
Пошто није лоше отворити штреберске теме у нади да ћемо помоћи унесрећенима, ево отварам своју струку. Ако некоме треба нешто нека пита па ћу да видим да ли могу да помогнем. И други могу да помажу. Струка ми је више молекуларна биологија тако да не очекујте много помоћи из зоологије, а нарочито не из ботанике. И глупа питања су добро дошла.

Ево чега се сећам. То је вид излучивања воде код биљака, који се не обавља преко стома колико се сећам (давно је то било) и такође се вода не излучује у облику водене паре већ је у течном стању. Најтужније је то што немам сада књигу из ботанике, а ни физиологије биљака... тако да ти само ово могу рећи. А зашто тако излучују и које биљке имају способност гутације и које немају... немам појма... Биљке не подносим да учим... јбг...

Pa dobro. Mada ja nisam mislio na ozivljavanje u bukvalnom smislu :), vec metaforickom. A da li bi postajala mogucnost da ako bi se ukstili geni tih zivotinja i ljudi, jer ukrstanjem gena raznih biljaka dolazi se do novih vrsta, a poznato je i ukrstanje lavova i tigrova (jes da se ne vrsi to preko gena :)), onda nacin na koji su nastale na stotine razlicitih vrsta pasa i tako dalje...

Пази, нису настале на стотине врста паса већ сада има једна једнина врста (колико сам упознат). Иначе, укрштањем магарца и коња такође се добија нека санђама али то није врста. Врста представља једнинке које су способне да даја ПЛОДНО потомство, тј. да могу да продуже врсту, тако да мула није врст, већ санђама. :Д
А што се тиче укрштања између људи и тих санђама, са овом технологијом, апсолутно НЕ. Свака манипулација генетског материјала првави већа срања него користи. Једино што ради ок је вештачка селекција и генетски инжињеринг на "нижим" врстама, као што су бактерије, вируси, и неке "просте" еукариоте. Иначе, имам теорију еволуције тек следеће године тако да ми је ово мало зајебано питање јер немам довољно знања да тврдим нешто 100%. Мада не верујем у теорију еволуције (не значи да сам креациониста априори)...
jel ko gledo park iz doba jure ....joj sto su strasne one kuce tamo....jooooooooooj...jel one jedu malu decu za dorucak i jel se moze upotrebti dnk iz komarca koji je pio krv dinosaursa prije mnogo godina a nakon toga ga zatrpala smola(mislim komarca)i on ostao neostecen do danas...ako moze moze li se iz njega klonirati tiranosaurs?

Да ли је то могуће нисам сигуран. А и да нађеш комарца који је сисао крв диносаурусу како да знаш да је то крв баш диносауруса а не неког пустињског скочимиша. Између осталог, гмизавци имају тожне крљушти, а комарац смешну сисаљку коју би поломиЈо и о пету моје бабе, а камо ли о дино-кожу.
Е сада, ако претпоставимо да имамо крв диносауруса треба га клонирати. А да би га клонирали потребан нам је неко да носи јаје у себи. А да би носио неко јаје у себи (фетус) потребно је да су врсте исте (колико знам, а нисам се бавио овом проблематиком много тако да можда лажем, али чисто сумњам...). Пошто немамо живог женског примерка те врсте онда је јебено јер немамо где да га ставимо да се развија. А неке машине да користимо нема шансе јер не знамо шта му је портебно за развој, нити имамо такву технологију...
Ух, бре...
Што се тиче јела... сисари и генерално кичмењаци, не троше много времена на ждрање пошто имају такав дигестивни тракт да могу храну да варе дуже време и да боље искористе све што ваља.
Што се тиче павања... то баш зависи од врсте до врсте тако да немам појма, али мислим да жирафе спавају неких 2-4 сата ако се добро сећам...
А о мувању... нема много колико се сећам - табају се два кретена и увате и опале женку. Такође има доста удела и симетрија. Што је симетричнија лева и десна страна тела то је већа шанса да ће женка одабрати баш тог (ако нема табања). Накинђуреност, поред симетрије, исто пали (грива код лавова нпр.). Код људи је мало другачија ситуација јер се овде ипак женке боре за мужјака, али ме мрзи да развезујем ту тему саде.П.С. Јебала вас зоологија, ботаника и палеобиологија... дајте нешто што знам...

En Dotter, Darvin ti nije ravan. A kažeš simetrija...moguće. Ja gledala na TV-u kako to ide kod nekih ptičica. Mužjak njoj donese grančicu da zajedno saviju gnezdašce. To je tako romantično, a i čitala sam da su labudovi i nojevi monogamni, pa se pitam kako sisari stoje sa vernošću, ali da te ne davim sa zoologijom, i mi žirafe imamo dušu.

Права, истиснка моногамија практично не постоји у животињском свету. Јавља се можда само код 2-3 врсте птица. Мада, ово је шкакљиво питање и у зависности од аутотра до аутора одговор може много да варира (од нема моногамије до много, много примера моногамије...), тако да немам коначан одговор.
Није ми познат моногамни сисар.Раздељак... Да би рештио ту дилему можда је најбоље да обријеш главу, а даску да носиш са собом за сваки случај ако те нападну анти-скинси.

Ako posmatras evolutivno, ptice i sisari su dve grane razvijene iz nekih gustera (valjda), tako da se sisari i ptice pas ne mogu mnogo porediti (sem sto su kicmenjaci).
To sto je tako kod sisara ne znaci da je monogamija kod ljudi nuzno losa. Jednostavno, monogamija je neprirodna stvar za ljude, ali dosta povoljna sa socio-pshiloske strane. Tako da ti sad vidi sta ces i kako ces. ;)
Familija Canabaceae ima 4 poznata roda. Najpoznatije vrste su:
Cannabis sativa - indijska konoplj
Humulus lupulus - hmelj(nadam se da sam dobro napisao imena jer me mrzi da gugulujem i da trazim...)
Obe se koriste u industriji i vrlo cesto sluze kao opojna sredstva.
U indijskoj konoplji je THC, dok se hmelj koristi u pivnoj industriji.Druge dve vrste nismo ucili na faksu... verovatno ne sluze nicemu ;)
P.S. Ovo je jedan od retkih slucajeva gde ja (veliki neznalica botanike) znam sistematiku... (trebalo mi za ispit.. jbg...)

Na Wikipediji piše da su 3 roda, a i da taj treći neki ne ubrajaju u Canabaceae. Eeeee, mesto da guglaš kao svaki pionir, brukaš se pred kulturnom elitom :) A i btw, rekao si ''druge dve vrste''. Siguran sam da ima više od četiri VRSTE. Ti si mislio na rodove. Cccc... ;)
Btw, uzgajanje hmelja je ograničeno u Americi zato što je jedina biljka na koju džeja može da se kalemi. Malo ilegalne trivije :)

100% sam siguran da je u mojoj knjizi pisalo da imaju 4 vrste. A ta knjiga je neverovatno retardirana i ima dosta netacnih stvari koje profan smatra za tacne.... Nisam provareavo okolo, jbg... a i iskreno me ne interesuje toliko. ;)
Ako te ne mrzi vidi okolo sta je tacno pa da ljudima kazemo istinu.
Електрофореза представља метод за раздвајање мојелкула. Поред електрофорезе постоји и нпр. колриметрија. Суштина електрофорезе је раздвајање молекула на основу наелектрисања:
Узорак се ставља на гел (на један његов крај) и тај гел се налази у неком раствору. У раствор су такође постављене елегтроде. Када се струја пусти кроз систем, сви наелектрисани молекули иду у смеру од једне електроде ка другој у зависности од наелектрисања тих молекула. Што је неки молекул више наелектрисан брже иде ка одређеној електроди. Након неког времена (неколико сати) долази до раздвајања молекула. Они који су више наелектрисани прешли су већи пут на гелу, док они мање наелектрисани су прешли мањи. Има још доста ствари које утичу на пређени пут, као и доста модификација ове методе али не желим да те смарам.
Ако ти ово није помогло питај на другачији начин. ;)
