Е, пошто је ово место окупа великог броја лењих буба, мислим да ће се људи укључити у тему.

Како се ИЗВУЋИ из летаргије, победити безвољност, и јебено урадити нешто током 24 часа који су нам на располагању. Ево лично, а верујем да још људи има исти проблем, незаинтерован сам у потпуности за било шта. Не могу да читам, не могу да гледам филм, не идем на факс, о учењу ни говора, шљака такође ништа. Нон стоп паразитирање и прокрастинација константна. По цео дан преблејим на овом говнету и једем говна.

Е сад, има фора да се смањи време за рачунаром, али то опет не гарантује да ће било ко радити нешто смилено и ако није за компом. Шта је ту заправо проблем, и како га решити?

Бурзо, брате, открио сам лек. Избришеш говно из букмаркса! За недељу дана ће ти се склонити рефлекс да упалиш Вукајлију, а до тада ће те мрзети да идеш на гугл да тражиш...

Ustani ranije i odvuci se u biblioteku (jednostavno, toliko će te gristi savest okružen svim tim štreberima da ćeš morati da i ti učiš). Nemoj da se zavlačiš u kuću, kurac je to od učenja. Napravi plan šta radiš od koliko do koliko, ako ti je problem sa učenjem i motivacijom, pravi pauze od petnaest minuta na svakih sat vremena i smanjuj ih postepeno.

E, da, ako imaš probleme sa koncentracijom, pij memoaktiv, to sranje čini čuda. Bukvalno sam učila devet dana dvanaest sati zaredom s tim sranjem i položila ispite od 500 plus strana (dakle, učila sam preko pedeset strana dnevno...čak i za placebo, to je čudo).

Људи кажу да медитација помаже да ојачаш снагу сопсвене воље.
Ја мислим да серу и да то не мож' тако.

Koristi program neki za blokiranje interneta kad ti dokurči i ćao.. http://macfreedom.com/

Ili se samobanuj, jednostavnije je :)
Al kao i za sve čovek mora da ima volju. Recimo, zapiši sedmično neki raspored tipa:
Ponedeljkom idem na trčanje, utorkom ću ukinuti net sebi, sredu ću čitav dan da nolajferišem i sl.

Ја се извлачим и док сам на компу. Јеби га, треба наћи нешто корисно што може да се ради на компу.

Имао сам и ја исти проблем...
Нпр пробудим се љети, немам шта да радим по врућини, немам ђе од 1 до 8 увече, значи распад, само сам сједио за компом и што ти кажеш јео говна....

Него да скратим причу, нисам ни читао ни ништа, само сам једноставно набавио тегове и вратило и разбој и почео да тренирам...
Сваки дан сам једва чекао 10 сати увече да почне тренинг, и некако сам имао воље цијели дан за било шта, осјећао сам неку енергину цијели дан, која треба да изађе из мене....
Него ми понесоше справу и тежину па сад опет једем говна по интернету.

Ја сам смањио вријеме за рачунаром ових пар дана јер имам испите па учим до касно увече, а онда узмем па се провртим по новим дефкама, форуму итд...
Али то је само док су испити, иначе дођем кући (ако не одем са ђевојком или друштвом) око 8, једем, сједнем за комп, па док ме друштво не зовне увече... Ако не идемо ниђе, онда наставим тако да сједим до 5 ујутру...

А сама срж проблема мислим да је у навици да немамо обавеза никаквих, ја рецимо не радим, не морам на предавања, немам ама баш никаквих обавеза.
Сјећам се кад је ујак дошао једно љето и пало му на памет да сади лубенице јер је пошао у пензију, и ја му помагао читаво љето, било ми бања... Фин осјећај.
Или рецимо кад сам давно некад тренирао кошарку, па сам морао ујутру у 9 на тренинг, једва устанем, али сам онда после тренинга цијели дан расположен и могу да радим.

Дакле навика и то што кењамо до касно, а спавамо онда до подна :)

ЕДИТ: Гле' ироније, Црногорац учи како да се неко извуче из лијености :)

Мислим да није интернет ту највећи проблем, него недостатак воље да човек промени навике.
Има и она фора из филма ''Chaos Theory'', где лик записује све обавезе на папиру и све оно што запише мора да уради, по цену живота.
Е, па радиш то. Јес да је јадно, али јебешга, пробаш бар.

Тако нешто.

Znam u kakvoj si situaciji jer sam bio u sličnoj, pa ću probati da ti pomognem. Ne znam koje si godište, da li se trenutno baviš, ili si prošao neke od dolenavedenih stvari pa ti evo otprilike neki moj režim koji se trudim da ispoštujem, i za sada mi dobro ide:

1. Počni da vežbaš. Radi sklekove, trbušnjake, trči... Teretana je za pozere i za ljude koji imaju pare za bacanje, a ako ih imaš navali tamo... Prvih nedelju dana će ti biti zajebano ali kada to preguraš postaćeš zavistan od vežbanja. Svaki trenutak slobodnog vremena probaj da provedeš napolju, po parku itd.

2. Prva tačka će ti pomoći da kolko-tolko razbistriš glavu u kojoj su verovatno napakovana mnoga sranja pa ćeš razmišljati o nečemu mnogo korisnijem od toga da sjebeš nekog na forumu ili o nekim bezvrednim glupostima sa neta. Sa faksom ćeš verovatno biti neki kurton, ali bez njega samo go kurac pa odredi neke prioritete u životu, nateraj sebe da učiš... Jedino ako baš nisi rešio da radiš u perionici 12h dnevno, svakog dana u nedelji za 15 hiljade mesečno. Kvazibunt i hipsteraj su za pičke koje ne mogu, ili nemaju muda da se snađu u surovom svetu.

3. Počni da čitaš. Klasike, naravno, ne neka govna. Pored toga što ćeš obogatiti svoj rečnik, malo se kulturno uzdići. Probaj prvo sa Rusima, Dostojevski ili Šolohov, jer njihove knjige nisu samo neko kurčevito jeđenje govana već i odlična mapa ljudske psihe. Računaj na hartiji, igraj šah, ili nađi još nešto za vežbanje mozga.

4. Izbegavaj net preko dana osim ako ne tražiš neku korisnu informaciju, koristi ga u večernjim satima kada završiš sve gorenavedeno.

На мемоактив и слична срања ћу морати овом приликом да се посерем јбг. Пробао сам гомилу тих срања, а испите сам на крају положио јер сам морао, а не захваљујући таблетицама.

Е сад, моја нека теорија је да човек треба да пронађе хоби који га чини срећним, и на тај начин употпуни највећи део слободног времена. Да се крене системом самонаграђивања - уколико завршим обавезе имаћу више времена да се посветим свом хобију. Заиста и даље верујем у то да и највећи дебил може да пронађе активност у којој је бољи од 90 процената популације.

Проблем је у томе како пронаћи то нешто. Одакле кренути са потрагом? Јбг, човек што више ствари проба биће ближи нечему где се може истаћи. И ту је опет цака са кешом. Мање пара мање отворених могућности. Уколико имаш само 70 динара у новчанику, провешћеш вече кући и можда пропустити неке битне ствари које би ти се десиле исте вечери. Јебем ли га, сад сам већ скренуо са теме, а није ми била намера.

Е сад главно питање, како пресећи? Како доћи до тог става: Од овог тренутка прекидам са начином живљења "лењи безвољни нолајферски говнар". Треба од нечега почети.

Вољни моменат ти је јадан. И кад се натераш да се покренеш и договориш се са собом да ћеш одсад тако и тако, брзо одустанеш. Јесам ли у праву? Ја гледам по себи, па ми се све чини да је то то. Не знам како да решиш.

Баш доста људи хвали ово срање. Дефинитивно ћу морати да пробам. Како иде, попијеш једну таблету и то држи концентрисаним у наредним сатима? И колико кошта?

Od ponedeljka.

Stivene, piješ tri puta na dan, znam da je bilo oko hiljadu dinara kada sam ja pila, dakle nije toliko skupo. Bila sam malo istripovana prvi put kada sam uzela, osećaj je kao da si vrlo, vrlo blago naduvan, kao da se zatvaraš u sebe, ali totalno ti je obrnuta brzina mišljenja i radnji nego kad si naduvan, bolje opažaš i brže misliš. Bukvalno sam videla samo strane pred sobom, ništa drugo mi nije odvraćalo pažnju.

Ma ne bih ti pio ja ta kineska govna ni džabe da ih daju. Ko zna, možda je to samo psihološki efekat.

Znam, i ja sam se pitala da li je. Verovatno i jeste (placebo). Nu, svejedno, pomoglo mi, dala sam taj ispit, hnjo hnjo.

:)

Ео баш сам размишљао о томе у последње време. Ја прво дођем до ултра лење фазе кад ме мрзи рану да жваћем, а камоли дучим. Е онда се испараноишем и утрипујем да ништа нећу стићи и да нећу ништа са својим животом постићи и да ћу такав неиспуњен вашљиви живот живети још бесконачно много пута у овом безбожном свету вечног враћања истог. То ме шутне у дупе и онда упаднем у јапанско продуктивни мод и изкобјашњавам штребање. На крају напорног штреба падне и који алкохол да дођем себи. Понављам онда тај ритуал до следећег повратка на ултра лењу фазу лолол

Латинче, дај и мени те дроге, срећа те гледала.

Hoću da se upišem ovde, pa da kasnije lakše nađem. Imam taj problem. Mislim da je najgore što sam nezainteresovana, a ipak se nerviram i onda kritikujem sebe kako ništa ne preduzimam.

eeeeeee znam kako je to, kad sam pala ispit u oktobru i kad sam skontal da obnavljam godinu, uvukla sam se u svoju gajbu, ni do čeg mi nije bilo, vegetirala sam, zamjenila dan za noć, ma otišla sam bila skroz u kurac i onda sam 1.12 i okrenula novi jebeni list u svom životu :)
prvo sam krenula u univerzitetsku čitaonicu svaki dan, i godi mi, ne učenje, jebeš ga, ne moš svaki dan ni učiti toliko, al ono sjediš čitaš, osjećaš kao da si nešto uradio, al više od toga mi godi to da ustanem, spremim se, ono da ličim na ljudsko stvorenje :D jer sam dugo vegetirala, nije mi se dalo ni češljati :D a da ne pričam o drugim stvarima
i fino mi u čitaonici, neka se ekipica okupila, upoznala sam par novih ljudi, fino je to, godi mi
par dana mi je bilo teško nakaniti se, al nako četvrtog dana je bilo lakše, počela sam se buditi sretna jer znam da će se nešto makar desiti tog dana
e i krenula sam na jogu prije par dana, i to mi godi, a isto mi je bilo par dana baš teško da se nakanem da vježba, al evo sad se već radujem svakom treningu jer se osjećam baš onako fino i poletno poslije
planiram od ponedeljka i na plivanje ujutru... evo sad kad pomislim na to, muka mi neka sastavi, al natjeraću se...
od januara planiram i krenuti na neki jezi, italijanski vjerovatno...
eto, izvlačim se, polako ali sigurno...
šta da vam kažem ljudi, kažite sebi dosta, muka je to golema, znam to jako dobro.... al godi kad se nešto počne dešavati.

Gledati ''Cofee and Cigarettes'' kad god upadneš u letargiju.

Мислим да ћу испробати, нисам досад користио ништа слично. Хвала на информацијама, Бат.

Мени ово углавном дође прекасно, кад баш нема шансе да било шта урадим. Мало сам се поправио у ондосу на прву годину, али недовољно. Одох да вежбам за сутрашњи тест који ћу пасти и тиме пребацити 9 бодова у следећу годину.

Obavezno idi kod psihologa. Podhitno. :)

Jeste lakše blejati na netu, nego uraditi nešto za šta je potrebno iole cimanja i to je jedan od problema. Zgodno bi bilo napraviti pakt s nekim ko je u istoj/sličnoj situaciji, dogovor šta treba bataliti, sa čim krenuti. Lakše se podnese svaka kriza ako imaš podršku, zajedničko izvlačenje, motivacija i ta sranja.

Види је! Иди си својим послом, аман!

Nemo, šta ti smeta Storma? U pravu je.

Sprda me zbog filma, Vučice, nije zlonamerna. :D

Доведите неку добру пичку одевену у наци униформу да вас шиба чим помислите да престанете да учите или радите што друго корисно. Тако сам ја урадио. Зезам, нисам.

Уроше, ду бист ајне швајне! :woosh:

Кад се тако брзо негира, значи да је истина! Уроша шибају с&м нази рибе!

:/

Al' dobra ideja Uroše. :)
Ako su vam prsti nemirni rasklopite nešto pa ga ponovo sklopite, razvalite ormar pa napravite drugačiji (ja sam svom razvalila vrata). Okitite jelku, oterajte kevu na komp a vi operite sudove.

Stormo, ajde ti i ja da pravimo pakt?

http://nazimedia.greyfalcon.us/picturesh/z621.jpg

Кајне блонди, их бин шварцхаренмедшен!

Знам али, ситуација је критична. Био сам неваљао.

Naughty, naughty... :woosh:

Nem pojma šta su ovi pre mene rekli, mrzi me da čitam a i pauzirao sam skrabs, u svakom slučaju, sve je snaga volje. Kada te najviše mrzi, ležiš okilavljen, prete ti dekubitisi, momentalno ustaj i radi nešto. Idi dva puta dnevno da kupiš po pola leba; usisaj stan i skini paučinu sa ćoškova; mesto da brišeš dupe, pa ti se ceo istuširaj; kupi ceo Skandal i pročitaj ga, zajedno sa onim šiframa za skidanje seksi igrica za mob telefon... i tako to. Ustvari ovo poslednje nemoj, čitaj Cicerona. Taj bi udavio i šarana.

Симболично, од првог јануара, окрећем нови лист у свом животу. Нисам ноилајфер, ја сам лења дебилчина коју мрзи да живи. Данас сам цео јебени дан провео ваљајући се у кревету иако морам да поправљам оцене целе следеће недеље... Сад кад сам видео ову тему, рекао сам себи да овако више не мере. Једноставно, морам да се мењам из корена. А у курац. Целог живота ми причају како сам паметан, брзо капирам, интелектуално јебем, али џаба све то кад сам курчина коју мрзи да ту интелигенцију претвори у добре оцене и уради нешто од свог живота. Јеботе, у основној сам скоро био вуковац, ишао на такмичења из свега, био успешан, ишао сам на све секције и та срања, а сад у средњој пролазим 3,60 и апсолутно ме боли курац, као да ми од гога не зависи даљи живот. Мислим да се све то може средити правилном организацијом времена. Правићу недељне распореде којих ћу се придржавати, тако ми петице из владања.

Лично ћу почети искорењивање своје лењости исправљањем извором исте-спавањем. Има да устајем сваки дан у пола седам, па макар умро.

Даље... Обећавам себи да више нећу каснити нигде ни секунде. Сморио сам и себе и ортаке изговорима типа "прикењало ми се док сам везивао пертле" или "морао сам да заложим, угасила би ми се пећ да нисам" и тако даље... Докле више?!

Даље... Има да прођем одличан на крају, па макар ми било последње. Морам да усадим у себе ту чувену радну навику. Сваки дан по најмање сат времена учења. Доста.

Даље... Положићу више тај енглески, учим га цео живот, време је да добијем неки папир за то.

Има да се вратим Студентској Задрузи и да се поново запослим. Ем је читање струје до јаја, ем је добра кинта.

Овај пост се претвори у моју исповест и нећу да га бришем, нека стоји као подсетник на ове моје далекосежне одлуке. Јавићу се у јуну да објавим просек... :)

pa samo sedenje ili lezanje pri racunaru je ocit vid "odvikavanja" od lenjosti i zavaravanje drugih i sebe u kojekakvim obecanjima. Zajebi ti "daj da i ja moju mudru kurcinu nabijem u ovu rupu" NEMA PISANJA SVOJIH OBECANJA I DOZIVLJAJA. USTAJ! Kreci se! Dovoljno je kretati se. Zuji po kuci-stanu-dvoristu (sta god), dosadice ti da setas besposlen. Sta god vidis u tom setanju da treba da se uradi, nemoj govoriti sebi kako ces to jednog lepog dana obaviti. SAD! SAD! Sad je vreme, razmisljaj kao da nema sutra i nikad se nemoj oslanjati na druge da ti zavrse ili urade umesto tebe posao. Nekoliko dana radi tako. Probaj da vidis koliko mozes da izdrzis bez pauze da radis nesto i time ces dovesti sebe u kondiciju. Posle par dana, steces neku naviku. Nema veze kada ustanes. Neko ustane u 5:00 pa sedi i lize kafu do pola 9 i onda pali tv i nastavlja dangubu. Nikada se neces resiti lenjosti ako dajes obecanja i oduzavas izvrsenje postupka. Ako nemas nikakvog hitnog posla a imas ovako neke manje urgentne poslove, samo reci u sebi SAD JE VREME i onda radi to kao da radis test na nekom takmicenju u osnovnoj skoli. Bolje nego sto bi uobicajeno uradio i bolje nego sto ti mislis da bi drugi uradio. Trud se isplati uvek! Sustina je u kretanju i fizickoj aktivnosti.

Treba samo prestati kukati nad sobom i ocajavati u lenjosti.

Слична ситуација. С тим што сам јуче и прекључе отишао до читаонице и зацртао план, колико морам да научим, пређем и тако то. Скоро да сам испунио план. За почетак није лоше. Касним мало, јако мало. Али јебига, сама материја коју учим ме је доста заинтересовала кад сам јој пришао сконцентрисан, а не преко курца. Тако да ми и то све не пада толико тешко, ма колико ово гиковски звучало.

Пази, сјебао сам два најбитнија колоквијума због свега тога што си навео горе. Престао сам да трчим. 95% предавања сам преспавао. Па самим тим и први семсетар. Сва срећа па има људи од којих могу да се огребем за белешке.

Шта да ти кажем, покушај да се тргнеш некако. Зацртај неки план, шта мораш да одрадиш и док то не одрадиш немој да радиш ништа друго. Крени постепено. Постепено задај себи све веће и веће циљеве. То је то ваљда. Не знам. Ја исто покушавам да утрошим време на нешто корисније, ок ми иде. Мада може и боље.

Ja bih voljela da od ovoga napravimo motivacijsku temu. Hvalimo se kada štrebamo i vredni smo, kukamo kacmo lenja stoka i međusobno se motiviramo.

Btw, ja ustala u četiri, učila sam sat i po ruski, fak jea. Ima nade za mene.

:)

Butt, daj vulve?

Misliš, zbogradi motivacije?

Делује ми фино, неће он њу покварити...

Imam prava da se falim goddammit! Ustadoh u četiri, ropska marvo, a vi se meni posmjevate (kakovasnejestid). Nači, sacam bjesna, ododučim.

Бутт, имаш пвт.

Имао исти проблем и кренуо сам да решим неком занимацијом. Ок, још увек имам исти проблем да сам безвољан за животом ал' сад макар вежбам и трчим по крају да избијем из себе негативне последице нолајферизма. А паразитизам од неучења ?
Одем лепо до моје бабе која је продукт немачке школе челичне дисциплине и месец дана штребам неколико испита док их не средим...

Угасити комп и сести за сто, отворити књигу, оставити и искључити телефон, учити. Бар покушати. . .

Ја сад кренуо да правим верижњаче ако ишта... а учење ме никад није ухватило, сад мора да крене за озбиљно.