Ево једне штреберске теме, пошто мислим да сајт треба да има свог лектора и колектора :) Ово је ипак сајт чија је главна тема - лексикографија (прикупљање речи и појмова за речник).
Овде постављајте питања у вези са нашим језиком и другим језицима, а ја ћу се трудити да одговорим колико могу и знам.
Друг Stoka је постовао дефиницију http://vukajlija.com/recnik/Hrvatski%20jezik/21672 , те морам да разбијем пар заблуда овом приликом:
"Обитељ" је стара словенска реч, дакле и српска.
Они кажу "свећеник" а ми кажемо "свештеник", и ми мислимо да је свећеник хрватска варијанта. Ова варијанта "свештеник" са ШТ је дошла из црквенословенског и задржала се код нас, а са Ћ је просто народна верзија, остала је код њих јер су они имали богослужење на латинском. Али кажемо нпр. свећа. Тако да су и "опЋи" и слично такође српске речи (Вук Караџић помиње "опћениту правилност").
Дакле, питајте све што вас занима о нашем језику, правопису, и слично, само имајте на уму да су моја знања ограничена :)
За књижевност би ваљало отворити посебну тему.

Свака част, на овако стручној анализи порекла датих речи. Ја сам скупио речи које су устаљене у њиховом говору и које уствари представљају ту неку назови разлику српског и ''хрватског'' језика.
Неке од наведених речи су у ствари изворно српске како си и ти навела али их ми не користимо пошто су их они узели под своје. Они су уствари искористили богатство српског језика, тј. могућност да једна ствар, појава има више речи које их описују те они користе оне које ми не користимо.Али и има ненадмашних кованица.

Ко што сам једном приликом и реко Хрвати ће све урадити да кажу да они говоре ХРВАТСКИМ језиком а не српскохрватским или недо бог српским....
Као и Црногорци сада они говоре црногорским језиком није него..... Што би моја баба рекла измишљају рупу на саксији

pa majku mu psidžo, i Amerikanci govore american Engliishom... svako bi da ima svoje... ne moš' kriviš ljude.

Сурови, једно је видљива варијанта - као што постоје три наречја: штокавско, кајкавско, и чакавско, али то је суштински један језик. Ни Американци не кажу да говоре "америчким". Сасвим је нормално да свако поднебље има свој дијалекат, али често одлучује политика да ли ће то бити проглашено за један засебан језик. Мене лично нико неће убедити да су босански(бошњачки), црногорски и хрватски посебни језици (иако су Хрвати посебна нација). Између осталог, сви они граматике за "своје језике" преписују од нас, не знам да ли сте ово знали... То да би свако да има своје, тачно је. Питање је колико је то основано.
Ево једног линка који ће вам то боље рећи него ја, а смејаћете се до суза - окачила сам видео Топ Листе Надреалиста на Hrvatski jezik :Д

sve što govoriš je tačno, ali se mi Srblji stalno nešto vređamo, i pravimo ugroženi... jeste da je generalno srpski jezik naš, ali da li je zapravo? samo mu je ime bilo srpski, pa srpskohrvatski ili štagod nemam pojma... isti su to ljudi na tim istim područijima pričali onda kao i sada i meni uopšte ne smeta ni taj bosansko-bošnjacki, nit 'rvatski, ni montenegro-maternji jezik. ništa postići nećemo tvednjama kako je njihov jezik zapravo naš, osim neke neosnovane mržnje prema nama samima. to je nepravda, ali jezik kao jezik trebalo bi da bude oupen sors, tj. da svako ima pravo da ga uzNe i promeni mu reči i ime, al kad ga pitaš odakle je potekao taj tvoj novi jezik, da kaže istinu. e to je jedino što nama treba priznati (ako se ne priznaje, verovatno se ne prizneje :))

sve ovo ostalo, jebiga, istorija se menja, godine prolaze, jezici odlaze i dolaze...

"jeste da je generalno srpski jezik naš, ali da li je zapravo? samo mu je ime bilo srpski, pa srpskohrvatski ili štagod nemam pojma... "trebalo bi...da svako ima pravo da ga uzNe i promeni mu reči i ime, al kad ga pitaš odakle je potekao taj tvoj novi jezik, da kaže istinu""

Контам те и слажем се да је то заједнички језик ових простора тј. не припада само Србима. Сад си дотакао један велики историјски проблем. Име јесте ту проблематично јер је везано с нацијом, тачно. Будући да њим говоре две равноправне нације, како га назвати? Стога и има смисла да се хрватска језичка варијанта зове хрватски. Али: јако збуњујуће због преводилаца и људи који не знају - странац кад чује различите називе за језике, контаће да се ту прича сасвим различито. Не би се баш требало с тим играти, то је све што хоћу да кажем, хајде хрватски, али бошњачки и црногорски! Бошњаци су измешани Срби и Хрвати, Црногорци су Срби - бар их Његош тако зове у Горском вијенцу на више места - а ваљда је владика знао како му се зове нација? Сад, тако је како је.

Била сам скоро у Институту за српски језик САНУ. Да ли знаш ово:
хрватски лексикографи, и други научници који се баве хрватским језиком радо сарађују с нашим проучаваоцима језика и врло лепо је чути да су свесни да делимо један диван језик, читају наше књиге и речнике и размењују контакте и литературу, зову наше професоре на научна окупљања о (свом) језику и примају их с поштовањем, али углавном не смеју јавно то да раде због државе. Онда ти је јасно шта каже наука... надам се да ће се једног дана превазићи уска политичка гледишта.

potpuno se slažem.
naročito oko tog da je mnogo zajebano petljanje s pojmovima Srbin Srbijanac, srpsko Srpstvo štagod... mešanje nacije, nacionalnosti, ili pripadnosti bla...
da ne lelemudim ja dalje, smatram da nam je politika, i interes manjine ujebao mnogo važnije stvari od nekih granica i "onoga kako se zovemo". Polako, ali sigurno gubimo kulturu, jezik i prošlost. Pa neka nam :) volimo da idemo glavom u blato... barem da je zod pa da se opametimo kad tresnemo, ovako samo tonemo sve dublje i dublje :)

Surovi ti si ocito liberalno opredeljen sto se meni bas i ne svidja.
No to je stvar izbora i u to se ne mesam, ali cinjenica je da ovaj jezik kojim govori ceo zapadni Balkan ustvari srpski. Pogledaj istoriju, granice srpske drzave u proslosti i rasprostranjenost srpskog naroda po zap. Balkanu. Pre Turaka nije postojala bosnjacka nacija vec je Bosna bila srpska drzava ( kralj Tvrtko Kotromanic je krunisan za kralja Bosne, Srbije i primorja na grobu Svetog Save ) znaci Srbin pravoslavac, o Crnogorcima ne treba trositi reci ( Crnogorac je samo geografska odrednica za Srbina koji je nastanjen na tom prostoru kao npr. Vojvodjanin). U hrvatski moze da spada samo ikavsko narecje koje je se koristi na primorju sev. Jadrana. Ja volim da kazem ovako: kada Hrvati budu pevali pesme na svom novokomponovanom jeziku uz iskljucivu upotrebu tih reci ja cu prvi ustati i pozdraviti nastanak novog jezika, do tada nista.

Не постоји ни бошњачка нација, то су Срби и Хрвати муслиманске вероисповести који живе у Босни. Предлажем да не расправљамо за сада даље о овоме, јер нас вуче тема исувише па скрећемо на политику и историју.
Има ли неко конкретна језичка или правописна питања? :)

Kog roda je rec vrata?

Пошто ова именица спада у Pluralia Tantum, увек је у множини. Дакле, кад знамо број, род се сад одређује по показној заменици (једн: тај, та, то; мн: ти, те, та). Та врата, као та деца - средњи род, множина. Никако та врата као та жена, јер је овде у питању множина. Ради увек овако, јер ако гледаш наставке, можеш лако да погрешиш.

Slazem se za "Bosnj. nacju", zaboravio sam da stavim pod navodnike.

sta znace reci: Strukle,plijesan,gorcica,ura,kisik,dusik,sveuciliste,Filip Latinovicz, Malik Tintilinic,kolodvore,Dikobraz,svizac,vratnica,izbornik, tratincica,pila,propuh,ploha,pregaca,punica,tisak,brzojav,inacica,promidzba, oporba, nazocnost, pucanstvo,zrakomlat i kolokrijes?

*******
плијесан(екавски: плесан)-буђ
ура-сат
кисик-кисеоник
душик-азот
свеучилиште-универзитет
тратинчица-бела рада
пропух-промаја
пуница-ташта
тисак-штампа
брзојав-телеграм
плоха-поље
колодвор-железничка станица
пила-пијук(алатка) чини ми се
промиџба-реклама, пропаганда
пучанство-народ, маса
зракомлат-хеликоптер
назочност-присуство
иначица-варијанта
опорба-опозиција
*******
ово су баш српске речи:
прегача-изгледа отприлике као кецеља, део народне ношње
вратница-једна страна двокрилних врата
*******
Малик Тинтилинић - лик из бајке хрватске књижевнице Иване Брлић-Мажуранић
Филип Латиновић - лик из романа хрватског књижевника Мирослава Крлеже
*******
штрукле, горчица, свизац, изборник, колокријес и Дикобраз чекају стручне консултанте, ја стварно не знам шта је то :)) ко зна нека допуни.

e pa hvala gospodzo!

zar nije gorčica nekakav začin? tipa biber?

Стојан: "Не знам ја, види ти тамо" :Д

Gorčica je senf, izbornik je selektor, a dikobraz je bodljikavo prase. Dakle, ostaju štrukle, svizac i kolokrijes.

e da, senf:) znam da sam pročitao na nekom pakovanju u kuhinji :))

svizac je ovo
slika=http://www.groundhog.org/photos/phil/s7.jpg
znači neki mrmot :)

štrukle su štrudle, iliti neka bilo kakva pita.

a ovaj kolokrijes googl izbacuje samo naš sajt :)

Хвала лијепа :)
Ви сте изнимно красни младићи.

Да решимо довлињову и каизенову дилему у вези са употребом твој/свој:
*********************************************************************
За 1. и 2. лице је равноправна употреба и исто значење, мада је СВОЈ стилски лепше решење, али други облици нису неправилни:
мој=свој, твој=свој, наш=свој, ваш=свој
Постоји, додуше, мала, више стилска него значењска разлика. "Свој" показује једноставну, ненаглашену припадност, док рецимо "остави ТВОЈ коментар" носи значење појачане припадности некој одређеној особи или особама - "баш ти" остави свој коментар. Исто важи и за друге паралелне облике. Из истог разлога нећете никад питати: "Је ли то своје?" него ћете питати: "Је ли то ТВОЈЕ?" (="припада баш теби")

Цака за 3. лице, ту постоји разлика у значењу између ова два облика: гледајте увек да употребите тако да буде јасно чије је нешто.

једн. *Марко је узео своје патике. (патике су Маркове)
!!!* Марко је узео његове патике. (то нису Маркове патике, него нпр. Марковог брата)
мн. *Ана и Сања су понеле своје ствари. (то су Анине и Сањине ствари)
!!!* Ана и Сања су понеле њихове ствари. (то нису Анине и Сањине ствари, понеле су нпр. Мирјанине и Кристинине ствари, да би им помогле)

''Je li to svoje?'' ni ne možeš da kažeš s obzirom da je onda gramatički subjekat ''to'', a ne onaj kome je rečenica upućena. ''Je li to svoje'' bi značilo da li TO pripada SEBI.

Безбели.

"je li to svoje?" možeš da kažeš, al če odgovor u 99% slučajeva da bude "ne"

--
nego, jel onda mogu da kažem "sve je moje svoje" umesto "sve je moje tvoje" :))

(iako zvuči pogrešno, da li je gramatički tačno, pošto ako je razlika samo u naglašavanju izričite pripadnosti, trebalo bi da može... mislim, primer je isti kao "je li to svoje" ali čisto ov mi nekako...)

Ako odem na Adu, poneću svoj peškir.
----
Jel to onda znači da je peškir svoj, a ne moj? Ima li peškir slobodnu volju? Ako nema, treba je izglasati i uvrstiti kao preambulu u ustav. (Mada su peškiri sve više emancipovani...)

Svoj označava pripadnost SUBJEKTU u rečenici. U ''Poneću svoj peškir'' subjekat je ''ja'', u ''Je li to svoje'', subjekat je ''to''. Tako da inovacije quujabaara i Surovog padaju u vodu :)

Tek sam večeras otkrio ovu temu, stremim k' njojzi ko pače barici. Gospodžo, pokušao sam već da te nagovorim da malkice izelaboriraš hrv. purizam, interesantno je ima interesantnog materijala sajtu HAZU. Ima ti tu i dosta pikanterija, kada, i gde je dolazilo do tih pokreta.
Eh da

SVIZAC jeste mrmot

KOLOKRIJES je revolver a samokrijes pištolj.

PILA jeste alat - testera, odatle verovatno i piljevina (kao ista reč se koristi i u Pirotu)

Ah joj dok mi ispravimo sve te definicije proci ce citava vecnost!

Draga Gospodzo,
ne bi bilo loše da kao i lekciju o korišćenju reči SVOJ/TVOJ turiš i jednu o rečci NE (kad se piše odvojeno kad ne,sa pridevima,NEBITNO i sl.).Koristilo bi mnogima,a i nije loše da se ponekad podsetimo..

Unapred zahvalna

*NE kod imenica:
Isključivo spojeno: neznalica, nečovek, nebriga...

*NE kod prideva:
Isključivo spojeno: nezahvalan, neobavešten, nerazumna, nebitan, neprestana, neočekivan...

*Isto važi za priloge, pošto se grade od srednjeg roda prideva.
"On se ponaša nezrelo/neprilagođeno/neprihvatljivo itd."

*NE sa glagolima u prezentu:
Spojeno - 4 glagola - nisam, neću, nemoj, nemam (dala sam 1. lice jednine, a spojeno je i u drugim licima i u množini)
Odvojeno - svi ostali glagoli: ne mogu, ne znam, ne umem...

Evo, nadam se da je od pomoći.

@ ujka vanja> nema tu šta da se elaborira, oni su uradili to što su uradili, iz čisto političkih razloga. Lingvisti u Hrvatskoj još uvek se oporavljaju od onoga što se desilo, naravno da nisu bili za to, pokušavaju i sada da sarađuju sa našima, neke saradnje i razmene informacija ima, ali država ih u tome veoma sputava.

Veoma vrlo jako izuzetno strasno puno izrazito interesantna tema.

Pila - jeste testera, ali u Dalmaciji isto u slengu znaci nesto ili neko ko te nervira, a cesta je i fraza "pila mi zivce".
Jos jedna rec koju pokatoliceni Sloveni, (ili Hrvati, kako se cesto i pogresno nazivaju) iskljucivo koriste je "poplun", a znaci "jorgan", kako se kaze medju popravoslavljenim Slovenima, (ili Srbima, kako se cesto i pogresno nazivaju).

E sad pitanja:

1. Posto se za video-kasetu mnogo cesce kaze samo "video", kako je najispravnije reci da si odgledao vise od jedne video-kasete? Gledao sam videe? Videoe? Ili treba izbegavati davanje izjava na tu temu? I da li je u kovanici "video-kaseta" rec "video" opisni pridev, ili nije, zbog crtice?

2. Ispred "ili":
a) Ne sme da se stavi zarez;
b) Uvek mora da se stavi zarez;
c) Zavisi od slucaja do slucaja?

3. U prethodnom primeru, da li sam trebao da koristim malo slovo za inicijale reci "ne", "uvek" i "zavisi", posto ih nabrajam pod a), b) i c)?

4. Primer: "U samoposluzi sam nasao samo mleko i hleb, (a nadao sam se da cu naci i novine, kiselu vodu, prezlu...)".

Da li je ispravno da se stave tri tacke na kraju poslednje reci pred zatvaranje zagrade posle koje ide tacka za kraj recenice?

5. Koji slog reci "naglasak" treba da bude naglasen?

Blagodarim unapred.

"5. Koji slog reci "naglasak" treba da bude naglasen?"

Lijo, je l ti to mene malo... zafrkavaš? :-)

Nimalo. Nisam bio u skoli kada su to predavali. A stalno dobijam razlicite odgovore. I ne samo koji, vec i kako.
:)
Ozbiljno.

1. Isto kao i za auto (ne kaže se u množini ni auti ni auta, već automobili), koristi se rešenje koje i nije rešenje, ali nema drugog, jer naš jezik neke stvari ne prihvata. Dakle, kažeš video kasete ili video snimci/klipovi. Možda može da se kaže videi, ali nisam čula nikoga da to kaže, a i sigurno je manje preporučljivo od ove varijante sa 2 reči. Norma ipak ide za jezičkim osećanjem.

2. Zavisi od slučaja do slučaja. Ako se recimo ili javlja dva puta u rečenici po sledećem šablonu (ili ćeš izaći odatle, ili ću te ja izbaciti/ili on, ili ja), uvek se stavlja zarez.
*Gotovo uvek se stavlja zarez kada je ILI između dve predikatske rečenice:
Poješćeš taj spanać, ili ću ti nabiti u nos.
Idi pa pitaj, ili ih zovi telefonom.
*Kada je između dve reči, obično nema zareza:
Lepinju ili somun?
Glup ili pametan, može sve da nas kupi zajedno sa autobusom.

3. Mislim da bi veliko slovo trebalo da ide samo pod a).

4. Koliko znam, ispravno je, ali ne tvrdim ovo pod 3) i pod 4) sa 100% sigurnosti.

5. prvi

That's what I'm talkin' 'bout!
I meni je ovo pod 3 i 4 uvek bili velika misterija.
Duboko zahvaljujem. :D

Molim, i drugi put, slobodno pitaj šta god te zanima, potrudiću se da odgovorim.

Gospodzo,hvala Vam:) Nadam se da ce i drugima lekcija o koriscenju NE biti od pomoci. A ovo u vezi 3 tacke u zagradi (pod 4) je ispravno,a za pitanje pod 3,nisam ni ja sigurna..

A ono kleto "trebati", kada je bezličnno?

Našla sam knjige sa ovom tematikom u elektronskoj formi (autori Ivan Klajn i sl. a površnim pregledom sam našla i staro izdanje srpsko-hrvatskog pravopisa), moglo bi da se okači na forum preko speedyshare ili na drugi način. Možda bi zbog povrede autorskih prava trebalo ovo rešiti drugačije. Ne znam koliko posetioci imaju vremena i interesovanja da čitaju ovakve stvari. Evo ga link za sajt (traži logovanje za download e- knjiga) pa ko je baš zagrižen neka ide tamo, možda je tako najbolje.
http://www.istorijabalkana.com/
Na kraju, sve ovo oko pravopisa, foruma i knjiga je neka vrsta podsetnika (koga ne nauče kako treba u petom i šestom razredu osnovne škole može "da se slika").

Потребни су лектори овог сајта који би имали чин "Милка Цанић" они би радили на правописним грашкама и поједеним или избутаним словима тако што би се додала опција "примедба Милке" поред "додај коментар". Имао би још један чин "Ханибал лектор" који би могао да мења садржину дефиниције али оргинални текст би се копирао у "примедба Милке"

Ја сам потпуно ЗА раѕговоре о нашем матерњем језику, и веома сам се обрадовао овако једноставним, а јасним објашњењима "госпоџе" и осталих. Чак ћу вероватно и да користим поједине ствари, обзиром да ми је старији син у петом разреду.

Mene interesuju reči kašika i žlica. Koja reč prvo korišćena u "domaćem" jeziku? Zna li neko?

Mene interesuje kako se na nemackom kaze "Funf"?

Ja sam u dilemi da li glagol "slušati" označava radnju ili stanje. Hm?

Nađoh i odgovor. Evo, ako nekog osim mene uopšte zanima. :)

Матичин шестотомник: „слушати, -ам несврш. 1. примати слухом што, пратити слухом нечији говор, излагање. — Испружио главу према дједу и слуша без даха, отворених уста. Пав. На далеком друму слушаш рабаџијска кола. Јакш. Ђ. фиг. Наше душе слушају у својим дубинама плач звона краљевских Дечана. Матош. 2. (што) присуствовати предавањима на високим школама. — Он је . . . слушао на бечком културно-политичком течају националну економију. Коз. Ј. 3. (кога) придржавати се чијих савета, наредаба, заповести, покоравати се, подчињавати1 се коме. — Нарави је био чудновате, никога није слушао. Вес. Акциони одбор вас слуша као бога! Крл. 4. фиг. послушно, исправно радити, функционисати (о деловима тела, о предметима и сл.). — Перо му је било тешко као ћускија, а ни рука као да га није слушала. Ћор. Оружје . . . слуша ако рука служи. НП Вук. ...“

Као што се да видети, гл. слушати има значење радње, тј. активан је, премда се њихово стање може једино одредити у реченици — иако се можда чини према првом значењу како би могао бити глагол стања, ипак: активни глаголи употребљавају се са субјектима у којима се налазе бића, која могу свесно (вољно) вршити радњу.

Riječ "glupoliga". Postoji li ta riječ? Naprimer, kad te neko nešto pita, a ti mu odgovoriš "Čuš, glupoliga pitanja.". Ja mislim da sam izmislio novu riječ.

To je neologizam, al' ti i nije nešto. Ako bismo je analizirali reč je izvedena iz dva korena: 1) glup 2) liga = glupoliga; isto tako koren može biti u sledeće tri reči: 1)glup 2) ko 3) ga =glupog li ga (pitanja). Sve u svemu, zaboravi na tu reč.

Pi'! :)