Koji su to događaji koje ni u snu niste mogli da sanjate da će se desiti? Događaji koji su se desili u vašu korist, a niste ni imali predstave da imate izgleda da izađete iz problema. Događaji, čiji se ishod ne može opisati drugim rečima osim : "Imao sam sreće".
Konkretno, ja sam pre nedelju dana izguio ličnu kartu. A nisam rekao mojima, jer je gubim već više puta (na kraju je obično i nađem izgbledelu u opranom vešu). A onda sam morao kolima da vozim jednu ženu na sahranu njene majke. I u toj jurnjavi, ja sam bez lične karte vozio kola, i zaustavila me policajka. Tražila je isprave, a meni bilo glupo da kažem da nemam ličnu kartu, nego počnem da tražim. I ona spazi ženu pored mene, i pita: "Vi idete na groblje?". Odgovorimo potvrdno. Ona kaže: "Dobro, ovog puta samo opomena, sledeći put upali farove". Srkoz sam zaboravio da uključim farove. Ukratko, bez lične karte i upaljenih farova me zaustavila milicija, a ja sam prošao bez kazne.
Napisaću ako se budem setio još nečeg...

Ја сам 1990. (4 године сам имао) пао с другог спрата на бетон. Био сам с братом и родитељима на мору. Истриповао сам да могу да полетим са прозора. Уместо тога, само сам се стрмопиздио са висине од 5-6 метара (притом можда ни метар нисам био висок). Док сам падао, имао сам утисак као да не падам, већ да ме нешто спушта. Наравно, други нису имали такав утисак, већ су ме видели како сам се залепио за бетон. Последње чега се сећам пре падања у несвест је како ме нека жена подиже и односи негде. Кажу да сам био неколико сати у несвести, дошли су лекари и установили да немам никакве преломе ни трауме, осим модрице на оку. Сутрадан сам био потпуно океј, као да се ништа није десило.

То је била, оно, ситуација где се нормално гине, тако да ми то дође највећа срећа у несрећи у животу.

Иначе, стално ме стрефе неке срећне околности, кад су свакодневне ствари у питању. Генерално сам срећковић.

ja sam sa 7 godina pao sa 30 metara, imo sam srece jer sam to slago

Прочитај нова правила о коришћењу форума, весељаче.

meni je Kamion presao preko stopala
samo sam cijuknuo a posle toga sam samo "istresao" stopalo culo se 2-3 kvrc i nsta nije bilo

A suprotno od ovoga se mom drugu desilo.
Pretrcavao ulicu zvegnuo ga RETROVIZOR od Juga ovaj pao zajebano
slomio nogu + ruku kad je padao na trotoar.

Kad sam imao negde 6 godina, ja bio sam u sobi, i prekoputa mene bio plakar. I na vrhu plakara, ne sećam se ni ja šta je bilo, valjda vaza neka ili šta već. Elem, dečja radoznalost, i ja krenem da se penjem na plakar. Bile su kao police neke u njemu, na tome sam stajao. I kako sam se popeo do vrha, krene plakar da pada. Ja,šta ću, pustim se i padnem na sofu.
I plakar,kako je padao, ja reko gotov sam. I odjednom se otvore vratanca od gornje pregrade i ormar padne na sofu i zadrži se na tim vratancima. Ja zatvorio oči, i kad sam otvorio, samo ta polica od gornje pregrade mi okrznula nos. Od tada imam ožiljak na nosu.
Ne znam koliko sam uspeo da objasnim. Ukratko, najsrećnija situacija u mom životu.

Za film. Najozbiljnije.

Jednom sam se iznervirao pa sam pogodio jednog lika kamenom u glavu.Bili smo klinci. Imao sam sreće nije mu ćale bio kod kuće kad je otiš'o da me tuži, inače bi ga najeb'o. Bio je neki zajeban tip.
Napisaću ako se setim još nečega.

Dzimi,ti si mala beba za mog ortaka...Nije se meni desilo,ali je prica neverovatna i zelim da je podelim sa vama.Kao uvod u pricu,tom ortaku je tetka ona zena sto je prezivela jedina pad aviona,sto reklamira Kosmodisk.U krvi im je to izgleda.. :) 2001. Petrovac,more,poslednji dan,svi u jednoj sobi blejimo,avion polece oko 6.Terase nema,ali imaju ona vrata od terase,i samo ograda do pola,ako me kapirate.Znaci vrata su od poda do plafona skoro,ali nema izlaza na terasu,vec je odma' tu ograda.I pored toga ovako ima cigla koja viri,pa prazno,pa cigla koja viri pa prazno,itd do kraja.I ovi moji idioti su za 10 dana letovanja cirka 10 puta silazili i peli se tuda(4. sprat je u pitanju),i nocu i danju.I taj zadnji dan kreteni igrali kao vaterpolo,taj prozor je gol,jedan brani drugi sutiraju.Naravno prosla je jedna lopta,i kao ja ko ce po nju,tamo vamo,i nekako se neko seti da mogu da se spuste tuda,sto bi isli stepenicama.Krene ovaj drugar,prebaci se preko ograde,bukvalno 2 cigle one predje,treca se odlomi i baja padne dole sa cetvrtog sprata.Do sad jbg koliko se druzim sa njim sam skapirao da covek ima abnormalno mnogo srece u zivotu,i drago mi je zbog toga jer mi je mnogo dobar drug.Imao je sjeban kuk,smrskaono stopalo,nekoliko operacija,i evo sinoc smo pikali fudbalicu...Ja mislim ja da padnem sa trotoara da bi umro,a kamoli sa cetvrtog sprata.. :D

Imao sam 8 godina, bio sam u nekom tripu da mogu da se hranim papirom, pa sam zgužvao (poveće) parče papira, i probao da ga pojedem, pokušao sam da ga progutam, ali se to parče zaglavilo, pa neće ni da uđe ni da izađe, a ja sam već počeo da se gušim. Srećom, pored mene je bio moj drug, i kada je video da sam poplaveo, zviznuo me po leđima iz sve snage, i papir je izleteo. Da nije bilo njega ja bih se ugušio. Od tada ne stavljam papir u usta... :)

Koje ste srećare. :)

a da kad smo vec kod plakara i raznih trokrilnih ormana.
JA sam isto tako se peo na orman kad je cale uzimao kais ili prut da me bije.

i da ja na obrvi imam Oziljak koji ide ukoso preko obrve.
Kad sam bio mali Bilo je puklo staklo na prozoru i ceo prozor u milion staklica.
I ja dete ne zna da je to ostro ja trcim po tome(u patikama ofc) i okliznem se i bam glavom u to staklo
Lice svo krvavo Isao u Tirsovu uzas!
imam par oziljaka
jedan preko obrve i 2 na celu.

Pa sad.
Kad sam bio mali igrao se sa bakom na kaucu
i kauc ima sa strane drvo(kao da naslonis ruku)
i ja skacem po krevetu ono zanimljivo i samo izgubim krevet pod nogama i zveknem Zubima u to drveno sranje. Pola mlecnih zuba mi je poispadalo tada a vilica ostala kriva. (kakva je i danas)

Svidja mi se tema, konacno nesto sa vedrijim pogledom na zivot. Cak bih volela da postujem svaki dan, bas za one najsitnije srece i da se onda vracam na ovo kad dodje do onih dana kad ustajes na levu nogu.
Bas zelim da krenem od takvih sitnica.
Skoro sam se setila jednog dogadjaja u nekoj teskoj, ledenoj zimi, jos sam bila na faksu. Dan kada sve krece naopako. Ujutru polijem sebi ruku kipecom vodom dok sam kuvala kafu, uhvati me blaga nesvestica od pada secera, zakasnim na cas kod Herr-a Glisovica, kisobran mi se raspadne, i pukne mi rajsferslus na jakni, naravno popizdim, pa kazem sebi "a jebo mater, kad me nista ne ide, ja cu nesto da pokrenem" i krenem u DKC (valjda to bese) da kupim sebi kartu za neki film na festu. Ulazim sva pokisla, ko na samrti, sa pocepanom jaknom, i posmrtnim ostacima svog kisobrana u DKC, promrzla kao nikada, a na vratima me docekuje zena sa nekom neverovatno dobrom energijom i kaze "E, mala, evo ti karta, film pocinje za deset minuta, japanski je, super je, ja ne mogu da sedim, idi brzo!" I nestade, ne stigoh ni da se zahvalim. Ne secam se kako se film zvao, ali je bio neverovatno dobar. Uzivala sa u svakoj sekundi. Jedan od lepsih trenutaka u mom zivotu. Nije sreca u nesreci. Neverovatna sreca!
Ima gomila stvari kad sam bila spasena velikih nesreca, gomila nekih velikih sreca, spasavanja, cuda, iza njih gomila lomova, ali mislim da su ovakve stvari daleko vrednije pomena, neke stvari koje te ucine srecnim u ovom trenu, bas sad- neke koje se desavaju svakodnevno...

Aaaa!Mene zabolelo.

Pošto sam u drugoj temi pisao o toj svojoj intuiciji koja mi je nekoliko puta spasila život. Evo par situacija:

Letos sam išao da se kupam sa društvom na reku. I ležimo mi na peškirima ispod nekog povećeg drveća. I ja tako ležim i razmišljam i kako mi misli lutaju, pade mi na pamet ono što se desilo na EXIT-u pre neku godinu, kad je ljudima ogromna grana pala na šator i jednu devojku i ubila. I kako to pomislih, ja sam ustao i krenuo ka vodi. Nije prošlo 3 minuta - kad ogromna grana pade pravo na moj peškir! I ovi okolo su brzo morali da se sklone. I ja se još derem: "Nema ni 5 minuta kako sam pomislio da će da mi padne pravo na glavu!" Posle toga kakav god predosećaj da imam, fanatično mu verujem.
Isto se desilo i za zemljotres, ali onaj slabiji, dan-dva posle onog jakog. Izašao sam sa društvom na žurku u jednu zaista staru diskoteku, mnogo stara gradnja. I meni se mota po glavi: "Joj, zamisli sad zemljotres, pa da ti plafon pade na glavu" i tako te gluposti. Malo posle toga, izađem napolje, ispred i zemlja se malo tresla, par sekundi samo. Neki nisu ni osetili.

Kada sam imao 4-5 godina, rvao se sa bratom, a pored nas kopali podrum za kuću. Tokom rvanja, ja padnem 3 metra dole, i upadnem između neka dva kamena. Nepovređen.
------------------------------------------------------------------------------------
Spuštam se BMX-om na nizbrdici pod uglom od 45 stepeni, i upadne mi buba u oko. Bemix, naravno, ima samo kontru. Izletim u ulicu uspod, gde me udari lik sa zastavom i ubaci u baštu kafića, 10 metara dalje. Ograda i 2 stola u bašti polomljena, bajs uništen, ja nepovređen. Ni najmanja ogrebotina.
-----------------------------------------------------------------------------------
Zima. SNeg, nizbrdica 100 metara i ispod nje, 2 metra kosog spusta i put koji prolazi ispod. Nas 30 se poređali na vrh, i treba da krenemo u isto vreme. Ja sa mojim ultra kul crvenim sankama sa volanom i kočnicama. Svi su mi zavideli. Dok smo se spremali da krenemo, ja sam sličajno pustio kočnice i krenuo sam sam dole. Bio sam mali i nisam stigao da iskontrolišem vozilo dok nije bilo kasno. Sećam se leta preko tog puta, i uleta u šumu. Sledeća scena, otvaram oči, vidim nebo i 10 glava koje se okupljaju oko mene. Došao sebi, i ponovo se popeo na brdo. Bio lep dan. Dosta sam se sankao.
-----------------------------------------------------------------------------------
Bilo je još dosta takvih situacija, ali kasnim na fax, pa ne mogu da pišem... Evo samo jedna da vam dokažem da mogu i da krvarim.
--
Brat našao neki akvarijum na tavanu i izneo napolje da ga opere. Oprao i stavio na sred trave da se osuši. Posle nekog vremena on zaboravi na to, i uzme da me ganja jer sam mu pojeo čokoladu. Ja, kako sam trčao, udarim nogom u akvarijum i razbijem ga. Nisam ništa osetio dok nisam uleteo u kuću da me ne vidi ćale. Kada sam pogledao nogu, članak rasečen. To mi je i jedini ožiljak koji imam na telu, ožiljak u obliku oka na članku.
----------------
Sve ovo je dok sam bio jako mali... možda do 6-7 godina... Osim sa bajsom, tada sam imao možda 11... Ja mislim...

Preživeo sam dva ratišta i jedan razvod :)

Edit: Najteže mi bilo sa bivšom taštom

Ja sam kao mali jednom igrao žmurke i sakrio se na drvo. U pitanju je bio orah, mnogo krhke grane, al otkud sam ja znao. I uzverao se ja tako na nekih 5-6 meteri i gledam odozgo kako me traže ostali, jer sam ostao zadnji skriven, kad odjednom puče grana... Jebi ga, u padu sam lomio grane dok se nisam zaustavio u rašljama drveta, negdje na metar od zemlje. Tu sam se malo zaglavio al sam uspio da se izvučem nekako. Sva djeca su vidjela moj pad, tad sam bio najkuliji. Nisam imao pojma koliko sam sreće imao, samo sam se nadao da me mama nije vidjela, jer bih onda još više nagrabusio. Prošao sam sa nekoliko većih modrica na leđima, ništa nije slomljeno. I modrice su mijenjale boje, svaki dan.

Bio klinac šest godina, tačnije, šesti rodjendan. Stojim sa kevom na pešačkom, prometan put. Tada još niko nije stajao da bi pešaci prešli. Ja se iz nekog razloga otrgnem kevi iz ruke i krenem da pretrčavam ulicu. Pokupi me jugo i baci u pičku materinu. Nesvest jebiga ničega se ne sećam.

Sutra dodju ti ljudi koji su se ni krivi ni dužni istraumirali da me posete ja igram lopte u dvorištu. Bukvalno nisam imao ograbotinu.

Da, pre juga je išao šleper.

Za jednu novu godinu me navatali neki gilipteri i tukli me dok nisam u nesvest pao. Sigurno nekih 20 minuta. Ustao, nazvao taksi, otišao kući. Mislim da su mi sve unutrašnje organe pomerili. Pišao krv 20 dana. Pola face razvaljeno, isečeno. Nekako ništa nisu uspeli da slome (dobro, zube, uši i nos ne računam), nisam hteo da odem kod doktora za inat. Već "srpsku novu" sam slavio normalno, nisam čak ni jako ružan bio. Jedino što sam i dalje pišao krv.

Jednom od njih je od silnog cimanja tokom šutanja ispao telefon. Našao sam ga!

Prošle godine čekao na kladionici "X", mislim da su igrali Lion i Marsej, za ozbiljne pare. Na kraju je rezultat bio 5:5, verovatno najbolja tekma u poslednjih pet godina. Ko je gledao zna koliko sam bio srećan. :)

Pre 2 i po godine se Jugićem, pri brzini od jedno 70, zakucam direktno u parkirani kamion. Pošto je bila magla, kasno sam video, i krenuh kao da ga zaobidjem dok nisam skontao da mi nešto ide iz suprotnog smera. I tako, u tom premišljanju, gde ću, šta ću, ja kao da sam gadjao, zakucam se sredinom auta pravo u njegovu zadnju levu gumu. Koliko je jak udarac bio, šare od gume su se jasno ocrtale na haubi.

Nisam bio vezan, prošao sa naprsnućem grudne kosti i čašice kolena. Da nije bilo te doze sreće, realno bi bilo da mi ljudi kusaju panaiju.

Znam tu sreću,video sam rezultat,samo osmeh na licu odjednom.
Ima još jedna.Neki klinci za Novu Godinu bacali petarde sa neke klupice u parku nekom.Drug i ja prolazili.I neki mali,da se iskurči,baci petardu nama pod noge.I ja imao tu sreću da sam je čuo,vido je nisam.I sklonio sam nogu,na nekih 20 cm od petarde.Da sam zgazio,ko zna.

A da, i vise puta sam se vozila sa Predrazinjom, i nista mi se nije desilo. :)))
(salim se, Pedja, nemo' se ljutis)

А онда сам почео да користим појас. :))

psv pobedio!

elem, sto kaze enegry, u zivotu sam imala mnogo takvih sitnih momenata velike srece, a neki od njih su vodili i u neke lepe situacije, al necu sad da vam to prepricava, nego slucaj lika kojeg sam gledala u emisiji one vrljave natase miljkovic.

lik je padobranac, radi za vojsku. milion puta se spustao padobranom, sto u komercijalne svrhe, sto direkt na ratiste. desavalo mu se da se nezgodno doceka pa polomi nogu ili ruku.

a onda, na jednom komercijalnom spustu - nije mu se otvoro padobran! ni glavni ni pomocni! pada on tako sa visine od 1 km, i misli se "to je to, ginem, boze oprosti mi sve grehove i cuvaj moje voljene" kad - ne lezi vraze! pao covek na neku kucu, u kojoj je neka firma. krov je bio kosi sa crepovima, on padne na taj krov, propadne na tavan, a sa tavana propadne ljudima u kancelariju. ustane, otrese prasinu i kaze "dobar dan!". prosao samo sa ogrebotinama!

Slično kao Frenki, ja sam imala možda 3, 4 godine tada, stajala sam pored majke na trotoaru dok je ona pričala sa komšinicom. U jednom trenutku sam samo pustila njenu ruku, ona se zapričala i nije ni primetila da sam istrčala na glavni put i stala na belu liniju, automobili su prolazili, ja se nisam pomerala i srećom, majka me je ugledala i zgrabila, tako da mi nije ništa bilo :) Važno da sam ja pošla da stignem neku mačku... :) I da, sećam se da sam jedno dvaput stavila prst u šteker, malo me drmnula struja, ali ništa strašno :))

Enerdži, dobro si prošla da ti se BAŠ ništa nije desilo dok si se vozila sa mnom :))

Džimi, koliko sam ja neodgovoran, ni posle toga nisam stavljao pojas... to se promenilo tek kad su uveli kaznu za nevezivanje od 5000 dinara :)

Hm, pre par godina me je udario auto na raskrsnici. Napravih salto unazad, pa'nem na prednji deo, na sred raskršća. Svi mislili da sam se žešće sjebao. Na kraju mi samo napukao palac na nozi i par ogrebotina imadoh.

Kad sam bio manji, 2-3, možda četiri godine, padao sam tri puta na glavu i sjebavao gornje zube. Ne znam kako se nije ništa sjebalo. Sad mi kažu da imam jako lep osmeh.

Pao sam na glavu niz betonske stepenice. Čini mi se da je to sjebalo nešto u glavi.

Spuštao sam se niz dugu nizbrdicu biciklom kad sam bio manji i umesto zadnjom, zakočim prednjom kočnicom i skoro izletim na autoput.

I da, moja majka je imala rak bubrega kad je imala četir' godine pa su ju zračili i to sve što ide uz to, i ostala je bez bubrega. Svi doktori su joj govorili kako nema šanse da rodi zdravu decu ili da uopšte rodi. Imala je jedan spontani pobačaj, a par godina kasnije dobila je mene, živog i zdravog. Kasnije i brata, takođe bez nekih mana. Kontam, i tu sam imao sreće. Mnogo.

Jebo te Predrazinjo, ko da si se sa mnom vozio! Ja sam pre jedno 5 godina skroz unistio caletov auto, iz provoda se vracao pijan, vozio oko 100-120, i spustio pogled da utisam muziku. Kako sam ulazio u krivinu, desnim tockom upadnem u visoki kolotrag od snega i leda koji je napravio kamion koji je tu ostao parkiran, i zakucam se u punoj brzini u taj kamion. Srecom, bio sam vezan, i srecom, vozio sam se sam, jer sam suvozacku stranu nacisto unistio. Meni inace nista nije bilo, malo sam povredio palac na nozi, beznacajno.

Ja sve pojase vezujem, jer sam tako fina. :)

Necu da spemujem temu vise, morah malko. ;)

Права си србенда, јбт! :)) Док те не ударе по џепу, нису битне ни коске, ни колена, ни глава, ни ништа. :)

Sa' će hejt!:D

Eh ovako. Kada sam imao 19 godina, sjebao sam drugovo auto, onako samo za otpada je bilo. Bio malo pod gasom, i uzeo od druga auto da odletim po ovog jednog sto je bio u gradu. Ja onako pjan, fino vozio tamo, nista strasno. Kada smo se vracali, ja ga onako stisnem momacki. Zadnji put kada sam pogledao u instrument tablu bilo je 120 (kasnije su procjenili da sam isao izmedju 120-140). Elem, ja onako pjan nisam vidio ogromnu rupu na putu. Citav tocak je stao u tu rupu ali bukvalno. Sjecam se da mi je izletio volan iz ruku, poslije toga se samo sjecam da sam se probudio sa drugom na sebi, lezali smo na mojim vratima. Sutradan sam tek skontao sta je i kako bilo.
Rupa nas je direktno uputila ka jednoj drvenoj banderi. Nju sam onako izrezao za u sporet. Auto se okrenulo za 180 stepeni i udarilo u drvenu ogradu i savilo one stubove (novi neki debeli stubovi) do zemlje, a auto je tu stalo na mojoj bocnoj strani. Znaci auto je stojalo pod uglom od 90 stepeni, na dva ta stuba, a ograda od one bodljikave zice. E to nije ono najgore. Ta ograda je jedino sto nas je drzalo da ne odemo 50 metara dole niz brdo u neku sumu. Da smo prosli kroz ogradu prevrtali bi se do dole garant. Da nismo udarili u banderu samo bi preskocili ogradu i dole se prevrtali. Falilo je 20 cm da promasim banderu. Ja sam napravio preko citave sajbne onu fleku od udarca glavom. Nogama sam izvalio svu onu plastiku uspod volana. Drug je to isto uradio samo u manjoj mjeri. Ja sam prosao bez ijedne modrice,ogrebotine a drug je malo rasjekao glavu kada je pukao od moju glavu u trenutku udaranje u ogradu. Proletila je neka sipka iz motora izmedju nas dvojice i zabila se ispod zadnjeg sjedista.
E to je to. Bandera nam je spasila zivot, tih 20 centi.
Jel treba da napomenem da nismo bili vezani?

Sa' će, jašta. Ja ne verujem u boga ni bilo šta u tom stilu, al' kontam kako radiš da se tako i vraća. Mora da sam onda mnogo dobar. :)

Remac, jebote.

Ne na defincije nego onaj poznati vukajlijaški verbalni hejt ateista, deista itd:D

Remac, jebote! o.O

Eh da. Jedared sam popio pola litre votke i poduvao par džoinata. Prvi put mi beše to sve. Ne znam kako sam došao kući ni šta sam radio. Kasnije mi pričali da sam se 'zbljuvao na svako drvo na glavnoj ulici, uništio pola "kluba" i onesvestio se na trotoaru. Rekoše da sam zamalo završio na ispiranju. Sreća. Al' ne zbog ispiranja nego što me keva nije ubila kad je saznala.

Najadnija novogodišnja noć.

31.12. te godine sam radila do 19h i trebala da otputujem da budem sa svojim detetom.
Jedva stignem do stanice (bilo je to u doba kretenskih sankcija) i ... otkazan polazak busa!!! Malo je falilo da se stropoštam od muke (nosim u tašni kamion za dete koji je košta jedno 2.3milijarde dinara). Krenem da proverim kada kreće naredni bus (i ako krene neću stići do svog deteta do ponoći) i vidim da su moji saputnici nekakve pijandure ili nekakvi nesretnici. Svi su mirno primili vest da nema busa do sutra ujutru, samo sam se ja rasplakala. Službenica me pozove na stranu i kaže mi da joj se javim za pola sata.

Meni je i dalje bilo teško, plakala sam kao kiša: pa zar ne mogu sa svojim detetom da dočekam ni N.G?! Inače, tada sam bila razvedena, bez stana, imala sam privremeni posao od kog nisam mogla da platim stan i živim sa svojim detetom.
Odem iza nekog smrdljivog kioska i krenem da plačem iz sve snage. Osetim da me neko lupka po ramenu. Okrenem se i ispred mene, u mrklom mraku, stoji čovek mojih godina. "Pita" za razlog mog očaja i ja mu objasnim sve od početka (bio je gluvonem). Nekako mi "kaže" da se ne sekiram, da će to proći, da ću ovu N.G. da provedem uz svoje dete, da ću dobiti posao i da ću imati svoj stan. Odemo zajedno do šaltera (prestala sam da plačem, prošlo je pola sata) i čujem da još narednih pola sata treba da čekam i da SAMO JA dobijam karte za neki drugi bus. Taj čovek mi je pravio društvo, ispratio me, lepo smo se pozdravili, čestitali N.G. jedno drugom. I sada znam, i onda sam toga bila svesna: mogla sam bilo gde da provedem to vreme sa njim-ništa mi se ružno ne bi desilo (bio je "med, medeni", ljudina od čoveka).

Nakon gpola godine sam dobila posao "za stalno", usavršavanje o trošku države, rešila sam svoje stambeno pitanje i konačno sam živela sa svojim detetom.

Hoces reci da je on predvideo buducnost i pogodio, ili da ti je ulio nadu?

Ne, ulio nadu. Meni se te večeri slomilo i srce i snaga.

E kad sam preživela prvi seks, preživeću i sve ostalo.

Uh... Pričaj nam malo o tome.

Лоше је што причате како вас укењало, о томе се ћути, навлачите урок!
http://img.dailymail.co.uk/i/pix/2007/08_02/crystalball_468x317.jpg

Tu si u pravu, računi uvijek stižu :)

Mene nije "loše ukenjalo", ima i pozitivnih ishoda.

Не не мајо, мислила сам на то како вас посрала срећа. Мене никад на пример није зауставила полиција за годину дана возикања скоро сваки дан. Или су непосредно пре мене неког зауставили, или ме не виде да јурцам или се баш задеси да успорим због нечега (семафора, пешака, неког испред мене) баш кад ћу наићи на радар. Да не причам што ми се десило да гомилу пута заборавим да уплатим паркинг, а нем ниједну казну. Морала сам да испричам, ал контам да ће ме већ сутра однети паук што сам паркирала на псеће говно :)

Sujeverni stvore. :P :))

Ja nemam srece ich.
Doduse jednom sam pala sa grede slomila obe kljucne kosti. Sreca je bila sto nisam slomila vrat (tako mi doktor reko aj sad vi meni recite de je sreca)
U hali pionir sam se zakucala u ono staklo na klizanju, sreca je bila sto nisam polomila pleksiglas. Ali sam ga izbalavila profi.
I tako. Imam samo sitne srece u velikim nesrecama :)))

Није то сујеверје, то је везано за неке друге ствари. Многи људи ти на такве приче несвесно пожеле зло и завидни су, по принципу ''јебо маму, како мени никад тако, који си ти усер'', а сви знамо колика је снага мисли :)

U stvari, sve se svodi na razmenu pozitivne i negativne energije, je l' tako Mylyce?

Ja se slazem, sve se svodi na energiju, kuku mene! :)
A, sad bez zajebancije, bas stvarno to mislim.

Darling, omašila si temu. Narcisi su na drugom mestu :)))