Napisah definiciju, koja će verovatno biti obrisana, jer i nije za definicije. Ali me interesuje, da li još neko sebe nekada zatekne u toku jako bolesnih misli? Šta radite u tom trenutku? Kako se nosite time?

Prevashodno mislim na misli koje kod vas samih izazovu gađenje, zapitate se odakle vam uopšte takve ideje, a ne na to kako bi tršili plodnu emo cavu i šta bi joj sve radili.

                       - Tema je ozbiljna i spem je izričito zabranjen -

Nadam se da nije spem...KHM

odgledam pornić, izdrkam i sednem da učim neki smoran predmet da bih zaspao u što kraćem roku. Works every time.

Odganam ih, zaboravim. Ne trebaju mi u životu.

Стефи, само да навратим и обавестим те да сам ти рокнуо МИНУСЧИНУ на дефиницију, јер још увек нисам видео нити емо цаве, нити Њању91.

Мени је ретко шта гадно и болесно, а кад помислим на тако нешто, никад не мислим да сам луд, само наставим да размишљам и кад прође, прође.

Stefane dečko, Mentali je napisao sličnu ovakvu defku sa mog naloga tj. ovaj nalog je bio njegov u to vrijeme i on je napiso defku.Eto.

To nije poremećeno ni bolesno. To je normalno.

Kad dođem u BG, rekao sam ti :P
Dosta spema.

Zamolio bih Wojteka i Džimija da iskažu svoje mišljenje. Najviše me i zanima šta njih dvojica imaju da kažu.

Cenotaph, daj link, da pročitam.

Rekao sam, ova moja će biti obrisana, tako da je svejedno.

Na groblju.Kad sam preuzeo nalog rekao sam Dzimiju da obriše Mentalijeve defke.

Pročitao. Ali slažem se sa jednim komentarom:

Mada serem ja, nisu baš toliko slične.

Ne, jesu donekle, ali znajući Mentala, mogao je mnogo bolje primere da stavi. Mnogo, mnogo bolje. :)

Je l' pitanje sta radimo kad imamo bolesne misli? Ako jeste onda nista. Samo nastavim.

Kakve su to misli? Ne moraš egzaktne primere, samo da dobijemo neku ideju, čega se tiču.

Stefane dechko, mnogo trazis. Ma ne znam. Uglavnom mi pada na pamet kako mucim nekoga koga ne volim. A nacin na koji ih mucim ne mozes da znas, dechko.

Албер Ками је рекао да свако здраво биће понекад пожели смрт онима које воли, и то је скроз океј.

nemam takvih misli, sve moje misli su kao moja deca, volim ih podjednako.

Šustim misli da teku, valja čovek da sam izvuče iz sebe najgore.

šustiš ili pustiš? :P

kostiću, a što nam ti ne kažeš kakve to tebe poremećene misli more, možda vas ima još takvih pa osnujete neko društvo za samopomoć i samoprihvatanje?

ako prepoznajes da su te misli 'poremecene', te misli se zovu opsesije...mogu a i ne moraju da budu pracene kompulzijama, odnosno prisilnim radnjama koje su neki vid Ego odbrane od takvih misli, i to se zove opsesivno-kompulzivni poremecaj. takve misli se najcece javljaju zbog nekog konflikta na nivou nesvesnog, bio on seksualni, socijalni, ili zbog neke druge nezadovoljene potrebe.

Napisao sam u definiciji.

ne, ne, ne, hoćemo sočne detalje! ;)

Od toga nema ništa... :)

http://www.youtube.com/watch?v=kzgO0cI48Kk
Inače, dadoh minus. To što si opisao je nešto sasvim normalno.
Recimo, dok nisam čula ovu pesmu, istinski sam mislila da ću do dvadesete da završim u ludnici zato što jednostavno nemam barijere u mozgu, padnu mi na pamet najnebuloznije stvari.
Sad me više brinu stvari koje se dešavaju oko mene, one su mnogo poremećenije nego misli u mojoj glavi.

uu imam te momente.
često.
i baš mi prijaju.
iskreno.

Pretvorim u pesmu.
Evo, poslednji izlivu ludosti, nazvah ga Black hole.

Reality, feast my eyes on,
insanity, dear brother of mine,
melted together at event horizon,
swallowed in a nick of time.

Your sun is a ruin,
some melodies you just don't sing,
be aware you'll never come clean,
just waste away to nothing.

Smite down the pride,
it means nothing in a cage,
not a coward to cry,
yet, not a hero to rage.

Empty soul in a meat shell,
fake troubles, artificial tears,
eyes, too cold, even for hell,
do you have any doubts, fears?

I onda sviram gitaru, pogledam seriju i mrš i krpe.

Pa, na taj način se kanališu negativne emocije. Fazon, ako mnogo gledaš pornjavu izgubiš želju za seksom, ako gledaš agresivne filmove i slušaš agresivnu muziku, na taj način kanališeš agresiju i ne budeš nasilan. Ovo je definitivno tačno, pošto najagresivniji ljudi koje znam slušaju najgejskiju muziku. :)

Ne vidim šta je tu nenormalno ili poremećeno, ako svi imaju takve misli, a imaju jer je to normalan odbrambeni mehanizam.

Slažem se.

Ја увек размишљам о болесним стварима. То ме некако опушта. Зато ми "Српски филм" није гадан. Јбг

u redu je imati ih ponekad, s vremena na vreme, ali ako ti razmisljas o kulenu ili cemu vec 3-4 sata na dan onda stvarno imas problem, i potrazi strucnu pomoc

ja obicno malo odlepim pred ispitni rok, u to vreme sam i dosta depresivan, osetljiv, al ko me jebe kad gomilam gradivo ko nezdrav

pricam nekad sam sa sobom, zapravo zakljucujem na glas, evo jednog zanimljivog razgovora:

Sos: Stevane, sporo ti ide ovo ucenje.
Sos: Stevane, manje kenjaj vise uci.
Sos: Stevane, previse pricas sam sa sobom, idi potrazi pomoc.
Sos: Stevane, ne seri!

i onda vidim da je vrag odno salu, izadjem napolje, popijem 2 piva i vratim se kuci na ucenje

Nemam takvih problema, zaista.
Najgore što može da me zadesi od te vrste to je da, kada sam besna, ali baš BAŠ besna i izađem napolje, poželim da me spopadne neki manijak da mu polomim sve zube u vilici i razbijem lobanju na komade.

Samo to.

Ује... ја мислио ја једини овако.

Eto vidiš, ne razmišljaš o tome i odmah ti se javljaju agresivne iskre. Lako može da bukne plamen. Ovaaj, podseti me da ne ostajem sa tobom nasamo u prostoriji. :)

Тај фазон. Само што се ја ваљам у таквим идејама. Интересантно ми. Немам било какве пориве да извршим неку погану мисао, нису ми чак ни вентил, више ми је то неки ескапизам, забављам себе док слушам досадно предавање или штагод. Увек сам се питао како би људи реаговали да се исерем на катедру пред читавим амфитеатром или да се испишам у онај полукружни лим где стоје креде. Ал онако, потпуно ноншалантно. Волим, приликом завршне шпице неког филма, да приметим неко име (рецимо, Ал Паћино) и да помислим у том тренутку да су му ћерке дроље, а да је он матори говнар којем би радо одсекао курац или тако нешто. Забавља ме помисао да је он потпуно несвестан да је неко непознат, дванест хиљада километара удаљен, помислио тако нешто. Често замишљам рибе голе и типујем у себи дал су ини или аути. Падају ми на памет још свакаква срања, ал то су само мисли и заболе ме за њих.

Све у свему, отац Тадеј је дилеја.

Ако то онај чији сам цитат стално виђао на фејсу, онда овде иде +++

Ах, тачно тако.