Pretpostavljam da je većina izgradila muzički ukus uglavnom zbog reputacije i društvenog prihvatanja u ovim ili onim većim ili manjim grupama (od grupa fanatika koji su zaluđeni nekim marginalnim bendom, preko supkultura, do kompletnog mainstream društva).

Takođe, pretpostavljam da je to podosta na uštrb našeg vlastitog integriteta, jer mi da bi se uklopili u sliku čovjeka sa određenom vrstom muzičkog ukusa moramo se suzdržavati od javnog ispoljavanja naših simpatija prema pjesmama i izvođačima koji se ne uklapaju u tu sliku o našem muzičkom ukusu koju želimo prikazati.

I to nije ništa loše, jer je, after all, društveni uspijeh i položaj, ZAISTA, mnogo važniji od muzike, a sem toga, u onome što volimo, a što se ne uklapa u naš imidž koji želimo izgraditi, možemo uvijek samostalno uživati, kad niko sa strane ne posmatra.

Neki ljudi ne znaju šta su pravi prioriteti u životu, pa idealizuju muziku i javno ispoljavaju svoj istinski ukus, zbog toga bivaju proglašeni ili za svaštare ili za ljude bez ukusa, i njihov ugled trpi. Ali ostaju dosledni sebi. Nažalost od doslednosti sebi nema leba.

Zato je bolje biti taktičar i graditi imidž nego iznositi your true self u javnost.
Eto tu je kraj razmišljanja jednog pomalo razočaranog idealiste.

Da li sam u pravu?

Nemam pojma...

P.S. Naravno pretpostavljam da niko neće priznati da je njegov javni muzički ukus zaista samo slika koju želi da prikaže u javnosti, jer u tome i jeste poenta svega ovoga.

Predstaviti ono što nije tvoj istinski ukus kao zaista tvoj istinski ukus. U suprotnom glumatanje ne bi imalo smisla, bilo bi neuspješno.

Ja slusam Grand, narocito Mitra Mirica, njegovi tekstovi su puni neke mistike i skrivenih znacenja.

ШПИЈУНИ СУ МЕЂУ НАМА!!

Улоговах се само да напишем ође нешто....

Овако, не слажем се по овом питању... Дакле оно што ја слушам је мој укус, ја то слушам због себе, не због других, није глума или нешто слично, него је стварно тако, као доказ је то да се дружим са 99% људи који не слушају исту музику коју ја слушам... Дакле ја слушам метал, мислим да имам једног или два друга који слушају то, један је онако добар ми друг, други није толико, дакле потпуно ми је небитно што ће ко да мисли.
Велика већина ми се крсти што слушам, али што ћу ја, једноставно ми нешто прија, нешто не...
С обзиром да се дружим са оваквим људима, по твом виђењу ја бих требао да слушам неке народњаке и нешто мало оног домаћег рока који сви знају, и неке овако слаткасте пјесмице...

Једне прилике сам хтио другу да копирам линк МИНЕЛА - ТИ ПРОПАДАШ ЈЕР СЕ ДРОГИРАШ и како је ишла пјесма, мајка је привирела на врата и питала ме ''Сине, јеси ли добро?'' Ја је питао зашто ме то пита, а она ми каже ''Па то што си пуштио, не знам што ти би.''

Исто тако не испољавам што слушам, јер, понављам то је за мене, не за друге, нити носим црне мајице итд, у ствари имам једну мајицу Ајрон Мејдена, мислим да сам је обукао до 5 пута највише...
Исто тако се не мијешам другима у то што слушају, нити се правим да сам ја кул ако слушам ово...

То је отприлике то...

Nisi u pravu. Ja nisam sam počeo slušati ovo što slušam već par godina zato što želim da se uklopim negde, da me ljudi prihvate ili da dam neku kul sliku o sebi. Ta potreba, koju nažalost svi ispoljavaju, mi je oduvek bila ogavna. Ja ovo što slušam zaista volim. Ja mogu izgledati kao fenser ili kako god i ponašati se "nemetalski" ali ja znam šta slušam i tuđa priča nije bitna. To važi i za ostale stvari, ne samo muziku.

Апсолутно против и не слажем се са овим, јер ако ти је неко пријатељ, друг итд, зашто би то било због музике?
Зашто би се додворавао некоме са тим? Да би те прихватио ти треба да изиграваш нешто што ниси?
Чему то, зашто глума и лагање да буде темељ пријатељства?

Ova se tema može proširiti i van muzike. Evo na primer, jedan moj drugar tvrdi kako je njemu super koristiti bicikl u rekreativne svrhe, ali da ga NIKAD, ali NIKAD, ne bi koristio kao prevozno sredstvo, čak ni onda kada je to vrlo praktično. Rađe bi išao pješke. Zašto? Zato što mu to djeluje sirotinjski i ne želi da ljudi misle kako je fukara.

Dakle, on ne vidi ništa loše u korištenju bicikla kao prevoznog sredstva, samo ne želi da ljudi misle kako je on sirotinja. On smatra da korištenje bicikla kao prevoznog sredstva signalizuje sirotinju i nizak status.

Takođe, on iako voli klasičnu muziku, (a i mnoge druge žanrove muzike), NIKAD, ali NIKAD, ne bi otišao na koncert klasične muzike, ne zato što se njemu ne ide, već zato da neko ne bi pomislio kako je on snob, peder, pozer, da nešto glumi i tome slično.

Ja s druge strane, nikad nisam vodio mnogo računa o reputaciji i uglavnom sam iznosio svoje istinske stavove, bez obzira na društvene konsekvence. Rezultat: uglavnom je trpila moja reputacija. Nisam mnogo popularan lik. Ja ni ne čeznem za nekom popularnošću, i zato sam se tako i ponašao.

Ali sad kontam da je bolje biti pomalo muljator i voditi debelo računa o tome kakve signale šaljem, jer od jakih veza i reputacije može mnogo koristi da se ima.
I, iako to smatram, moja stara navika, iznošenja mojih istinskih stavova i dalje dolazi do izražaja, i moj novi program "treba biti muljator", uglavnom ne biva primenjen u praksi.

Kontam da svoje prave stavove, ako su nepopularni, treba iznositi tek onda kad postaneš neko mudo, jer tek tad će se ti stavovi uvažavati. A tada, ne samo da će se stavovi uvažavati, nego možeš znatno uticati i na javno mnjenje i dovesti do popularizacije dotada nepopularnih stavova ili mišljenja.

Tacan odgovor na ovu dilemu jeste: kako kod koga. Pretpostavljam da kod ljudi koji nemaju muzickog ukusa niti sluha to i ima neku logiku, pokusavaju da se uklope. Za ostale folirante nema validnog opravdanja. A naravno da vecina slusa ono sto joj se zaista dopada.

Jedno je šta oni slušaju, a drugo šta kažu da slušaju :))

P.S. Obratite pažnju i na moj prethodni post u kome sam priču malo proširio i van muzike.
Ova bi tema mogla da bude jedna opštija rasprava: integritet vs. reputacija.

О мај геј гад, је ли он нормалан?
Ја бих радије у рекреативне сврхе трчао, а бицикло користио као превозно средство... Да живим у граду, вјероватно бих га и користио јер је толико корисно и много је добро, а то што ће неко помислит да немам пара за кола... Што ме боли уво еј...

Ево ме, ја волим исто класичну музику, био сам на концерт класичне музике, хармоника, не знам тачно које су композиције биле, али сам уживао и чак се хвалио тиме да сам био тамо...

Не.
Радије бих постао мудо тиме што ћу до краја издржати износећи своје ставове, можда је тежи начин, али што се мене тиче је много љепши и достојанственији, мање је лицемјеран, тј није лицемјеран..

У праву си кад кажеш да је можда боље то зато што је лакши начин, али никад не бих користио то...

Ја сам онако јако прост човјек, понекад компликован за неке ствари које се тичу савјести и морала, али иначе јако прост, ако си ми мрзан рећ ћу ти МРЗАН СИ МИ ако се укаже погодна прилика, глумјет' ти нећу, па да си не знам ко...
Нпр и псујем пуно, противим се неким глупим одлукама мог друштва, и да знаш да сам тако постао мудо код њих, не мудо у смислу да ја могу да им наређујем, него мудо тако да се моје мишљење високо уважава, није да се хвалим, него је стварно тако...
ЈЕсте, будала сам, и глупирам се и све то, али ме ипак људи поштују упркос томе што сам металац, што сам са села, што дођем и речем РАЈКА МИ НИЈЕ ДАЛА ЦЕНТА, ПОСВАЂАЛИ СМО СЕ и тд...

i'll just leave this here
http://adscam.typepad.com/my_weblog/images/2008/02/11/arguing_over_internet.jpg

BusteR, ja sam uvijek bio baš takav ko ti, (i još uvijek sam). I ja se grozim tih stavova moga druga o biciklu i koncertima klasike. A sad kontam da to možda i nije najmudrije. Ali u svakom slučaju jeste najmoralnije i najdostojanstvenije.

Још једна ствар...
Хумор...

Мноооого људи се суздржава... Праве се културни пред неким (изузетак су старији, ту се и ја укурвим), али пред истим годиштем итд, нешто њутре, ћуте, серу, хумор на нивоу ђетета у пети основне....
Чему то?

Имам друга који кад мува цуру је таква добрица, тако фино прича, такве бајке, брда ваља и никад ми неће бити јасно чему представљање некога ко ти ниси? Што имаш од тога?
Можеш ли да глумиш сто година то? не брате...

Po meni manje je bitno kakva je vrsta muzike od izvodjaca, jer ne verujem da bi iko ostao ravnodusan na Volodosa, cak i ako nema pojma sta je turski mars.

Upravo.

Potpisujem. Krajnje je bedno čmaroljubiti, glumiti i biti licemeran da bi stekao neku reputaciju ili poziciju. Ako već hoćeš nešto postići, drži do sebe i budi ustrajan u tome jer iako je ovo prvo lakše, kad postaneš neko bitan i dalje ćeš biti ono isto licemerno i čmaroljubno govno za koje, kad se sazna istina o tome kakav si, nikoga neće boleti kurac.

U pravu si. Ne treba kriti. Kao niko ne gleda "Zavičaju mili raju" i "Zvezde renomea". A Drljača je izdao BN kad je prešao na Pink. Baja Mali Knindža je principijalan.
"Drž se mala, drž se dobro mi se pazi, stari vuk je još u punoj snazi"

СМарко је, него сам банован, ово ми дупли :)

Најморалније и најдостојанственије је много битније од популарности и прихваћености...

Што мене пола ђевојака у бус нпр мрзи, док ме друга половина обожава?
Зато што крену на мене јер сам ја миран и не дирам никога, па оће да ме зајашу зајебанцијом, и онда га испуше, а то чује цијели бус и сви се смију њиховој глупости, а онда те ова друга половина обожава јер не глумиш и имаш муда да кажеш нешто...

Једну ноћ сам ставио на главу неку глупост, не сјећам се, и једна ђевојка мислила да ме подјебава јер је она као фаца и каже ЕЕЕ БАШ ТИ СУПЕР СТОЈИ ТО, ПРЕЗГОДАН СИ, само сам јој рекао МНОГО ШТОШТА ТЕБИ СТОЈИ НА РАЗНА МЈЕСТА, НЕГО ПРИМИРИ МАЛО (знала је да мислим на мурицу), ту јој је и брат био чак, и такав је смијех настао да је то невјероватно, а она се само ућутала....

Мала дигресија али у суштини оно што мислиш и осјећаш то је то, а не оно што ће неко други можда потпуно небитан у твом животу да прихвати...

Што бих боловао од тога да имам пара, да сам кул итд?

Још један примјер- Мој друг овај што се мијења кад мува, имао је рибу преко двије године, ђевојка је имала онако доста пара, али је баш баш баш болио курац има ли он пара, међутим човјек је причао бајке, има кућу на два спрата, голфа 4, показивао чак слике неке рандом куће, увалио мог брата да лаже како има базен у ком је изгравиран делфин, замислите докле досеже та лаж???

U mom društvu ti je ovakva situacija.

Neki iznose sve istinske stavove sa ponosom, ma koliko nepopularni bili, a i generalno su face, i ti imaju najveću reputaciju.

Neki grade imidž i reputaciju i iznose one stavove za koje misle da će naići na najbolji prijem u društvu. Oni su na drugom mjestu po reputaciji.

I na kraju, neki, kao i prva grupa, takođe iznose sve svoje istinske stavove, ali nisu toliko ponosni i prodorni, kod njih se može uočiti nesigurnost i potreba da se pravdaju i maltene izvinjavaju za svoje nepopularne stavove. Oni su na dnu hijerarhije.

Ja pošto sam u 90% slučajeva iznosio svoje istinske stavove pripadao sam u nekim društvima prvoj grupi, a u nekim trećoj grupi, zavisno od toga koliko sam imao samopouzdanja u nekom društvenom okruženju.

Zbog toga što sam nekad pripadao i toj trećoj, donjoj grupi, svjestan sam da je možda nekada bolje biti muljator.

Međutim druga grupa - muljatori, iako su prihvaćeni u društvu nemaju neke posebne privilegije, a takođe ni njima nije lako jer moraju stalno da glumataju.

Zato je možda nekad čak bolje biti i u trećoj grupi, ali sve zavisi od situacije.

Najbolje je otići nešto pojebati.

Управо тако!

Одличан опис.

Ја сам у трећој групи само кад се прича о нечему што мене не занима...
Нпр причају о тенису, ја везе с мозгом немам, све што чујем је кад неко постави на фејсбук БРАО НОЛЕЕЕЕ МАЈСТОРЕЕЕЕЕ и онда знам да је то то, иначе овако њах....

Фудбал исто тако и још неке ствари....

Али кад је ријеч о друштвеним темама, онда увијек имам неко мишљење које не мора да буде тачно, али је моје, а ако имам став он је мој исто тако, и он се јааако тешко мијења...

Никад нисам износио половичне ставове, ово што раде људи у другој групи, 5 ставки ће им се свиђет, па ајде да их кажем, а ове ћу да прећутим, него брате, кажеш све фино и то је то, јер то си ти у ствари, и ту нема приче

Синоћ, без тебе, после сто година, заборавио сам колико је то добро уствари...

Trudna sam.

Упс... А као сам пазио...

Tako je to kad dozvoljavas da ti svrsava po pupku.

Ја хтио да обришем тобом, а он ми не даде... Сад нека сноси последице...

Мојне се љутиш :р

Nema ljutnje, samo nemoj sledeci put da gutas spermu, otrovna je.

Нисам је ја гутао, него овај горе, он је трудан, не ја, ја сам само јебао.

А оно ти рекох јер си пешкир

Nemoj sad da lažeš kad ti se mnogo svidelo ono anal-usta-anal. ;)

Hahaha...Pobeda.

Добро, људи, што се примате тако

Ma, opusteno, zajebavamo se. ;)

Ниједан човек није сасвим свој. Чак и онај ко тврди да је сасвим свој- лаже.
Јер, сама људска свест је обликована тако да се прилагођава ситуацијама и приликама. Од самог рођења, човек се НЕЧЕМУ прилагођава,а кад мало поодрасте, онда се прилагођава НЕКОМЕ.
Е сад, све зависи у којој мери се колико ко жели прилагођавати људима и ситуацијама. Зато сматрам да антиглобалисти, бунтовници и остали који се сматрају ''неприлагођенима'' стоје на климавим стакленим ногама. Самим тим што свој бунт изражавају језиком заједнице у којој се налазе, што користе нека свакодневна средства која крше све законе антиглобализма, бунтовништва и чега већ, они показују да само неће да се прилагоде једном делу друштва, али се прилагођавају другом. Не може се бити потпуно неприлагођен, у том случају би нестао са лица Земље моментално. Као да га у овој димензији није ни било.
Тако да, по мом схватању, не треба сваког ко тежи да се нечем или неком уклопи оптуживати за конформизам, осим ако он сам не показује колико је УПОРАН да се некоме причепи тако што ће његово поверење купити на основу стереотипа за које је начуо са стране.
Тако да кажем: ја сам оно што јесам, уклапам се са једним делом људи, не уклапам се са другим делом људи, то што ме појединци сматрају униформисаним- брига ме. Мени је овако супер.

Ja mislim su Janković i Jovičić braća

Naravno da jesu, prezimena im pocinju sa J.

Веома могуће ололо

Ili je to isti čovek a ima dva kompjutera. Baš slično razmišljaju i iste ih stvari interesuju

Slažem se Dr Jankoviću. Jedino mislim da ti je malo prejaka optužba na račun buntovnika i antiglobalista. Zna se tačno šta antiglobalisti kritikuju. Mislim da je nerealno od njih očekivati da ne koriste internet ili TV i govoriti- "AHA!!!, vi niste pravi antiglobalisti jer izlazite na net. " Jer oni i nisu protiv samog ekonomskog povezivanja i tehnologije nego su protiv rezultata koji nastaju uslijed toga, a koji možda mogu da se spriječe. Tu spada eksploatacija nerazvijenih zemalja, kulturna asimilacija i uniformisanje, ugroženost manjih kultura, konzumerizam, materijalizam i sl. Takođe, treba razlikovati buntovnike sa i bez razloga.

Ili su to dva coveka, a isti kompjuter? Ili..

U mom društvu je ovakva stvar:
Svako ima neko svoje mišljenje, i oće da ubije ovog drugog dokazujući mu kako je samo njegovo mišljenje ispravno. Ovaj drugi mu ne ostane dužan, i tako dolazi do galame i svađe, a pogotovo kad se još malo popije. U sušini, nekako smo se našli individualci koji jedni druge tolerišu, to jest saslušaju, ali baš da neko menja mišljenje, to teško. Jbg, veliki mi je deo društva potekao iz jednog većeg pank društva iz davnih devedesetih. Valjda je to taj liberalizam, štatijaznam...

Povlačim reč. Ne bi se valjda sam sa sobom raspravljao. Pre će biti da ste razdvojena braća igrom slučaja

Нисам оптуживао, само сам рекао да су им поставке мало климаве у односу на реално стање ствари и опште свести. А општа свест се тешко мења. Не кажем да је њихова борба узалудна, али ће још много воде протећи док се општа свест промени.

Што се културне асимилације тиче, сматрам да је то боље решење него истребљивање самог народа (наравно, гледано из угла оног ко жели да преовлада). Али, на униформисање баш не треба гледати благонаклоно, јер то води ка аутоматизовању.
А што се култура тиче, НЕ ПОСТОЈЕ мање или веће и више или ниже. Свака култура је у својој заједници јака. Међутим, постоје културе које настоје да преовладају, а њихови следбеници се труде да дискредитују оне које сматрају нижим.

Nisam ni mislio manje i veće po nekoj "veličini" već po brojnosti i rasprostranjenosti.

Управо тако.