Pravila su sledeća.

Neko zada temu. Tema ostaje na snazi tri dana od trenutka objave. Ostali mogu sastave da ocjenjuju na skali od 0% (totalni promašaj, apsolutni idiotluk) do 100% (zajebo si Dostojevskog) - otprilike kao kod recenzija igrica. Broj sastava koji mogu da učestvuju na temi je neograničen. Pobjednik je onaj koji bude imao najveću prosječnu ocjenu. Ocjenjivanje traje dok svaki sastav ne dobije po pet ocjena od različitih vukajlijaša.

Nakon toga se zadaje sledeća tema. Temu može zadati onaj ko je pobjedio na prošloj temi, ili, ako on nema inspiracije bilo ko drugi.

Ocjenjivanje treba da bude objektivno.

Ovo takmičenje je trajno, i na duge staze će se gledati koji autor ima najviše pobjeda u pojedinačnim temama, kao i najveći ukupni prosjek, (prosjek prosječnih ocjena za svaku temu na kojoj je učestvovao).

Evo prve teme:

21. vijek - pogled u budućnost

P.S.

Može se takođe povećati broj ocjena po sastavu, ali se zvaničan prosjek može računati tek nakon što je najmanje 5 ljudi ocijenilo sastav.

Napomena: Svi sastavi, ocjene, komentari i sve ostalo vezano za ovo takmičenje ostaće u okvirima ove teme.

Е па сад , како ћеш да знаш колико ће нас да напише састав?Шта ако напишемо нас 8 , троје ће да пише за џабе?ја сам за то да се да одређени временски рок за писање и постављање на сајт и да сви који у том року постују саставе учествују у игри.

Ajd usvaja se predlog.

Dakle svaka tema traje maksimalno tri dana. Što se za to vrijeme napiše napisalo se.

Dakle prva tema:

21. vijek - pogled u budućnost - vrijedi od 23.11.2010. u 18:22 do 26.11.2010. u 18:22

Evo editovaću i u uvodnom postu.

Ovdje se ne ocjenjuju naslovi tema nego teme, Zyclone. :)

Kršiš pravila igre :D

By the way, upravo bi bilo zanimljivo da se vidi, šta bismo sada, kad smo zreliji, napisali i na te "idiotske" teme, poput "Novembar u mome gradu". Neki dan sam slučajno našao svoju zadaćnicu iz osnovne škole i iznenadio sam se kako sam dobre sastave tad pisao. Sve sam bio u tripu, da mi sad neko da ovakvu temu, ne bi ni upola dobro napisao.

Šta ja znam - "21. vijek - pogled u budućnost" - jest' da je tema malo previše opšta, ali ajd, možda u tome i jeste kvaka, da vidimo ko će se na koje elemente budućnosti fokusirati, šta će ko izabrati da piše. Opšta tema daje više slobode za pisanje.

Sin godinama u školi piše temu Šta je ljubav
Ako ne znaju oni otkud bio on znao sa svojih tinejdžerskih 14 i retrogradnih ostalih godina. Poenta je da si u školi pisao ono što oni žele da čitaju, retko kad pišeš šta misliš zaista. Niko nije lud. Uostalom lektiru već imamo na Odabranim, dole škola!

Mogu li da ocenjuju samo ovi koji pisu ili moze ko hoce ?

ZycloN: ""21. vek: pogled u budućnost" - komentar i ocjena

Po meni odličan sastav - iskren, kritički nastrojen, tema pomalo promašena, a u stvari NIJE promašena, jer namjernim promašajem ukazuješ na to u koliko neizvjesnom i nepredvidivom svijetu danas živimo da je teško imati bilo kakve dugoročne vizije. Živi se od danas do sutra, a sutra je, kao što si rekao, daleka budućnost.
Mali nedostatak je u tome što se malo pretjeruje s kritikom, a ne pokazuje se nikakva inicijativa da se nešto izmjeni - malo prejak osjećaj cinizma i rezignacije, a opet pretenciozno doduše u maloj mjeri.

Ocjena: 81% (zasad) nisam još formirao kriterijume, pa ocjena može još rasti ili opadati kad vidim ostale sastave.

Može da ocjenjuje ko god hoće.

Ciklone sem poslednje rečenice potpuno promašena tema;)))
Dva minus ali mi moraš opravdati kasnije.

Aurora, ocjene su od 0% do 100%

Dvadesetprvi vek
U dvadesetem veku moja generacija je mislila da je to toliko daleka budućnost da je nedostižna. Često smo računali koliko ćemo u trenutku nastupanja imati godina i te su nam se godine činile tako daleke a ljudi tih godina toliko daleki i stari da smo mislili da ćemo svi poumirati dotad jer smo vodili život buntovnika, rokera i punili se raznim otrovima, što umove što tela.
Vreme je proticalo, događaji su se redali nazadni i gori od gorih da nismo ni stizali misliti o dvadesetprvom veku, mi smo se vraćali nazad, u neki srednji.
Nova godina dvehiljadete nas je pukla pravo u čelo i bili smo srećni što smo je doživeli.
To je bio najsrećniji doček kojem sam prisustvovala, ljudi su bili prosto opčinjeni činjenicom da su je doživeli.
2001. rasploženje je naglo palo jer su svi postali svesni da 3000.tu neće doživeti.
Meni svejedno. I nemam ništa od tog dvadesetprvog veka.
Od tolike globalizacije i tehnološkog napretka ja imam internet, sednem, gledam stare ljude, puštam staru muziku i gde je tu napredak?
Budućnost je na Balkanu uvek bila retrogradna.

Biću blag 32% razlozi promašena tema, nisi uvukao uvod dva prsta :), mnogo loše filozofije koja mene lično nervira. Moje mišljenje mora da se poštuje još malo pa ću vako đecu ocjenjivat ko ciklona. Nemoj šta zamjerit ciklone

Opušteno ciklone, zezamo se, normalno.

Aurora: Dvadesetprvi vek - komentar i ocjena

Lijep stil pisanja, iskren i emotivan. Stav prema budućnosti negativan, otuda je većina sastava posvećena prošlosti, a ne budućnosti. Ali i negativan stav je stav, tako da ni ovdje tema nije potpuno promašena, iako se u cijelom sastavu vrlo malo govori o 21. vijeku. Najveća slabost sastava je to što se nije uočila nikakva suštinska promjena u 21. vijeku, i ide se s tezom "sve je isto samo njega nema" (ne baš s tom tezom, ali nešto u tom stilu). Dakle stav da se ništa nije promijenilo, iako se zapravo mnogo toga promijenilo, a i dalje se mijenja.

Zbog lijepog podsjećanja na neke stare trenutke i stara vremena, kao i zbog podsjećanja na doček novog milenijuma i čitljivog stila, ocjena je preko 50%, a zbog jasno izraženog negativnog stava prema budućnosti, tome dodajem još neke procente, jer je i negativan stav stav. A možda je to čak i većinski stav.

Ukupna ocjena 62%. Mislim da je tema ipak promašena još više nego kod Zyclona.

Slažem se, potpuni fijasko;)
I moj sastav i 21.vek.

Zasad:

Zyclon: 81% (Jovičić) 2- (Aurora), 32% (Ognjenpet)

Aurora: 62% (Jovičić), 33% (Ognjenpet)

Daj aurora ocjenu ciklonu u procentima.

Moja ocjena aurori 33% nemam neki dodatni komentar

Ја волим јебене саставе. И те глупе теме.

Новембар у моме граду

Мрки облаци вуку своја челична тијела над гомилом рушевина која се прије рата, некад звала градом. Смушено, окрутно вријеме оковало је збркане редове кућа и зграда, тек понеких насељених. Мислио сам да је Бог одлучио напокон да прекине муку ових становника и да је дошао крај моме граду.
Ех, моме граду. Шта је моје? Шта ја то имам да зовем својим? Овај живот ми није пружио ништа. Ни имање, ни знање. Немам таленте. Немам срећу. Имам само Новембар у себи. И то суморно лишће.
Оловним корацима враћам се у своју хладну кућу. Данас ми је био тежак дан. А који дан није тежак? Пролазе људи. Не волим ја људе. Ни они мене. А ваљда је тако свим само себи досљедним, иоле нормалним људима. Поче и хладна киша.
Убрзао сам мртве корачаје, али само пар метара. Послије поново клонух. Блатњави пут ме је асоцирао на мој живот. Двадесет први вијек? А мени још калдрма до куће. Питао сам се често, у тренуцима самоће, зашто смо као лишће? Родимо се мали, ништавни. И растемо, зелени смо. И цијели смо живот зелени. А онда кад сазремо нагло пропаднемо. Немамо времена да искористимо тај период зрелости. Умремо брзо. Будемо заборављени. Тужно је гледати сиво око себе, а видјети се у том амбису. Тако је мирно, једнолично, болно. И јесен и живот. Пробуди дубока и тврда осјећања у мени. Знам да кад дођем пред своју оронулу кућу, да ћу и своју душу видјети на зидовима те куће. Оронулу душу.
Чух данас негдје на послу, причу о будућности, о двадесет првом вијеку. Будућност је за неке друге, ја немам мишљење о томе, јер ће мој живот проћи брзо као и ова јесен. А док не прође, биће само тмурно око мене, као данас.
Киша постаде јача. Неко залупи ролетну, са видљивим рупама од метака, на кући у близини пута. Нагомилано шарено лишће око те куће било је жртва овог црнила изнад. Жртва синоћне олује и ових протеклих дана од почетка јесени. Саосјећао сам са њим, мада нема вајде.
Прошао сам поред те куће и наишао на мост. Сад гледам у набујалу прљаву ријеку. Трнци ме пролазе од хладноће. Да ли је то хладноћа или страх? Јер, у овом моменту ја не мислим само о јесени. Страх ме помисли да скочим и прекинем иронију живота. Не, ја то не бих урадио. Можда још има времена да осмислим своју будућност и живот у овом вијеку.
Тек сад примјећујем да је киша престала. Разведриће се. Доћи ће прољеће и сутра је нови дан.

Ma dajte ljudi ne zajebavajte... Za sarkazam ciklone 100%, eto.

ilusionist odabrao sam sebi temu;)
To kralju!

Illusionist: Tema: "21. vijek - pogled u budućnost", a on pisao "Novembar u mome gradu"
Promašen naslov :)
Ipak tema je tu donekle prisutna, jer se ipak osvrnuo na 21. vijek

Komentar i ocjena: Sastav je predugačak, ima previše "književnih" izraza i slikovitih epiteta, tema je totalno promašena. Tema sastava je ustvari: "Al sam sjeban u ovom jebenom novembru, i onda mi je sve sjebano". Sve se može prepričati u jednoj rečenici - Mnogo sam sjeban, a i sve oko mene je sjebano, al, ajd, valjda će biti bolje.

Zbog truda, ne toliko lošeg stila (mada se meni lično ne sviđa) i nekoliko zanimljivih opaski ocjena je 32 %

Извињавам се због теме, не да ми се писати о будућности. Некако ми то тешко пада.
Циклонов састав ми је најбољи до сад.
Цикло - 70%
Аурора - 30%

Zasad:

Zyclon: 81% (Jovičić) 2- (Aurora), 32% (Ognjenpet), 70% (Illusionist)

Aurora: 62% (Jovičić), 33% (Ognjenpet), 30% (Illusionist)

Illusionist: 32% (Jovičić)

Vi se još PDVujete? hehehe e jebiga jovičiću, ti subjektivno ocenjuješ.
Tema je 21.vek, ne piše nigde da je to pogled u budućnost, evo tebi 1 za nastavnikovanje. Od mene 100% za Ciklona, rekla sam ti.
100% i za Iluziju da je tema Novembar.

Ne ocjenjuje se nastavnikovanje ;D
Svako ima svoje gledište...

Kako ne piše?! Tema je "21. vijek - pogled u budućnost"

Čijem li djetetu treba sastav za školu? Khm. Khm-khm.

Šalim se.
Meni mrsko pisati. A fina tema.

EDIT:
Ciklon - 90%
Aurora - 75%
Ovaj treći - 50% samo zbog promašene teme.

Tabela:

Zyclon: 81% (Jovičić) 100% (Aurora), 32% (Ognjenpet), 70% (Illusionist), 90% (Skočimiš), 86% (Komercijalni Predah)

Aurora: 62% (Jovičić), 33% (Ognjenpet), 30% (Illusionist), 75% (Skočimiš)

Illusionist: 32% (Jovičić) , 50% (Skočimiš), 100% (Aurora)

hahhha :D

Ciklonu 86%
Možda je previše ''sve je sranje'' stil,al' jebi ga,možda i jeste sve tako.

Ovo novembarsko ne bih ocenjivala baš,a za aurorino nisam sigurna još.

Koji pogled u budućnost, mi prevalili deset godina od 21.veka, ne zajebavaj jovičiću.
I dala sam 100% iluziji, utefteri tamo.

Sve sam ja utefterio. pa imamo još 90 godina da prevalimo... 10 godina je tek 10%

Hajd sledeća tema
Kad bih mogao promenio bih...
tema za 8.osnovne, kaže, poslednja po redu bila.

Aurora previše žuriš - nismo još dobili ovdje sastav koji se zaista bavi 21. vijekom.
Neki autori još nisu ni vidjeli ovu temu na forumu.

Ajd nek ta tvoja tema "Kad bih mogao promenio bih" bude sledeća (i dobra je tema), ali neka ove teme o 21. vijeku još malo. Imamo tek 3 sastava, a u sva tri je tema malo promašena.

Imamo još 90 godina budućnosti u 21. vijeku. Malo li je?

Pogled u moju budućnost

Probudio sam se. Kao i svakog jutra prvo što sam video je moja porodica. Osmehuju se. Svi. Sin, ćerke i žena. I ja sam sa njima. Smejem se odozgo gledajući samog sebe. Slika od pre 5 godina, zalepljena za gornji ležaj. Šta li rade? Mali ne dolazi već dugo, ćerka bila zadnji put pre 3 dana...žena pre 3 godine.
Kolega je još hrkao. Kako može da spava, pomislio sam.
Probao sam da se protegnem. Da uradim par sklekova. U prostoriji 2 sa 2 to ide malo teže. Onda onaj glas "otvaraj". Izašli smo u dvorište. Prošetali. Tu već možeš i da vežbaš. Tegovi, klupe, strunjače... Samo moraš da paziš kad vežbaš, i gde vežbaš, da ne upadneš nekom u termin.
Počeo sam da se prisećam, kao i svakog dana. Glupost. Ali lepo isplanirana. Kao i masa stvari, propala zbog ljudskog faktora. Trebalo mi je 100. 000. Da pošaljem malog na koledž za koji je dobio nepotpunu stipendiju. Na 4 godine. Da mu pružim nešto. Nešto što ja nisam imao.
Tri čoveka i dogovor da se lova ne troši godinu dana.Pola milje za 10 minuta. Sve lepo odrađeno. Bez povređenih, bez problema. A onda je dileja kupila Hamera. Za sve pare. I eto me.
Bole me, imam još 9 meseci. Mali je ipak otišao. Žena je prodala gajbu.

Za koje delo se dobija tako malo a tolike pare javio?

ako ti kažem, moraću da te uključim..a već nas ima troje....6 godina, malo li je...

da, promašio sam temu...:))

Neka, hvala, radije bih se udala;)
Piši mu 100% na godine Jovičiću od mene i preporučujem pisanje molbe za uslov zbog dobrog vladanja.

odobreno već..zato imam još 9 meseci..smanjili mi na 4 godine i 9 meseci....

Pomislila bih da si krao struju, al kontam gde ćeš od svojih...

ahahahahahahahaha..ma upao u blagajnu u firmi..pola miliona na gomili..ima i više, ali mi ovoliko trebalo...

ahahahahaha da skratiš proceduru? Jebeš ga, moglo se to pametnije, milja evra za zaustavljanje sata odnosno usporavanje i jebiga, kane tamo kane vamo, židovskih pola miliona al jebiga mora se čekati malo...što ti je Srbin, nestrpljiv pa to ti je.

21. vijek – pogled u budućnost

Stari Mitar izvede volove. Valja završiti oranje, juče zamračio. Čula Dragica da će ovih dana pasti neki kijamet. Pričala joj kona Zorka. Govorili na radiju. Ima neke vajde od tih žena. Nacunjaju one svakojakih korisnih stvari dok ispijaju te silne kavurine. Žensko je to. Džaba.
Mladi Bojan ustade u podne. Poranio je. U kupatilu nehotice razbija ogledalo. Umiva se krvavim rukama. Boli ga glava. Ne sjeća se zadnja tri dana ali ima neki osjećaj da je bilo dobro. Pregledaće nečije slike, valjda se neko sjetio aparata. Povraća. Sad je super.

Stari Mitar odmara u hladu oraha. Na horizontu vidi siluetu žene. U njoj prepoznaje svoju Dragicu, životnog saputnika, životnog saborca. Nosi mu ručak. Dobra je njegova Dragica. Ne bi je dao ni za hiljadu gradskih ljepotica.
Mladi Bojan u svom krevetu pronalazi neku djevojku. Ni nje se ne sjeća. Bosom nogom ugazio je u iskorišćen kondom. Jebem li te, živote! Sad i noge mora prati. Djevojka se u međuvremenu probudila od silne galame. Ni njoj ništa nije jasno.

Stari Mitar Je završio sa poslom. Umoran je. I volovi su umorni. Tepa im. Da nema volova ne bi bilo ni Mitra. Ni Dragice. Ni Dragana, njihovog sina. I Mitar je toga svjestan. Vraća se kući. Jeste udžerica ali je njima dobra. Najljepše je kada se ogriješ na svome ognjištu. Zagrlio je svoju Dragicu. Sirotinja su ali im je lijepo. Još samo unuke da vide i mogu umirati. Vrijeme im je.
Mladi Bojan je kupio cigare. Odakle mu pare – ne zna. Nigdje ne radi. Niti bi radio. Još je mlad. Neka se provodi. Provjerava ’Facebook’, nema slika. Stan je u haosu. Srediće ga kada sredi glavu. Nije mu dobro. Otac Dragan ga zove na mobilni. Umro djed Mitar. Karte su rezervisane. Avion za Bosnu kreće za dva sata.

Skočimišu 101% jebiga, apstrakcija me dotukla.

Skočimiš 81,3%

Данас је нови дан у 21. веку, а наш јунак се управо возио у свом скупом мерцедесу бизнис А класе. Био је рођен на врхунцу једне сасвим друге ере 20-ом веку у којој би сигурно био нико и ништа у маси једнаких људи. Али наш јунак је имао среће, јер су се ствари брзо промениле на крају 20. века и он је био довољно паметан да искористи те промене.
Наравно било је крви, нико не постаје јуначина на путу без крви, а у временима када се он доказивао она је текла у рекама. Али, он се извукао, са богатим искуством и још богатијим банковним рачуном (заправо неколико њих). И сада, он је владао и желео је да се таква времена више никад не понове, доста му је било конкуренције тада, сада сигурно не би хтео неку нову да се појави.
Он је сада у зрелим годинама, није имао времена да воли па ће морати да се брзо подсети како се то ради. Шофер му је једини пријатељ, добро и од њега може да се почне, биће их поново како буде бивао поштенији. Заиста, будућност у овом веку ће за нашег јунака бити врло светла.

"21. vek: pogled u budućnost"

Soba je smrdela na jeftini alkohol, loš duvan i sasušenu spermu. Pogledah oko sebe i ugledah gnusobu prirode kako sanja, smeje se i bali jastuk, ruzna kao gorgojle sa telom afrodite. osećam da me nesto jako tišti ali ne mogu da se setim šta. Osećam i toplinu medju nogama. Nije loš osećaj, setih se detinjstva, ali me stvarnost odvede u sasvim drugom pravcu. Opet! Opet sam se usrao od alkohola. Odlazim do kupatila i perem usrene gaće. Zvoni mi mobilni: "Brod polazi! GDE SI TI PIZDA TI MATERINA! Rekao sam da imaš fore dvaaest sati!", "Dolazim...", rekoh promuklim jutarnjim glasom, otečenim od lošeg duvana i razbijenim od jeftinog etanola. Pakujem se u naranžastu torbu, na izlazu bacim još jedan pogled na sobu, "Kako volim rodni kraj!", rekoh sa uzbudjenjem dečaka od pet godina i nogom zalupih metalna vrata.
"Pičkice mala još jednom mi zakasni i sledeći put ostaviću te na nekoj usranoj planeti kao sto je ova! 'Si me čuo!", vikao je moj kapetan, najzajebaniji pirat u istrazenim vodama svemira, zeleni gad koji je smrdeo kao pet buradi sa prozuklim kupusom. "Neće se ponoviti." odgovorih mu, više po defoltu nego od srca. Kapetan zbunjen u početnu, a zatim ravnodušan kao pelican, ode dalje da širi svoj smrad po palubi. Meni na tren bi drago što sam ga skinuo sa grbače. "Hteo si da budeš astronaut, da israzuješ svemir, da vidiš kraj svemira! Koji ti je kurac sve to trebalo?! Mada... gad me dobro plaća, da hoću mogao bih da kupim celu planetu samo za sebe. Da me samo pradeda vidi…" I dalje gundjajući nešto samo meni jasno krenuo sam prema svom radnom mestu u LZN odeljenju kako ga neki zovu ili jednostavnije, služba održavanja. Bez nas brod ne može da funkcioniše, imamo najviše inženjera i najobrazovaniji smo na celom plovilu ali nas svi mrze jer nam gazda daje najveće plate i još imamo rang oficira. Ne mogu sa nama, ne mogu bez nas, neko reče nekad davno. Drakac, patuljasti vanzemaljac opozdravi me na ulazu i stavi mi u ruke topli napitak sa planete Droug. "Diže iz mrtvih." reče mali gad. "Čitao sam o vama, volite da se toksirate pa posle ceo dan niste ni za kurac, popij to pa da radimo, gazda je popizdeo, ostaviće dvojicu na ovom parčetu govana.", samo sto je Drakac zavešio rečenicu, poče jako lupanje i treska, brod krete. “Koliko si dobar?”, ponovo mi se obrati mali smrdljivko. “O čemu se radi?”, upitah sa čudjenjem. “Kako o čemu? Juče si igrao poker sa gazdom i trojicom liferanata iz SIX galaksije. Jesi li dobio šta ili si opet pukao? Izvrći džepove sisaru dlakavi. ” Ponovo mi se javi onaj čudan osećaj kao da sam nešto zaboravio, nešto veoma vazno. Polako počeh da prevrćem džepove kad me igla sa medalje mog pradede ubode u prst. Tada u milisekundi sve mi se vrati. Setih se svega i počeh da plačem, ali tiho, u sebi. Setih se gazde kako me gleda preko stola, glasa liferanta koji me bodri na ALL IN. Setih se sedam plata za koje sam otkupio planetu mojih predaka i planova liferanada. Setih se uloga. Setih se…
Nekoliko minuta kasnije sa zvučnika se čulo. “Spremite se za detonaciju.” Sekundu kasnije brod se malo zaljuljao, dve čase se razbiše o pod, a onda tišina, mrtva, jalova, vasionska tišina. Osetljive usi Drakca čuše samo blago ljuljanje konopca u sobi do njega.