, прекопираћу део мог поста из теме "За и против краља", а додаћу и још пар ствари.

    Код нас је данас у начелу мешовити систем, односно, није чист парламентарни систем него него су неки институти и нека овлашћења преузета из председничког система, тако да код нас у пракси није ни парламентарни ни председнички систем.
    И шта Србин ту ради? Србин тај мештовити систем (који сам по себи није лош, али није за наш народ) максимално искоришћава, али на погрешан начин.
    Класичан пример вам је сада, председник најјаче странке је председник и државе, та његова странка заједно са њиховим партнерима је на власти, а он је на власти у тој најјачој странци. Добијамо то да код нас фактички функционише председнички систем, али пошто ми нисмо дефинисани као држава у којој важи такав систем, то не би смело да се дешава.
    Други пример је када су председник државе и премијер из различитих странака, и пошто код нас не могу њих двојица да се заједно договоре шта је најбоље за државу, обично сама држава упада у блокаду и нестабилност.
    Да смо монархија, монарх би представљао историју и државу, и ништа више. Позитивних последица монархије може бити много, боље везе са државама које су монархије (цела Скандинавија, Шпанија, В.Б. , Холандија итд. итд.). Што се тиче вођења државе и власти, монарх се ништа не би питао.
    Ми би на изборима гласали за оне људе за које мислимо да требају да буду на власти и у таквом систему не би било сукоба на релацији председник - премијер, и никада се не би могло десити да нпр. на онако курвањски начин, Мирко Цветковић (????) постане премијер.
    Још једна битна ствар, решили би се једних избора, а на кампање за председничке изборе се троши много пара, и разни Марјани Ристичевићи добију новац за кампању, да би дигли један билборд и пустили једну рекламу на ШЉ Телевизији, а паре, Бога питај где су.
    А онда, када тих избора не би било, можда би се и народ поново мало заинтересовао за парламентарне изборе, и не би нам излазило пола бирачког тела, а тек онда би власт била права представниччка власт и представљала би народ.

    Е сад, што се тиче осталих ствари које бих ја, да се нешто питам, променио у Србији.

    Прво, Народна Скупштина и избори. Ту по мени лежи највећи проблем код нас.
    Ево како то данас изгледа, цела Србија је једна изборна јединица, односно сав народ гласа за 250 посланика. Гласа се тако што свака странка преда своју изборну листу, од 250 кандидата за посланике. Проблем је што у већини земаља у којима важи тај систем са изборним листама, изборне листе су везане, односно ако партија освоји три места у Скупштини, прва три кандидата улазе у Скупштину. Код нас изборне листе нису везане, и сама странка бира које ће кандидате поставити за посланике.
    Гласање се врши непосредно, а расподела мандата се врши системом сразмерног представништва по Д'Онтовом систему ( http://sr.wikipedia.org/sr-ec/%D0%94'%D0%9E%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%B2_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC ).

    Е, а ево како ја замишљам да би то требало да буде, и како ја мислим да би тај идеални систем функционисао код нас.

    Прво бих Србију поделио на 250 изборних јединица (или више, или мање, у зависности од броја општина, видеће се касније зашто).
    У свакој од тих 250 изборних јединица бирачи би гласали за по једног представника своје општине у Народној Скупштини.
    Не би било изборних листа, него би се људи пријављивали на изборима тако што би морали да сакупе одређен број потписа грађана који имају право гласа у тој изборној јединици. Тако да су у истој позицији и независни кандидати, а и они кандидати који припадају некој странци.
    Гласало би се за име и презиме, а мандати би се делили већинским системо, односно који кандидат освоји већину, тај би постајао посланик. Ако неки кандидат освоји 51% гласова или више, он би постајао посланик, ако не би било таквог кандидата, ишло би се у други круг у коме би се прва два кандидата са првих избора борила за место у Скупштини (као што сада функционишу председнички избори).

    Ако у изборној јединици победи независни кандидат, код њега се ништа не мења, ако победи кандидат који је изашао испред неке странке, увео бих систем који би функционисао као и систем избора Председника парламента у Енглеском Парламенту. Да објасним, када се у Енглеској заврше избори за Парламент, и када се поделе мандати, један од посланика се бира за Председавајућег Парламента, али, да би он био објективан током свога мандата он мора да напусти своју странку и да буде ванстраначка личност. А на следећим изборима, он у својој изборној јединици, аутоматски постаје кандидат на основу свога претходног мандата.
    Тако би увео и код нас, само не за Председника Скупштине, него за све посланике. Ко буде изабран као кандидат неке странке, он мора да напусти странку да би постао посланик, а на следећим изборима аутоматски постаје кандидат, без потребе да се поново учлањује у странку.

    Зашто све то? Прво, имамо страначки независне посланике у Скупштини, и нико не може посланику да диктира како да гласа и шта да прича у Скупштини. Друго, народ, односно бирачи, имају много већу улогу, зато што гласају за човека кога знају, а тиме и посланик мора више да размишља о свом понашању, зато што ће само својим радом моћи да осигура да бирачи и на следећим изборима гласају за њега.
    А и у таквом систему, много лакше би могао да се спроведе народни опозив посланика, чиме би посланик још више био стимулисан да се не спрда тамо, нега да ради.

    То је све, чега тренутно могу да се сетим... Знам да сам се много расписао, али јбг...шта ћеш :)

  • medicus

    Mada... to se kao i ne razlikuje mnogo od današnje parlamentarne anarhije...
    Ali mislim se, zašto da nam vlasti kradu novce, kad to možemo i mi!?

  • cernogod

    Ако неки кандидат освоји 51% гласова или више, он би постајао посланик, ако не би било таквог кандидата, ишло би се у други круг у коме би се прва два кандидата са првих избора борила за место у Скупштини (као што сада функционишу председнички избори).

    Takav je sistem u Francuskoj. Engleski je bolji po mom mišljenju za nas. Ko prvi preseče vrpcu na ciljnoj liniji ide u Skupštinu. Sistem relativne većine.

    Dakle sa većinskim sistemom se slažem.

    Да објасним, када се у Енглеској заврше избори за Парламент, и када се поделе мандати, један од посланика се бира за Председавајућег Парламента, али, да би он био објективан током свога мандата он мора да напусти своју странку и да буде ванстраначка личност.

    Da, ali u našoj istoriji nijedan predsednik skupštine nije rekao kralju da "nema oči da vidi ni uši da čuje dok mu njegov dom čiji je ponizni sluga to ne dozvoli."
    Jednostavno nemamo mi takvu tradiciju.

    Зашто све то? Прво, имамо страначки независне посланике у Скупштини, и нико не може посланику да диктира како да гласа и шта да прича у Скупштини. Друго, народ, односно бирачи, имају много већу улогу, зато што гласају за човека кога знају, а тиме и посланик мора више да размишља о свом понашању, зато што ће само својим радом моћи да осигура да бирачи и на следећим изборима гласају за њега.

    Ovo je zanimljivo. Ali bi vodilo ka nekakvom bezpartijskom sistemu koji bi bio najverovattnije apsolutno neodrživ.

  • MrsSupergirl

    Ma Platonovu državu bih ja kod nas uvela! :))

    Šalu na stranu, ja bih uvela nešto slično francuskom sistemu, gde bi se izbornim sistemom ubila sitna gamad, a gde bi opet postojala relativna ravnoteža i približno jednaka snaga predsednika i premijera.

  • cernogod

    U Francuskoj je predsednik Bog i batina. Tek skoro su ukinuli septenant(mandat od 7 godina) ej!

    Dakle nema tu neke ravnoteže loš ti je primer.

  • cernogod

    gde bi se izbornim sistemom ubila sitna gamad

    Kod ovga si u pravu.

  • MrsSupergirl

    Ne, nego sam se izrazila kako ne treba... :D Htedoh reći da bih uvela sličan izborni sistem, a veću ravnotežu između predsednika i premijera. Tek sad videh šta sam napisala. :D

    Mada ne znam, ponekad pomislim da bi bio ok i čist francuski, ali pod uslovom da imamo nekog kompetentnog na mestu predsednika (a pošto nemamo onda bolje ne)

  • Burzum

    Ја сам за да вратимо Коштуницу као премијера. Овај Деда Мраз безбожник неће да посећује црквене хепенинге. Нема више ко да врти колач, сунце ти јебем.

    Спрдњу на страну, глупо је говорити о најбољем уређењу, када се од пада социјализма (који се никад не би десио да исти који су нас гађали нису туткали опзицију парама) до данас, ствари које су стварно битне потискују дистракцијама типа Хаг, Косово, Младић, Хаг. Када понестане Косова и Младића, истрипује се да нема уља. Једноставно не постоје људи у овој земљи, а ни напољу, који би имали искрену жељу, па макар се и окористили, да опамете гомилу стоке и ову стару рагу врате на ноге. Џаба систем када нема операната који би њиме управљали.

    Можемо ми обични смртници да серендамо по интернету о анархијама, монархијама, и осталим говнима, али једноставно нема назнака да уопште постоји тим људи, који ако не би успео, барем би се потрудио да нам свима буде боље.

    Сад ово нема везе са темом, али као човека који има муда, и који би требао да буде будућност наше политичке сцене је Драган Ђилас, шта год сви ви мислили о њему. То је човек који зна која говна треба прогутати, а за која се узвраћа шамаром. То су права муда, а не псовање мајке страним плаћеницима преко ТВ Чачак.

  • Зека

    Сад ово нема везе са темом, али као човека који има муда, и који би требао да буде будућност наше политичке сцене је Драган Ђилас, шта год сви ви мислили о њему. То је човек који зна која говна треба прогутати, а за која се узвраћа шамаром. То су права муда, а не псовање мајке страним плаћеницима преко ТВ Чачак.

    Са овиме се апсолутно слажем, у последњих пар месеци мени се ДС гади, и не могу да их видим више, али што се Ђиласа тиче, исто мислимо.

    ствари које су стварно битне потискују дистракцијама типа Хаг, Косово, Младић, Хаг. Када понестане Косова и Младића, истрипује се да нема уља

    И са дистракцијама се слажем, само што их ја видим другачије, типа "керуша Мила", "Тадићево опијање на стадиону", несташица уља итд.
    Али што се тиче Хага и Младића, то сматрам јако битним, не толико због сарадње са ЕУ и њиховог притиска, него чисто из моралних разлога.

  • P

    Код нас изборне листе нису везане, и сама странка бира које ће кандидате поставити за посланике.

    E, toooo je poenta! Koji đavo glasamo za skupštinu, kad ionako šalju uvek iste ljude i mi nemamo apsolutno nikakvog uticaja na to?

  • никнејм

    Ruski sistem je majka.

    Samo sto mi nemamo coveka kao sto je Putin, niti smo u zemlji kao sto je Rusija, ali bi mozda sa jednim Putinom sve bilo reseno. Čavez bi isto to lepo sve doterao.

  • cernogod

    cernogod
    pre 14 sati izmeni obriši

    U ovoj temi bih želeo da čujem koji sistem vlasti i državno uređenje bi bilo najbolje za Srbiju. Počevši od kapitalizma, komunizma, monarhija, republika, teokratija, apsolutizma i tako dalje do vaših originalnih ideja i totalnih fikcija i utopija.

    Dakle da ponovim, ne zanimaju me razglabanja tipa svi smo mi govna, narod je kriv, političari su krivi, za nas je svaki sistem loš i ostalo. Želeo da bih da uključite maštu i date u svom postu nekako zaokrženu celinu kao što je to zeka uradio.

  • Moćni Ming

    Zdrav socijalizam.

  • Др Јанковић

    Тоталитаризам.
    Подићи зид око Србије.
    После напунити водом да се потопе говна.
    Тек онда можемо причати о новом поретку.

  • Ivan92

    Нама треба неко ко је као Лав Троцки.
    Човек је био веома образован, Лењин је био презадовољан његовом надареношћу. Такође је и знао како комуницирати са људима и како се треба опходити према њима. Да га Стаљин није сјебао, комунизам можда уопште не би био лош.

  • medicus

    Šta mislite o samoupravnom socijalzmu. Vladavini vredne radničke klase i poštene inteligencije!
    ''Socijalizam, sa ljudskim licem... ko bi mogao biti protiv toga?''

  • MrsSupergirl

    Pod jedan, nama ne treba onoliki broj poslanika, to bre treba prepoloviti u najboljem slučaju! Isto važi i za ministarstva, mislim ja razumem da su morali da izmisle onoliki broj ministarstava da bi svi uvalili guzice u fotelje, ali nama običnim smrtnicima to apsolutno nije potrebno! Državnu administraciju smanjiti 3 puta, pa tek onda možemo da pričamo o kakvom-takvom početku normalnog funkcionisanja državnog aparata...

    Drugo, te izborne liste isto treba da se srede, ili zatvorene ili otvorene, a ne ovaj užas.

    Treće, cenzus podići na 15% bez bojazni, da nestanu sitne liderske partije, muka mi je više od njih, iznikle ko pečurke posle kiše, a ne služe ama baš ničemu pametnom.

    Četvrto, Trocki je Staljina smatrao mediokritetom. Eto ti ga sad. :D

  • Ivan92

    Кад мало боље погледамо, Стаљин јесте био медиокритет. Троцки је био доста паметнији човек од Стаљина, којег је Лењин једном приликом назвао глупаном. Ипак, штагод је Троцки мислио о Стаљину, за време његове тираније он се активно бавио писањем дела против Стаљина. Једном је рекао да сва зла почињена у СССР-у нису дело ни комунизма, ни марксизма, ни лењинизма, већ стаљинизма.

  • MrsSupergirl

    Da se razumemo, i Trocki i Lenjin su bili druga priča u odnosu na Staljina. Staljin je bio prepredeni ruski seljak - čekao je tiho svoju priliku, zgrabio je i nije puštao do kraja, ne birajući sredstva.

    Ja iskreno ne verujem da bi komunizam uspeo kako god da okreneš, ali verujem da bi sve to izgledalo dosta drugačije da su se neki drugi ljudi pozabavili time.

  • cernogod

    Др Јанковић
    pre 3 sata

    Тоталитаризам.
    Подићи зид око Србије.
    После напунити водом да се потопе говна.
    Тек онда можемо причати о новом поретку.

    ?

    Predpostavljam da bi ti sagradio nojevu barku punu govana?

  • Ivan92

    Pa naravno da se razumemo, daleko bilo da se ne razumemo!!! :)

    P.S. Lepo poznajes istoriju.

  • ortak_CHEda_velja

    Ma, naturalna privreda iz vremena kad se Krkobabić momčio i to je to.

  • Gojko Bila

    Za kralja, sve ostalo ne valja!

  • Зека

    Проблем са комунизмом је то што је он апсолутно немогућ.
    Ствара се нека лажна представа о једнакости, о друштвеној, односно државној својини, о друштву без класа (највећа лаж комунизма) итд.
    Зато комунизам нигде неће успети, нити ће опстати, временом ће нестати и у овим земљама у којима данас функционше.

    Treće, cenzus podići na 15% bez bojazni, da nestanu sitne liderske partije, muka mi je više od njih, iznikle ko pečurke posle kiše, a ne služe ama baš ničemu pametnom.

    За то није потребан цензус, него већински систем избора. И ја сам за то што ти кажеш, да се истопе мање странке, али то не може преко ноћи.
    Овај систем који код нас функционише (систем сразмерног представништва) поспешује мањинске странке (када кажем мањинске, не мислим на етничке мањине, него на број бирача) зато што им обезбеђује учешће у раду Парламента. Тај систем и служи развијању вишестраначких система, зато што омогућава постојање великог броја странака и у том систему најчешће и најлакше настају екстремна левица и десница.

    Већински систем, за разлику од овог који је код нас, води ка двостраначким системима, самим тим и не дозвољава функционисање екстремних снага. Временом се од две коалиције, формирају две странке, које у свом саставу имају припаднике различитих оријентација, али их веже једна иста идеја на основу које се они држе заједно, а то касније води и ка слабијој страначкој власти над својим члановима, односно ка већој независности посланика, што опет касније води више ка личној одговорности, где политичари лично сносе одговорност за своје поступке, а не крију се иза странке. Опет много боље од овога што данас код нас постоји.

  • cernogod

    Politicki neemancipovanim ljudima je tesko da razumeju o cemu pricas jer ne znaju za bolje od ovog sistema niti su se trudili da saznaju na sopstvenu inicijativu. Od nasih politicara takvo saznanje nece ni dobiti. Jednostavno, lakse je manipulisati neobrazovanom masom.

  • MrsSupergirl

    Znam ja odlično šta je većinski sistem. :) Samo ne mislim da je dobar za ove prostore, baš zato što nemamo odgovorne i kompetentne političare. Prvo treba polako ići ka tome da se ukinu te male bespotrebne partije, ali da ostane kakav-takav stranački pluralizam, rano je ovde razmišljati o dvostranačju, naročito jer i ono ima svoje ozbiljne slabosti, naročito ako se prenese na naš mentalitet, ali o tome drugi put, pošto žurim sad. :D

  • Зека

    Опуштено, нисам ја ништа рекао :)

    Али не може да остане страначки плурализам, а да се мале странке (типа: ССС - Српска Сељачка странка, СЛС - Српска Либерална странка) укидају, не може основ за њихово укидање бити то што оне имају мали удео у бирачком телу. Ако имају 10.000 оверених потписа, не можеш им ништа, једино се оне екстремне странке могу укидати.
    А цензус од 15% мислим да је много висок, ја мислим да је 10% највећи цензус за који сам чуо да постоји, немој за реч да ме држиш ту.

  • Ivan92

    A šta mislite o socijaldemokratiji?

  • Зека

    Па добро...ја се иначе јежим од речи "социјализам" или још горе "комунизам", али данас је неминовност да не може да функционише неки други систем до демократије, а већ после II Светског су све капиталистичке земље, које су по правилу до тада биле оријентисане либерално-демократски, почеле благу социјализацију.
    Тако да су у принципу данас све цивилизоване земље, социјалдемократске и то се не доводи у питање. Свака земља тежи демократском уређењу, али се и у свакој земљи гарантују социјална права.

    У принципу, сви облици који су овде наведени се не супростављају са социјалдемократијом, изузев анархије, која је реално немогућа.

  • KanameTosen

    Republika po uzoru na Rimsku.

  • MrsSupergirl

    Dobro, jeste dosta 15%, malo sam izhiperbolisala. :D Ali da se podigne bar na 8%, ako se dobro sećam mislim da je u Francuskoj cenzus 8%. Ne mislim da stranke koje si naveo treba da prestanu da postoje, samo mislim da treba ići ka udruživanju, ovde je glavni problem što male partije uglavnom nastaju zato što se nekom baji digne da osnuje svoju stranku zato što u već postojećoj nije imao dovoljno manevarskog prostora za sebe. Prvenstveno takve stranke treba da nestanu, znam da bi raznoraznim liderčićima to teško palo, ali moramo da prestanemo da se igramo politike, te liderske tendencije su nas donekle i dovele tu gde jesmo... Ne može svaka šuša da bude gazda. :)

    A o socijaldemokratiji... Hm, neki minimum socijalnih prava se mora garantovati, sve što je iznad tog minimuma je po mom mišljenju loše po državu i ekonomiju na duge staze.

    Evo kad bih ja sutra odlučivala, zdravstvo i školovanje bi morali da budu besplatni (pod školovanjem podrazumevam i fakultetsko obrazovanje), a za ostalo zasuci rukave pa radi, tržište te čeka...

  • Зека

    A o socijaldemokratiji... Hm, neki minimum socijalnih prava se mora garantovati, sve što je iznad tog minimuma je po mom mišljenju loše po državu i ekonomiju na duge staze.

    Evo kad bih ja sutra odlučivala, zdravstvo i školovanje bi morali da budu besplatni (pod školovanjem podrazumevam i fakultetsko obrazovanje), a za ostalo zasuci rukave pa radi, tržište te čeka...

    Да, да...овде се слажемо, сем што се тиче факултетског образовања, не мислим да оно треба да буде бесплатно, него као што си рекла, засуци рукаве па учи, па ако се трудиш, доспећеш до буџета или до стипендије неке.
    Ја нпр. нисам довољно активан на том пољу, па се не трудим довољно и гулим као самофинансирајући, а знам људе који су по 20-30 година студирали за џ, што је по мени смешно и тотална глупост.

  • medicus

    ако се трудиш, доспећеш до буџета или до стипендије неке.

    To važi samo ako je taj budžet, ili stipendija, u potpunosti dovoljna da pokrije sve troškove tvog školovanja.
    Neko će reći, pa to je i danas, ako si vredan i radan student, na budžetu si, a ako nisi, sam plaćaj, pa ćeš da mućneš glavom!?
    Na šta se ja pitam, šta to dobija student koji je na budžetu, osim, eventualno nešto manjih izdataka!?
    Da li je školovanje o trošku države, zaista besplatno!?

  • Зека

    Није! Мораш да платиш књиге и четврти излазак испит из једног предмета. Све то испадне много мање од 70 - 80 хиљада динара, колико је ја мислим најефтиније студирање, једне године наравно.

    И у чему је ту проблем?
    Једино још да узме држава да плаћа буџетлијама који неће у домове и станове у којима ће становати током студија, онима који неће да једу у мензи да плаћају храну, а онима који путују до куће у унутрашњост да плате и пут.

    Који још трошкови око студија постоје?

    Тако да ћу ја увек сматрати да је у оквиру те "социјалне политике" што се тиче образовања, довољан овај систем који постоји, можда још мало да се дораде неке ситнице, евентуално.

  • MrsSupergirl

    Aaaaaa, u mom imaginarnom obrazovnom sistemu ne bi svaka budala mogla da upiše faks. :D
    Oni koji su sposobni da ga završavaju imali bi sve za dž, a pošto je njih objektivno malo, državni budžet bi to mogao da istrpi. :D


Ova tema je zaključana.
Nije moguće dodavanje novih komentara.