Биологија и сличне ствари
  • En_Dotter

    Пошто није лоше отворити штреберске теме у нади да ћемо помоћи унесрећенима, ево отварам своју струку. Ако некоме треба нешто нека пита па ћу да видим да ли могу да помогнем. И други могу да помажу. Струка ми је више молекуларна биологија тако да не очекујте много помоћи из зоологије, а нарочито не из ботанике. И глупа питања су добро дошла.

  • moi-moi

    Baš ništa iz botanike?

  • En_Dotter

    Слабо шта... Питај па шта буде...

  • moi-moi

    Interesuje me gutacija kod biljaka...pa sad ako znaš mogu da produbim...

  • En_Dotter

    Ево чега се сећам. То је вид излучивања воде код биљака, који се не обавља преко стома колико се сећам (давно је то било) и такође се вода не излучује у облику водене паре већ је у течном стању. Најтужније је то што немам сада књигу из ботанике, а ни физиологије биљака... тако да ти само ово могу рећи. А зашто тако излучују и које биљке имају способност гутације и које немају... немам појма... Биљке не подносим да учим... јбг...

  • moi-moi

    Ma znam ja Endi šta je gutacija, ono što me interesuje oslobađa li se voda nužno u vidu kapi ili može i u vidu kristala (mislim ne znam da li bi to onda bila voda ili minerali i da li je to uopšte onda gutacija). Ne znam koliko sam jasna, slabo mi ide ovih dana...

  • En_Dotter

    Пази, гутација и транспирација се односе само на излучивање воде. А дали минерали иду исто то је нешто друго колико знам. И гутација је нужно течна. Кристали би били лед а то је енергетски јако не повољно изличити, а тешко да би биљка радила како ваља ако би било леда око ње - нема респирације.

  • moi-moi

    Mogu li se minerali izlučiti i u kom bi obliku bili?
    Ovo za led mi je savršeno jasno, nisam ni mislila da je u tom slučaju voda nego soli.

  • En_Dotter

    Сигурно се излучују и минерали, само нисам сигуран који су механизми. Такође не знам ни колики је удео (и да ли је довољан да се дикутује о томе), тако да то треба проверити у некој од књига. Ако нађем случајно књигу из физиологије биљака погледаћу па ћу ти рећи.

  • alkostino

    Mene zanima da li je ili da li ce biti moguce putem genetskog inzinjeringa oziveti bica iz raznih mitologija, npr. Grcke, Norveske, Slovenske... Kao sto je recimo Minotaur (covek-bik) ili Kentaur (covek-konj) :)

  • En_Dotter

    Прво, не верујем у оживљавање.
    Друго, и да је могуће оживити, потребан нам је генетички материјал тих бића, тако да ништа од тога. ;)

  • moi-moi

    Ako naletiš ti mi javi, u svakom slučaju hvala najlepše.

  • brankaja

    mene interesuje da li postoji babaroga>?

  • brankaja

    p.s. i da li zaista jede malu decu koja nisu dobra,te da li iko ima njen DNK.

  • En_Dotter

    Наравно да постоји и појешће те врло брзо ако наставиш овако да хулиш по бабароЗи.

  • brankaja

    joooooooooooooooooooooooj

  • alkostino

    Pa dobro. Mada ja nisam mislio na ozivljavanje u bukvalnom smislu :), vec metaforickom. A da li bi postajala mogucnost da ako bi se ukstili geni tih zivotinja i ljudi, jer ukrstanjem gena raznih biljaka dolazi se do novih vrsta, a poznato je i ukrstanje lavova i tigrova (jes da se ne vrsi to preko gena :)), onda nacin na koji su nastale na stotine razlicitih vrsta pasa i tako dalje...

  • En_Dotter

    Пази, нису настале на стотине врста паса већ сада има једна једнина врста (колико сам упознат). Иначе, укрштањем магарца и коња такође се добија нека санђама али то није врста. Врста представља једнинке које су способне да даја ПЛОДНО потомство, тј. да могу да продуже врсту, тако да мула није врст, већ санђама. :Д
    А што се тиче укрштања између људи и тих санђама, са овом технологијом, апсолутно НЕ. Свака манипулација генетског материјала првави већа срања него користи. Једино што ради ок је вештачка селекција и генетски инжињеринг на "нижим" врстама, као што су бактерије, вируси, и неке "просте" еукариоте. Иначе, имам теорију еволуције тек следеће године тако да ми је ово мало зајебано питање јер немам довољно знања да тврдим нешто 100%. Мада не верујем у теорију еволуције (не значи да сам креациониста априори)...

  • brankaja

    jel ko gledo park iz doba jure ....joj sto su strasne one kuce tamo....jooooooooooj...jel one jedu malu decu za dorucak i jel se moze upotrebti dnk iz komarca koji je pio krv dinosaursa prije mnogo godina a nakon toga ga zatrpala smola(mislim komarca)i on ostao neostecen do danas...ako moze moze li se iz njega klonirati tiranosaurs?

  • En_Dotter

    Да ли је то могуће нисам сигуран. А и да нађеш комарца који је сисао крв диносаурусу како да знаш да је то крв баш диносауруса а не неког пустињског скочимиша. Између осталог, гмизавци имају тожне крљушти, а комарац смешну сисаљку коју би поломиЈо и о пету моје бабе, а камо ли о дино-кожу.
    Е сада, ако претпоставимо да имамо крв диносауруса треба га клонирати. А да би га клонирали потребан нам је неко да носи јаје у себи. А да би носио неко јаје у себи (фетус) потребно је да су врсте исте (колико знам, а нисам се бавио овом проблематиком много тако да можда лажем, али чисто сумњам...). Пошто немамо живог женског примерка те врсте онда је јебено јер немамо где да га ставимо да се развија. А неке машине да користимо нема шансе јер не знамо шта му је портебно за развој, нити имамо такву технологију...

  • zirafko

    Znaš li koliko vremena u toku dana pojedine vrste troše na jelo i pavanje, npr: zebre, zečevi, nosorozi, žirafe, slonovi, nojevi?
    I nešto o ritualima parenja kod sisara, prilaženje, muvanje i tako to.

  • En_Dotter

    Ух, бре...
    Што се тиче јела... сисари и генерално кичмењаци, не троше много времена на ждрање пошто имају такав дигестивни тракт да могу храну да варе дуже време и да боље искористе све што ваља.
    Што се тиче павања... то баш зависи од врсте до врсте тако да немам појма, али мислим да жирафе спавају неких 2-4 сата ако се добро сећам...
    А о мувању... нема много колико се сећам - табају се два кретена и увате и опале женку. Такође има доста удела и симетрија. Што је симетричнија лева и десна страна тела то је већа шанса да ће женка одабрати баш тог (ако нема табања). Накинђуреност, поред симетрије, исто пали (грива код лавова нпр.). Код људи је мало другачија ситуација јер се овде ипак женке боре за мужјака, али ме мрзи да развезујем ту тему саде.

    П.С. Јебала вас зоологија, ботаника и палеобиологија... дајте нешто што знам...

  • dovlinhos

    Kol'ki je moj? DNK molekul, naravno.

  • En_Dotter

    У једној ћелији диплоидној му је укупна дужина око 2 метра.

  • gospodžo-zgaziš-me

    Што се тиче симетрије то пали и код девојака. Експериментално потврђено, давали су девојкама слике с момци... Не знам да ли си мислио и на људе кад си реко сисари. Миссим, знам да су и људи сисари него стиче се утисак некако да не одвајаш људе од животиња...

  • Lithium

    Ako je desna strana simetricnija od leve, onda se zenske vise loze. Dokazano.

  • En_Dotter

    Како може бити десна симетричнија од леве???? Лева и десна су или симетричне или нису?

    Нисмо радијално симетрични или шта већ...
    не радзуме...

  • zirafko

    En Dotter, Darvin ti nije ravan. A kažeš simetrija...moguće. Ja gledala na TV-u kako to ide kod nekih ptičica. Mužjak njoj donese grančicu da zajedno saviju gnezdašce. To je tako romantično, a i čitala sam da su labudovi i nojevi monogamni, pa se pitam kako sisari stoje sa vernošću, ali da te ne davim sa zoologijom, i mi žirafe imamo dušu.

  • dovlinhos

    Jel' to sa simetrijom znači da ne treba da furam razdeljak sa jedne strane? (Tj., da ne treba da furam razdeljak uopšte, pošto čitanka ne dolazi u obzir.) I da li to znači da devojke koje se lože na emo likove nisu sisari? (možda su daskari?!)

  • En_Dotter

    Права, истиснка моногамија практично не постоји у животињском свету. Јавља се можда само код 2-3 врсте птица. Мада, ово је шкакљиво питање и у зависности од аутотра до аутора одговор може много да варира (од нема моногамије до много, много примера моногамије...), тако да немам коначан одговор.
    Није ми познат моногамни сисар.

    Раздељак... Да би рештио ту дилему можда је најбоље да обријеш главу, а даску да носиш са собом за сваки случај ако те нападну анти-скинси.

  • zirafko

    Hvala ti što si mi otvorio oči. Ja mislila da je vernost prirodna stvar makar među pticama, a da smo se mi sisari udaljili od pravih vrednosti, kad ono -niko veran i niko nikome dovoljan,eh!

  • En_Dotter

    Ako posmatras evolutivno, ptice i sisari su dve grane razvijene iz nekih gustera (valjda), tako da se sisari i ptice pas ne mogu mnogo porediti (sem sto su kicmenjaci).
    To sto je tako kod sisara ne znaci da je monogamija kod ljudi nuzno losa. Jednostavno, monogamija je neprirodna stvar za ljude, ali dosta povoljna sa socio-pshiloske strane. Tako da ti sad vidi sta ces i kako ces. ;)

  • zirafko

    A kao ne razumeš se u zoologiju?
    Opasan si ti, Darvine.

  • En_Dotter

    Cuti, zoologiju jos i znam, al sto ne znam zelenis....

  • dovlinhos

    Ja imam jednog ortaka koji je definitivno evoluirao od ptice!

    Btw, ja se razumem u zeleniš, ali samo iz roda konoplji (i salvia), ali iz aspekta psihonautike.

  • En_Dotter

    Familija Canabaceae ima 4 poznata roda. Najpoznatije vrste su:

    Cannabis sativa - indijska konoplj
    Humulus lupulus - hmelj

    (nadam se da sam dobro napisao imena jer me mrzi da gugulujem i da trazim...)

    Obe se koriste u industriji i vrlo cesto sluze kao opojna sredstva.
    U indijskoj konoplji je THC, dok se hmelj koristi u pivnoj industriji.

    Druge dve vrste nismo ucili na faksu... verovatno ne sluze nicemu ;)

    P.S. Ovo je jedan od retkih slucajeva gde ja (veliki neznalica botanike) znam sistematiku... (trebalo mi za ispit.. jbg...)

  • dovlinhos

    Na Wikipediji piše da su 3 roda, a i da taj treći neki ne ubrajaju u Canabaceae. Eeeee, mesto da guglaš kao svaki pionir, brukaš se pred kulturnom elitom :) A i btw, rekao si ''druge dve vrste''. Siguran sam da ima više od četiri VRSTE. Ti si mislio na rodove. Cccc... ;)

    Btw, uzgajanje hmelja je ograničeno u Americi zato što je jedina biljka na koju džeja može da se kalemi. Malo ilegalne trivije :)

  • En_Dotter

    100% sam siguran da je u mojoj knjizi pisalo da imaju 4 vrste. A ta knjiga je neverovatno retardirana i ima dosta netacnih stvari koje profan smatra za tacne.... Nisam provareavo okolo, jbg... a i iskreno me ne interesuje toliko. ;)
    Ako te ne mrzi vidi okolo sta je tacno pa da ljudima kazemo istinu.

  • AywarEater!

    Zashto mushkarcima opada kosa, a zenama ne?

  • En_Dotter

    Zbog testosterona. On je destruktivan na kosu... jbg... zato zenama ne opada...

  • Lithium

    Ako ti je deda preko keve bio celav, i ti ces da budes celav... Ako nije, neces ni ti.
    Ali stvarno je tako... Ima veze sa hromozomima.

  • En_Dotter

    Za celavost zaista ne znam i ovo mi je novost sto si reko. A za "normalno" opadanje kose generalno je razlog testosteron je naucno dokazano ako nas nisu lagali.

  • zirafko

    Momci, ako vam je za utehu, neko tek kad oćelavi postane smrt za žene, evo Šon Koneri je baš pravi primer, tako bar kaže moja tetka.
    Samo vi perite kosice ovim šamponima za jačanje korena kose i ne sekirajte se. Ima da vam ojačaju dlake kojekude.

  • Surovi

    šon koneri je nosio periku(bio proćelav) još dok je džejms bonda snimao... šifraš :)

  • brankaja

    jedan od moojih guzova je obrijan a drugi nosi periku...i mnogo se ponosim onim sa perikom...

  • En_Dotter

    Ај без спемовања... можда неко нешто заиста има да пита...

  • brankaja

    ok izvinjavam se

  • brankaja

    e a sta je elektoroforeza...nadam se da sam dobro napisao...to sam neki dan cuo na tv-u pa me zanimalo sta je to ...ako mozes da mi objasnis laickim jezikom...pozzzzzz

  • En_Dotter

    Електрофореза представља метод за раздвајање мојелкула. Поред електрофорезе постоји и нпр. колриметрија. Суштина електрофорезе је раздвајање молекула на основу наелектрисања:
    Узорак се ставља на гел (на један његов крај) и тај гел се налази у неком раствору. У раствор су такође постављене елегтроде. Када се струја пусти кроз систем, сви наелектрисани молекули иду у смеру од једне електроде ка другој у зависности од наелектрисања тих молекула. Што је неки молекул више наелектрисан брже иде ка одређеној електроди. Након неког времена (неколико сати) долази до раздвајања молекула. Они који су више наелектрисани прешли су већи пут на гелу, док они мање наелектрисани су прешли мањи. Има још доста ствари које утичу на пређени пут, као и доста модификација ове методе али не желим да те смарам.

    Ако ти ово није помогло питај на другачији начин. ;)