Nešto sam čitao o američkom sistemu visokog obrazovanja. Iako sam sve ovo znao i ranije, shvatio sam da mi neke stvari nikad nisu bile do kraja jasne, pa ako neko zna, bilo bi lijepo da objasni.

Naime, kod njih se poslije srednje škole (High School), prvo ide na koledž, koji može biti za sebe, a može biti dio nekog univerziteta. Na koledžu se može maksimalno dobiti titula bečelora - (Bachelor's Degree), i koliko sam ja skontao, kod njih su koledži veoma slični našoj gimnaziji - naime tu se uglavnom uče opšte stvari iz svih nauka i tu ti samo biraš određene predmete kojima ćeš se maksimalno posvetiti (Majors) i određene koje ćeš usput izučavati (Minors). I valjda zavisno od izabranog Major-a dobiješ titulu bečelor ovoga ili onoga. Ono što je tu meni čudno je to da se kod njih većina poslova koji se kod nas obavljaju sa fakultetskom diplomom NE MOŽE obavljati po završetku koledža i po sticanju titule bečelora. Titula bečelora ti je samo neophodan uslov da se upišeš na neku konkretnu visoku školu pri nekom univerzitetu, i tek po završetku te škole možeš na primer da budeš pravnik, ljekar, psiholog i sl.

Zanimljivo je da je i u Evropi u srednjem vijeku bio sistem vrlo sličan današnjem američkom. Naime postojali su "viši" i "niži" fakulteti.
Da bi se upisao viši, morao si prvo da završiš niži - kao što danas u Americi moraš prvo završiti neki koledž, da bi uopšte mogao da se upišeš na pravo ili medicinu.

evo to je ovdje opisano:

Dakle, niži fakultet je bio "fakultet slobodnih umjetnosti/vještina", i trajao je čak 6 godina, a tek nakon njega si mogao upisivati, medicinu, pravo ili teologiju.

Mi često govorimo kako je u Americi školski sistem katastrofa zbog uske specijalizacije, tj. kažemo kako se kod njih uči samo ono što ti je uska struka, a sve ostalo zanemaruju, i imaju nizak stepen opšteg obrazovanja.

To mi se nikako ne uklapa u ovu sad priču, jer ako oni prvo završavaju opšti koledž, to bi mu onda značilo da steknu poprilično široko obrazovanje. Doduše, možda mi kad govorimo o njihovim sistemu mislimo na prosječnog Amera, koji je navodno zatupast, a možda im je taj obrazovani sloj društva zapravo daleko obrazovaniji nego kod nas, a možda i nego u većem dijelu Evrope.

Koliko znam imaju te junior koledze, sto mu dodje kao nase vise skole. To su ti tipovi koledza gde nasi klinci traze sansu i igraju basket za stipendije. Zna se tamo koji faksevi te sta i koliko nauce.

Имам другара који тренутно студира тамо, одмах након средње је аплицирао и добио стипендију. Сад, ни мени није јасно ово са нижим и вишим колеџима, пошто је он већ на првој години изабрао математику и економију као примарне предмете и тече му школовање у том правцу. Морам да проверим. Ђуска и пар спортова за колеџ, то му је ваљда један од услова стипендије.

Ako se sećate sistema devetog i desetog razreda srednje škole od pre 25 godina (ko se ne seća neka pita tatu i mamu) to je sličan princip - niži koledž je opšte znanje za široke mase i sa tim si osposobljen da prodaješ sojburgere u meku, posle toga odabereš nauku kojoj se posvetiš i teraš dalje. Tako su kod nas svi išli 9. i 10. razred srednje pa se onda odlučivali za zanat, gimnaziju ili ništa.

Liberalno obrazovanje kod amera dozvoljava i da dokažeš znanje koje ti je potrebno tokom junior koledža i da ga preskočiš - uradiš test koji naši mašinbravari prolaze bez muke i odmah upišeš fakultet. Njihovo "široko" obrazovanje obuhvata nabrajanje okena koji zapljuskuju SAD, a naše obuhvata broj kilograma mrkog uglja po glavi stanovnika proizvedenog u Teksasu...

Što se tiče fakulteta, tu stvarno maksimalno vreme posvećuju nauci, ali u užem obimu nego kod nas. Logično, koji će matrak sociologija hirurgu? I dalje, tamo je princip koliko para toliko i muzike - imaš fakultete u maltene svakom selu, ali samo je nekoliko u državi stvarno dobrih.

Jebo njihovo obrazovanje, većina koledža im je ko preslikana iz ovog filma
http://www.imdb.com/title/tt0384793/

Jel to iz iskustva jer si isao na sve njihove koledze ili si odgledao sve njihove koledz filmove?

ххахахах

Naravno da je iz iskustva, proživeo sam tri života i sva tri sam potrošio na inspekciju američkog obrazovnog sistema. Međunarodni je standard da ima par visokih škola koje valjaju a ostalo je go kurac a nešto ne verujem da su ameri iznad tog standarda, mogu samo ispod da budu.

Kod nas je donedavno bilo bolje jer nismo imali ove magatrendove i singidunume da nam obaraju prosek a državno obrazovanje se donekle držalo, sad smo i mi taman gde treba. Što i nije tako loše, bilo bi dobro da se oformi grupa fakulteta na kojima će da se školuju samo najbolji studenti, o državnom trošku naravno, a ovi što ubivaju vreme na studijama da se školuju po megatrendima i to naravno da se posle i odgovarajuće ne ceni.

Na, šta znam, ETF-u da se drži nastava na nivou koji odgovara ne masama i nabijanju prolaznosti već odabranoj nekolicini, u idealnim uslovima jer studenata ne bi bilo mnogo i da se naprave pravi stručnjaci čija diploma će posle da znači nešto. A, realno, mala smo zemlja i stručnjaka nam mnogo i ne treba. Da, u zamenu za finansiranje školovanja, pokrivene lične troškove i tako to da se obavežu na zaposlenje u zemlji sledećih 5 ili 10 godina, nema beganja u Nemačku.

У јеботе, види га овај се три пута исти рађао.

I nikad se opametio, avaj.

Ne bih se baš složio da samo par fakulteta u državi kod njih valja. Na kom god fakultetu oćeš da upišeš medicinu, moraš imati već završen neki koledž. A u Americi ima više doktora po glavi stanovnika nego kod nas. Dakle svi su oni završili koledž+medicinu, što znači da su solidno obrazovani. Ali ipak - doktor nije prosječan Amer. Ali američki srednji sloj i visokoobrazovani sloj, kojih ima možda 10-ak do 20 posto, mislim da su poprilično obrazovani, i ne moraju završiti Harvard ili MIT, da bi bilo visoko obrazovani.

A što se tiče situacije kod nas, već mi je muka od tog tolikog uzdizanja ETF-a. Ispada da ako nisi ekspert za matematiku i programiranje, ti ne trebaš uopšte studirati i bolje se uvati motike. Jebiga, nisu svi za inženjere. Nekom bolje idu društvene nauke i greota bi bilo da mu propadne taj talenat za društvene nauke i da se nasilu forsira sa ETF-om, građevinom ili nečim tome sličnim, jer ako i završi taj ETF, biće tek osrednji inžinjer, a ovamo bi na nekom društvenom faksu mogao postići mnogo veći uspijeh.

E sad, forsiranje tehničkih fakulteta ima smisla jedino AKO DRŽAVI I PRIVREDI VIŠE TREBAJU PROSJEČNI I LOŠI INŽINJERI NEGO ČAK VRHUNSKI STRUČNJACI U DRUŠTVENIM NAUKAMA. Ako je zaista baš dotle došlo, onda jebiga, sve treba gurati na tehničke fakultete.

Ali time se ipak narušavaju slobode građana i čovjek prestaje biti slobodan čovjek, a postaje samo oruđe i sredstvo u privrednom sistemu.

Uzeo sam kao primer, mogao sam da kažem i pravni, ekonomski... nebitno. Htedoh da kažem da bi bilo dobro da se od ETF-a načini SuperETF, od pravnog SuperPravni, od ekonomskog SuperEkonomski i tako dalje. Na njima da se stiču viša zvanja i da idu samo najbolji o trošku države a boranija da ide u druge ustanove gde bi se nešto plaćalo, ali recimo ne bi mogao da stekneš više zvanje od bachelora.

A što se tehničkih fakulteta tiče ne treba nama ne znam šta odatle, odeljenja za razvoj po ono malo fabrika što još uvek nekako posluju spala su na jednog-dva čoveka a negde su i ugašena. Inženjeri nam ovih dana pretežno ne rade projektovanje već logistiku, testiranje i održavanje a, realno, za to ti inženjer i nije preko potreban.

I ne znam otkud ti ideja da se tehnički fakulteti forsiraju, samo na njima i ostaje mesta za septembar dok se na ekonomskom, fonu i sličnim po petorica guraju. Mašinac zvrji prazan ko grad duhova dok na ekonomskom drže predavanja do 10 uveče jer ne mogu da uklope toliku raju u raspored.

Ја не знам ђе се сви ти људи запошљавају. Него, чини ли се мени или Амери пре, тј. са мање година, дођу до дипломе с којом могу да раде неки посао за који се код нас дуже школују?

Nisam mislio da se forsiraju u smislu da su najpopularniji, već u smislu da se stalno kuka i jadikuje zbog činjenice da nema puno ljudi na tim fakultetima, stalno se oni ističu kao pravi fakulteti koji su u skladu sa stvarnim potrebama privrede, a za društvene se stalno priča kako oni proizvode nepotrebnu radnu snagu, ljude koji će (ako nemaju štelu) godinama visiti na birou.

Pa šta će drugo, trude se ljudi da privuku nekako. Svi znaju da su nam tehnički fakulteti u kurcu, na njima je teže ići u korak s vremenom pa nam je program zastareo i uslovi nikakvi. Tamo retki idu laka srca i s pesmom na usnama, ubeđeni da će steći vredno obrazovanje, štovano zvanje i posle lako naći posao u struci i živeti ko gospoda.

Diskriminacija osnovnih sloboda.....

pa ni kod nas sa bečelor diplomom ne možeš raditi kao stručnjak tog šta si već završio
moja sestra je npr u završila psihologiju, 3 godine i ima bečlelor diplomu je ali ne može raditi kao psiholog jer nije diplomirani psiholog
može samo raditi kao pomoćnik pri radu

u školama ne može da radi ni kao diplomirani - ako je diplomirala posle 2008. godine mora da ima master...

Moram da te ispravim... Ko je upisao po studijskom programu nakon 10.09.2005. da bi radio u školi na poslovima nastavnika ili stručnog saradnika, mora imati master. Nije bitno kada je završio, već kad je upisao...

Kako ti kažeš, moram da ti priznam stručnost :)

To znači da se naš sistem približava američkom. Međutim, to je baš tako kako ti kažeš samo na onim fakultetima gdje je Bolonja sprovedena po sistemu 3+2. Međutim, tamo gdje je 4+1, ti si poslije 4 godine diplomirani, a 5. godina je master. Nakon četiri godine, dobijaš i, za naš sistem novu titulu bečelora, ali si i diplomirani. I možeš da radiš većinu poslova koji se s tim faksom rade, osim onih poslova gdje je prije trebao magistarski, doktorat, specijalizacija ili nešto tome slično.

Tako da čini mi se, kod nas je na većini fakulteta još uvijek 4+1 i bečelor sa 4 godine je skoro jednak nekadašnjem diplomiranom, i razlikuje se od bečelora sa 3 godine.

A po starom sistemu, nije bilo bitno koliko traje faks, ti si kad ga završiš postajao diplomirani i otvarala ti se mogućnost za većinu poslova koji traže taj faks.

E sad što se tiče medicine, ona npr. u R. Srpskoj traje 6 godina i ti postaješ "doktor medicine", ali to je više naziv zanimanja, a ne titula ravna doktoratu. A tek kasnije možeš da doktoriraš.

A u Americi, koliko sam skonto, prvo završiš neki koledž, pa tek onda medicinski faks, ali kad to sve završiš, ti si valjda odmah u rangu doktora nauka, dakle kod njih titula doktora medicine je jednaka doktoru nauka, a kod nas većina doktora medicine nije niti će ikad doktorirati.

S tim da se ipak titula diplomiranog devalvira, pa sad čak i nakon 4 godine, i titule bečelora i diplomiranog, ne možeš raditi neke poslove koje si prije mogao kao diplomirani.

Ovo sam postovao samo iz tog razloga što ima puno prijava diplomiranih ili profesora engleskog, srpskog itd, na konkurse za rad po školama na radno mesto nastavnika, a nemaju MASTER, naravno koji su upisali fakultete nakon gore navedenog datuma( 10.09.2005). Oni se u startu odbijaju, osim ako im direktor nije u srodstvu :)
Tako da, svi koji planiraju da jednog dana rade u školi, moraju na svojim fakultetima da završe master. Fakulteti inače izdaju četvorogodišnje diplome...ali to ne vredi za rad u osnovnom obrazovanju, a ni u srednjem.
Ako je neko upisao po starom programu, dovoljno je da bude diplomirani...
To kaže Zakon o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Izvinjavam se na oftopiku...

Nisam dosad ni uviđao do koje mjere je zapravo titula diplomiranog devalvirana po novom sistemu.

Šarlo tebra rođeni jel to tako i kod nas u Bosni?

E sad se i ja izvinjavam na oftopiku, ali mi nije jasno zašto je neophodan taj master da bi neko predavao u školi... Koliko ja znam, osnovne studije na Filološkom su oduvek trajale 4 godine i sa zvanjem diplomiranog nakon te 4 godine mogao si da predaješ u školi. Čemu sad ta 5. godina? Kao da će nas na masteru prosvetliti i naučiti nečemu bez čega nećemo moći da predajemo petacima, recimo... Da, kako da ne.

Ја не знам ништа о америчком школском систему, па вас не бих даље спемов'о.

@forget-me-not
To je pitanje za ministra prosvete...Ali mora u diplomi da ti piše master, posle navedenog datuma upisa studija, ako želiš da radiš kao nastavnik u školi.
@DjordjeSr
Stvarno ne znam za Bosnu, druga država drugo zakoni...

Svašta... Čula sam za to i pre, ali niko nije znao sigurno da mi kaže...

Pre 3 meseca nam je stigao dopis u školu od načelnika školske uprave sa ovakvim tumačenjem. Jednostavno, pre toga direktori škola su se pravili blesavi ili nisu znali da protumače zakon, tako da je to sada kristalno jasno.

Ово је велика грешка. Управо сам за то да се што више дискредитује факултетска диплома јер је реално го курац. Не причам безвезе. На сваком факултету имаш масу људи који заврше у року, и чак са веома високим просеком, али веровао или не, понесу јако слабо знање. И то нема толике везе са системом. Чак нема везе ни са факултетом и градивом. Увек имаш јако велику групу људи која све што може да се научи напамет учи напамет. Пролазе испите, а након пет дана не знају ништа. И увек то може да се ради. Е исти ти људи заврше факултет и очекују врхнски посао.

Посао би требао да добије онај са бољим знањем, а факултет да буде само плус.

Немам сад времена да причам много о томе, моћи ћу детаљније све да кажем тамо у четвртак-петак.

Baš to i pričam jebogati, trenutno je sve to go kurac jer je prilagođeno masama i velikom protoku ljudi, samo štanc. Pod "super" varijantom mislim da se uradi kako spada, da pravimo stručnjake a ne diplomce, da se usavršava tokom studija u saradnji s ovo mali firmi što i dalje operiše, da se mladima pruži neko iskustvo, da se s njima individualno radi. Ovaj sistem sada deluje kao da ga je neko pravio iz čiste zajebancije, neki jako, jako dobar troldžija.

Јер је један од показатеља развијености земље број високообразованих. Кој ће нам толико образованих стручњака па да раде послове за које су преквалификовани? Држава гура да би ситуација на папиру испала добро, а ови мамлази поједоше буџет, а ем што нема посла за толико ускостручног кадра, ем што већ рекосте, имају диплому, а немају знање.

Ово је небулоза пуштена у промет у источном блоку за време хладног рата, то како је просечан Амер затупаст у односу на просечног Чехословака, Југословена, Руса и сл. То је можда раније, макар што се тиче Југославије, и могло да пије воду, јер су југословенски факултети били неупоредиво бољи од ових данашњих, српских, типа београдски ЕТФ је био осамнаести у свету по квалитету наставе, данас је петстоти.

Углавном, много ми иде на курац то самообмањивање Срба да су образованији од Американаца. Већина њих као главни аргумент наведе овај клип:

http://www.youtube.com/watch?v=fJuNgBkloFE

Као да необразованих људи нема свуда по свету, а поента оваквих емисија је управо да се нађу они који су најглупљи.

То није баш истина. Пре свега, постоје слабије рангирани и боље рангирани колеџи. Ови први мање коштају, а потребно је и мање знања и активности у средњој школи да би се уписали, касније се слабије вреднују приликом запошљавања. Да ли сте се икад запитали кад видите у америчким филмовима због чега имају гомилу ''клубова'' у средњој школи (типа debate club, sports club, science club) и упињу се да се ту ангажују максимално с разним активностима, па се многи кандидују за student body president и јако им је битно да победе, јер то улази у CV и веома се вреднује приликом аплицирања за факултет. Једноставно, ако немаш кинту, а желиш на факс, мораш да подгрејеш столицу и да покажеш да си се бавио нечим креативним што може да ти буде плус за време студија.

Да, ако поредиш њихов уџбеник за основну школу и наш за факултет.

Везе с везом. Чисто илустративно, да би се уверио у ригорозност на њиховим факултетима, рећи ћу ти да те код нас избацују с испита кад те ухвате да преписујеш, евентуално те суспендују на годину дана да не можеш да полажеш испите. Тамо те моментално избацују с факултета, задржавају школарину, а у биографију ти улази податак да си преписивао, па ћеш следећи пут моћи да упишеш курац од факултета, нико те неће узимати за озбиљно.

Већина након факултета одмах ради стажирање (internship), то се или не плаћа, или се слабо плаћа, али се стиче потребно радно искуство, па после тога, кад добијеш препоруке, можеш да се запослиш. Иначе, свако радно искуство се много више цени него овде.

Oni Ameri koje ja poznajem (priznajem da je u pitanju jednocifren broj) lično se savršeno uklapaju u moju izjavu. Doduše, ja sam školu završavao u Jugoslaviji i učio sam koliko mrkog uglja i lignita proizvodi Teksas, možda je danas drugačije - niti znam niti se nešto borim da saznam.

Ne znam gde si se ti školovao ali ovo nije istina, kod mene su znali nekad i da ti se namršte i zaprete ti prstom.

Што се ЕТФ-а тиче, не можеш да дипломираш док не одеш на неку стручну праксу која носи одређени број бодова. И у ово сам сигуран, то јест, нисам сигуран само за један модул (смер), за све остале јесам. А што се самог РТИ-а тиче, на који ћу ја ићи, имаш пун курац пројеката/задатака, то јест озбиљно се бавиш програмирањем и током студија, али опет, и то је подлежно глупостима, и поента је да право знање стекну само они који хоће да стекну то знање, а не сви, ма колико добар просек имали. Не знам за остале факултете. Није сам систем толико лош (опет понавњам, макар код нас на ЕТФ-у, а верујем и на осталим техничким), колико људе боли курац да се удубе у материју коју изучавају. Али буквално УДУБЕ.

На ЕТФ-у кад те избаце са испита због преписивања пишу пријаву и мислим да не можеш да положиш испит писмено како се иначе полаже него мораш поред тога и усмено да полажеш, а каквих ликова имамо, не чуди што сваке године можеш да видиш масу ликова пријављених за колоквијуме са индексом старијим него што сам ја, ти, или још доста људи одавде.

Reme, ETF je entitet za sebe :) Kod vas su možda malo rigorozniji, ali na ostalim čisto sumnjam... Ja sam jednom sedela na galeriji u Sali heroja, odnosno u tom našem amfiteatru, nije bilo mesta i moralo je nekoliko nas da se pentra gore i ja sam odatle videla koliko ljudi prepisuju. A ovi dežurni profesori pričaju međusobno, piju kafu i tako, nikom ništa. Naravno, nikakvog sankcionisanja nije bilo, a ocene devetke i desetke.

Mene su deset puta vatali sa puškicama na ispitu i samo ih uzmu i to je to.
A i inače dosta lako se prepiše...ja sam na privatnom

Е да, шта је вама потребно као идентификација за испите и остало?

na mom privatnom je polovično - neki profesori nisu rigorozni za prepisivanje (sociologija, etika, pravo), a neki daju 6 meseci zabrane pristupa svim ispitima (dva roka)... identifikacija studentskom karticom sa fotografijom...

Indeks, ali to niko ne gleda, nema nas puno i znaju profesori gotovo sve...

Ја сам први пут извалио колико профе на нашем факсу заболе за преписивање на испиту из из увода у теорију књижевности на првој години. Исто Сала хероја (која иначе као да је дизајнирана за преписивање), хиљаду људи са свих смерова. Седи моја колегиница два-три-четири реда испред мене, наоружала се свим могућим пушкицама, а тачно иза ње седи професорка Александра из енглеске књижевности, као дежура. Гледала је цео испит како преписује, није реаговала.

Не знам да ли си полагала социјалну екологију. Е, то је парада преписивања, сви преписују, буквално професорка прилази рендом студентима како би их избацила, јер зна да сви имају пушкице, па глуми строгоћу, чисто ради реда да избаци неколико људи.

Смешан факултет, тај Филолошки.

Значи само код нас треба индекс + лична? Провалили су једног очајника што је скинуо слику из индекса и дао неком другару да полаже уместо њега и од тада избацују са испита ако немаш индекс и личну.

O, da, teoriju književnosti su svi prepisivali... Bar je ono bilo lako, šta tamo da prepisuješ... Šta je metafora i šta je katren, mislim stvarno...

A nisam tu ekologiju radila :) To da neće da odreaguju je istina, jednostavno ih boli uvo...

Реално. Мада, ја сам се мучио да попамтим оне метричке стопе (other than трохеј и јамб), користио сам неке уврнуте мнемотехнике да попамтим то, типа пирих, две сисе -- UU.

:)) Ja nisam bila toliko dosetljiva, nemam pojma kako sam to zapamtila... Al' znam da nisam prepisivala, nisam vešta u tome, a i za toliko mogu da naučim...

I kako na kraju izgleda američki školski sistem?

Kako on postane doktor nauka?

uplatiš 900 evra Miroljubu i eto phd