Kakva je istorija vaše porodice? Je l' ima neka zanimljiva priča? Predanje?

Ајде отвори још шест тема

Evo ja, moj čukundeda je bio najjači čovek u okolini.
Neka vrsta primitivnog strongmena. Neku opkladu je osvojio kad je 150 kila olovnih pločica preneo na leđima oko 700 metara.
Bio je u zarobljeništvu u prvom svetskom ratu. I kako moja čukunbaba nije videla više od kruga od 10 kilometara oko kuće, lako je manipulisao njom. Kad god bu mu nešto prigovorila on bi joj rekao: "Nemoj da dovedem jednu rusko-poljsku ženu. Da vidiš šta je prava žena". I ona bi odma' ućutala. Ne znam šta joj je tačno napričao za te "rusko-poljske" žene.

Ajde ti.

Znam da sam imao dosta alkoholicara u porodici, pa mi je keva paranoicna.
Kad popijem pivo sa caletom prica mi da cu postati alkoholicar.
Nije neka tradicija, ali ne znam mnogo stvari o precima.
Dalje od pradede ni imena ne znam.

EDIT: Deda mi je bio major JNA, a valjda babinu ili prababinu porodicu su ubile ustase u 2. svetskom ratu. Bas cu pitati kevu u vezi toga.

Ja znam samo do ovog čukundede, a on se zvao kao ja :)

Петком једемо пасуљ.

Čukundeda mog dede pronađen u selendri u vojvodini, našli ga u šajci samog. Znao je samo da se zove pera. Po toj selendri je moja familija dobila prezime. Pre toga mi se ne zna poreklo.

Ћаћа, ђед, прађед и његови ћаћа и ђед су били Крајишници. И ја сам Крајишник. Волимо ићи на прело, јести јањетину и пити беванду. Мечка у нашој породици није ауто, већ кућни љубимац. Војвода од Кембриџа има комплекс ниже вредности због моје породичне традиције.

Прађед, чукунђед и међед су се родили на територији данашње Македоније. Презиме почиње још од раније и то због заната, израда каишева, ремења и осталих стварчица за бичевање. Па одатле и презиме.

Lololo Reme bičuje alter flamanke.

+1

Inače svi su bili junaci na piću, možda to.

Ima jedna priča kako nastala moja familija.

Nekada davno još u početku turske vladavine živelo 9 brace i jedna sestra. I pošto su turci bili sestru, braća odlučila da ubiju turskog pašu. Inače to se dešavalo u Nikšiću. I kad su ga ubili odsekli su mu glavu i okačili je negde tada u centru grada. Kad je počela da ih juri vojska oni su se razbežali i napravili novih devet porodica. Tako je nastala moja. Inače sva su slična imena porodica.

edit: Pošto sam ja Gačević, možda mi je neki rod onaj golman Jorgačević. olololol

Moja muska linija je ceo zivot provela uz pivo i zene. . . Sta ces lepse. . .

То мора да се десило пре 500 година. Свака част ако имате тако дугу традицију. Никшић је преко 300 и нешто година био турски град. Као и Подгорица, Пљевља, Колашин итд. Турци су живели у градовима а Црногорци по селима у врлетима.
Као што каже онај Турчин у Горском Вијенцу, "Ђед ми га је на сабљу добио" итд.
Тек после Берлинског Конгреса је припојен ЦГ ако се не варам, 1878.

Pa moj otac je iz Pljevalja. Cela moja muška strana je iz Crne Gore. Ima dosta zaseoka po selima širom Crne Gore de žive samo Gačevići. Tako da sam veoma ponosan na moje korene.

ja imam porodično stablo sa kevine strane jedno 15 ili 16 generacija unazad, recimo do 1600te... takođe imamo jedan turski nož iz 1800 i neke koji se prenosi već nekoliko generacija sa oca na sina

pogleda ću sutra kod babe ona to ima zapisano sve pa ću reći tačnu godinu...

Не верујем да је ово тачно, али сам негде ископао да је моје презиме настало у времену када су на просторима Далмације живела илирска племена.

jbg jedno je porodična tradicija, a drugo istorija porodice
mislila sam da ćese ovde pisati o nekim tradicijama koje se prenose sa koljena na koljeno, a ne o istoriji porodičnoj
te neke tradicije su mi simpatične i slatke

a istorije nekih random i nebitnih porodica me baš i ne zanimaju

Moja porodica vodi poreklo od Nemanjića ... on your knees, lowlifes !!!

Родоначелник моје фамилије се звао исто као ја. Ето.

U jednom lokalnom dalmatinskom predanju pominje se moj panđupan il beše sukurdov Petar, zvani Pekota zbog visokog rasta i neobične snage. Za sajamske dane putovao je u bosnu i tamo se za opkladu rvao s turcima a jednom posle niza pobeda jedva glavu izvukao. Elem, bio je pastir što beše časno i pošteno zanimanje, posedovao je nešto kuće i okućnice, tridesetak vunjači, ženu i petoro dece. Tako, jednog leta dok su bile velike vrućine, saterao je stado u neku pećinu na litici iznad sela pa i sam legao da prispava. U neko doba probudi ga komešanje među ovcama i onako bunovan ustade i na svoj užas na ulazu u pećinu spazi ogromnu zmiju kako spava na suncu. Tamo kojekavih zmija ima ali on takvu nikada nije video, nako što je bila toliko ogromna da je komotno mogla magare progutati nego je imala i široku izraslinu na vrh glave, nalik na disk. Nema šta da se krije, noge su mu se odsekle ali je nekako smogao snage da odigne najveći stenu koju je našao u pećini i usnulu neman poklopi po onom disku na glavi svom svojom snagom. Zmija se tu probudila i smrtno ranjena počela da se grči i mlati repom tako da je svod pećine počeo da se obrušava i ubio nekoliko ovaca. U ropcu, zmija se najzad zanese i pade s litice nakon čega mog pretka obuze silna slabost tako da je jedva na nogama stajao. Pronašli su ga na putu iznad sela nesvesnog a da ni sam nije znao kako je tamo dospeo, nakon čega je bolovao dugo i teško. Kad je najzad ustao iz postelje ne beše ni polovina nekadašnjeg čoveka, i u duši kažu da nije bio onaj isti, ranije druželjubiv i veseo postade ćutljiv i povučen. Leš zmije seljani su našli u podnožju litice i spalili nakon čega se nad selom nadvio gust smrdljiv dim čiji se miris teško isterivao iz kuće i odeće. Petar je umro nekoliko godina nakon toga i kažu da je na samrti rekao kako se boji da je učinio veliko zlo. Nakon njegove smrti narod je primetio da kraj lagano postaje sve neplodniji, kiša je ređe padala, sunce jače sijalo a letnji požari učestaše, oni najstariji su se kleli da to ranije nije bilo tako.

rešiće to Rade Lacković, samo mu pošaljite pismo žalbe na

Srpskih heroja 125
53600 Frankfurt, Deutchland

Prvu ženu mog čukundede ujelo besno kuče od čega je ona umrla kasnije. Moj pradeda je dotrčao kad ju je čuo da viče i uhvatio psa za vilice i rasčerečio ga. Posle toga mu se osula koža na rukama i počela da se ljušti, ali je preživeo.

Сестрић моје прабабе је измислио Светски рат...

ЛОЛ, Лоле! Па каже! Увјек кад дође јесен, сјетим се Грахова, сјетим се Градине, Принципа Гаврила! Гаврило из мога краја ПОНОСУ ЗАВИЧАЈА!

Ђед се вратијо пешке из Сибира '48, три године ишао. Онда га је, за једно 3-4 године, Моша Пијаде оћер'о у Њемачку.

NARAVNO DA JE ZLO, ĐE ĆEŠ ZMIJU UBIJATI, SAČUVAJ BOŽE!

Čuveni vojvoda Petar Bojović bio rođeni stric mom dedi po ocu. Dečko vodio Cersku bitku, jebo kevu turcima, a ja izrod u LDPu podržavam gej parade i ulazak u EU. Vojvodo oprosti!

Да није човек убио змаја?

Moj đed ima istetoviranog tenaka i JNA ispod tenaka, kao i datum tetoviranja. JNA tetovaže jebu!!3

Bljuvao vatru nije, al opet ko će ga znati, možda naši zmajevi prvo dave pa tek onda peku.

Moje pradede učestvolale u Maršu na Drini.

Moj deda je , izeđu ostalog, prodavao povrće na pijaci.
Odžepari ga neka budala, on to provali, pojuri ga, stigne i ščepa za gušu.
Toliko se pogubio da ga je, dok ga je stiskao za vrat, gurao ispred sebe. U magnovenju je opazio banderu sa ekserom i zacrtao da ga nabije na isti.
Njegov drugar je to provalio, sprečio ga, prestrašeni lopina je vratio sve pare....

Moj deda (po mami) je nakon pogobije poručnika (ili takonešto) Misite je umesto njega predvodio borbe protiv Nemaca. Oslobodili su Loznicu i to je prva slobodna teritoriji na teritoriji naše bivše za vreme 2. Svetskog rata.

STIVEN OBJASNIO I MOJ SLUČAJ...

HAHAHHA BOJANBOJ NAJVEĆI CAR MEĐU IZDAJNICIMA RODA...

Мој чукундеда је дошао из Лике у тадашњу војну испоставу аустроугарске и ја сам ето четврта генерација Земунаца. Његова тетка је ваљда била мајка Тесли и тако...