Šta vi mislite, da li neangloamerički rok, može da parira angloameričkom po kvalitetu, ili je on ipak, ma koliko bio dobar za domaće uslove, u suštini kopija angloameričkih ideja, koncepata i sl. Drugim riječima, da li pjesme, stvorene na drugim jezicima (tu spada i srpski), koje slove za najbolje na svojoj teritoriji, mogu parirati svjetski poznatim i proslavljenim pjesmama koje su na engleskom. Konkretno, da su te iste (npr. neke od naših domaćih pjesama) izdate na engleskom i od strane nekog svjetski poznatog benda, da li bi doživjele svjetsku popularnost?

Sad ću navesti neke od najproslavljenijih svjetskih i domaćih pjesama, pa me interesuje, šta mislite, da su ove domaće na engleskom, bi li se mogle nositi sa ovim, svjetski poznatim pjesmama.

Dakle (svjetske, angloameričke):

-Stairway to Heaven
-Enter Sandman
-Nothing Else Matters
-Paradise City
-November Rain
-Don't Cry
-Bohemian Rhapsody
-Imagine
-Hey Jude
-Back In Black
-Highway To Hell
-I Can't Get No Satisfaction
-Blowing In The Wind
-Respect
-Good vibrations
-Smells Like Teen Spirit
-Under The Bridge
-Hotel California
-Light My Fire

NASUPROT NJIMA - domaće:

- Par godina za nas
- Zemlja
- Krug
- Kad hodaš
- Upomoć
- Dva dinara druže
- Pogledaj dom svoj anđele
- Šejn
- Ena
- A šta da radim
- Balkan
- Maljčiki
- Ona se budi
- Sa druge strane jastuka
- Zažmuri
- Gracija

itd. (ovo nisu naravno definitivni spisci, samo sam naveo neke pjesme koje se po većinskom mišljenju, svrstavaju u vrh svjetske, odnosno, domaće rok scene)

Šta mislite da li je jedini razlog što ove pjesme nisu svjetski poznate i popularne, to što nisu na engleskom i što nisu izdate od strane svjetski popularnih bendova, ili su one ipak, same po sebi, manje kvalitetne i na neki način inferiorne u odnosu na strane pjesme koje sam prve pomenuo. Ako nisu suštinski inferiorne, to znači, po analogiji, da u skoro svakoj državi ima fenomenalnih pjeasama za koje nikad nismo čuli, samo zato što se nisu probile na svjetskoj sceni. Šta vi mislite o svemu ovome?

Licno,naravno da mislim da neangloamericki rok moze da parira anglo roku po kvalitetu.U marketinskom smislu,po rasprostranjenosti nikako.Englesko govorno podrucje i uticaj engleskog jezika na svetsku populaciju je od presudnog znacaja.
Inace ljubitelj sam malo tvrdjeg zvuka,tako da je po meni Rammstein nadmasio sve ahglo bendove u svom stvaralackom domenu.

Recimo, ja sam gledao brojne liste najboljih pjesama svih vremena. Najpoznatija je lista časopisa Rolling Stone, iz 2003. godine, i ona sadrži 500 pjesama. Na toj listi se nalazi samo JEDNA pjesma koja nije na engleskom i to "La Bamba" od Ričija Valensa. Pošto takve liste obično totalno ignorišu pjesme koje nisu na engleskom, izlazi da ni ne postoji neka, iole realne lista, koja bi obuhvatala ukupno svjetsko rok stvaralaštvo. A kad bi se gledalo samo po kvalitetu, mislim da bi možda, neću reči sigurno, i neke naše pjesme mogle ući na tu listu.

Tako da postoje u suštini dva gledišta. Jedno je da je anglo rok samo marketinški jači zbog sveopšte rasprostranjenosti engleskog jezika, kao i iz finansijskih razloga.

Drugo gledište je, da je on i suštinski, uglavnom bolji, a to mišljenje dijele i neki ljudi sa ovih prostora koji se opredjeljuju za slušanje uglavnom strane muzike, iako ona nije na njihovom maternjem jeziku.

Naravno, svako će se složiti da su Englezi i Ameri IZMISLILI rok. I to im daje veliku početnu prednost. Ali, to ne mora da znači da oni uvijek prave najbolji rok. Englezi su i fudbal izmislili, pa opet, nisu najbolji u fudbalu.

Pošto takve liste obično totalno ignorišu pjesme koje nisu na engleskom, izlazi da ni ne postoji neka, iole realne lista, koja bi obuhvatala ukupno svjetsko rok stvaralaštvo.

Правили би такву листу 100 година :)
Али,штета...

ne znam za globalno, ali lokalno posmatrajući, kada bi publika bila manje snobovska, srbija bi u ovoj situaciji u kojoj je sada (jadnoj) mogla da ponudi sasvim solidnu i samodovoljnu grupu bendova uz koju nije potrebno apsolutno čuti nijedan strani bend.

ima baš dosta kvalitetnih bendova. problem je prostor u kome bi svirali pod jedan, i nadmenost samih muzičara pod dva.

mogu možda da napravim spisak... sutra ili tako nešto, ne sad.

Pa sad, ima kvalitetnih neangloameričkih bendova, ali stvar je u ovome:

a) Rok muzika nastala je u Americi. Odatle je prešla u Englesku a Britanci su, kao poslovično uvrnuti i originalni, napravili svašta od iste i ponovo osvojili Ameriku ("Britanska invazija" 60ih). Britanski bendovi su, po pravilu, bili kvalitetniji od američkih (koji su imali tendenciju da se drže proverenih šablona) ali i ovde ima izuzetaka.

b) Sav rok koji nije sa anglo-američkog područja je u startu derivativan i manje originalan. I ovde ima izuzetaka (od naših bendova, npr. Šarlo Akrobata, EKV, Block Out, Haustori) ali nisu preterano česti.

Naravno, ne-angloamerički rok će uvek imati prednost u domaćoj ligi zbog prednosti maternjeg jezika, ali angloamerički rok je popularniji u globalu.

Većina ljudi koji počnu sa domaćom rok muzikom često provale stranu jer žele da saznaju odakle sve to potiče. I onda naravno provale da je veći broj njihovih do tad omiljenih bendova funkcionisao po sistemu "drpni tamo-obradi onamo; iskopaj ovo-oponašaj ono". Oni koji ostanu da se tvrdoglavo drže striktno domaće muzike to čine iz sledećih razloga:

a) problem stranog jezika koji ne razumeju
b) jak lokalpatriotizam (šta će mi strano kad imam domaće)
c) iluzija da su domaći muzičari 5 klasa bolji od svetskih (ima NEKOLICINA koji su na svetskom nivou)
d) ograničenost i odsustvo želje za širenjem vidika.

konkretno "naša" muzika (a i generalno sva neangloamerička rok muzika) ne može u pravom smislu reči da parira, ali može da bude odlična alternativa.

ja nikoga iole kul nisam upoznao a da je počeo sa domaćom pa istraživanjem prešao na stranu muziku...

Neangloamericki rokeri su oduvek parirali angloamerickim ali samo ukoliko su pevali na angloamerickom (parirali po popularnosti)

Mene ipak odusevljava francuska grupa Magma koji su, suoceni sa ovim problemom, izmislili svoj jezik, nazvali ga kobaian i sve pesme su im napisane na kobaianskom.
Kobaian je jezik kojim govore u buducnosti potomci zemaljskih kolonizatora planete Kobaia. Tekstovi opisuju borbe potomaka tih kolonizatora sa izbeglicama sa planete zemlje.

Termin "Zeuhl" (zvezdani), preuzet iz kobaianskog je kasnije postao naziv za sve francuske bendove slicnog zvuka iz 1970-tih.

Mekanik Destruktiw kommandoh

Ova pesma govori o proroku po imenu Nebehr Güdahtt koji je propovedao ljudima da ako zele da se ociste da moraju pevati "Zeuhl Wortz", svetu muziku u slavu vrhovnog Boga svih Kobaianaca Kreuhn Kohrmahn-a. Neki ljudi krenu za tim Bogom, a neki se okrenu protiv njega. Kobaianci tada posalju ekspediciju na Zemlju u cilju duhovnog spasenja celog covecanstva ali zemaljske vlasti hapse ekspediciju pa planeta Kobaia objavljuje zemlji rat preteci da ce upotrebiti svoje najjace oruzje - Mekanik Destruktiw Kommandoh.
(Vikipedia, nazalost ne govorim kobaianski)

http://www.youtube.com/watch?v=g9yaYvrp3B4

http://www.youtube.com/watch?v=gOHM5zsRdqs

http://www.youtube.com/watch?v=5XDssNGp_PE

Grgoljub veli:
"b) Sav rok koji nije sa anglo-američkog područja je u startu derivativan i manje originalan. I ovde ima izuzetaka (od naših bendova, npr. Šarlo Akrobata, EKV, Block Out, Haustori) ali nisu preterano česti."

Zbog čega bi to moralo biti tako? Pa uostalom i angloamerički bendovi su takođe, na kraju, derivativni i neoriginalni, jer je i na njih uticalo mnogo drugih angloameričkih bendova, pa ako hoćemo da im napakostimo, možemo reći i da ih kopiraju. Osim toga, angloamerički bendovi možda su u muzičkom smislu originalniji (što opet ne mora da znači, jer lokalni bendovi mogu crpiti još jedan izvor inspiracije - lokalni etno i folk), ali u pogledu tekstova teško, jer tekstovi lokalnih bendova uglavnom imaju više smisla sa lokalnom kulturom i podosta se razlikuju od engleskih tekstova. A isto tako, uz najbolju namjeru da poštujem multikulturalizam, zaprepastio sam se koliko zna da bude glupavo značenje, (kad se prevede na srpski) čak i nekih od proslavljenih pjesama na engleskom. Da li je mnogo njihove suštine izgubljeno u prevodu, ili one ni na engleskom nemaju puno više smisla, to je još jedno pitanje.

Ja imam jednu teoriju da lokalni bendovi neće dovoljno da se trude da uspiju na svjetskom tržištu. Zadovoljavaju se uspijehom u granicama svoje države i misle da je sve preko toga neostvarivo. Ili možda, žele ostati vjerni lokalnoj publici i zato neće da prelaze na engleski. Bilo kako bilo, usmjerenost samo na domaće tržište čini da oni manje teže ka kreativnosti i manje nastoje da se dokazuju. Čista ekonomija. Što je jača konkurencija, to se konkurenti više trude, što slabija manje. U lokalu je uvijek manja konkurencija, što se odražava na kvalitet.
Alternativa koja im ostaje je da od samog starta objavljuju po dvije verzije albuma, jedan za domaće tržište, na lokalnom jeziku, i jedan za svjetsko na engleskom. Ali da budu iste pjesme na njima i da se što manje razlikuju domaće i strana verzija. Ali je to rizik, platiti strano izdanje ploče, a šta ako ne doživi uspijeh. U startu, malo ko će vjerovati u tu grupu, jer nije afirmisana. Ali ako si siguran u jačinu onoga što hoćeš da prodaš, treba takav rizik prihvatiti. Kako su ziljavi Moldavci (O-Zone) uspjeli napraviti planetarni hit (Dragosta Din Tei). To nikada ni jednom srpskom bendu nije pošlo za rukom, a definitivno imamo kudikamo veći kvalitet od O-Zone-a.

Engleski jezik je najpogodniji za pop, rock i metal muziku i pravo pitanje je baviti se uspehom izvodjača koji pevaju na engleskom iako im on nije maternji. Džonijeve pesme na engleskom su skoro smešne, a isto može reći za tekstove Divljih Jagoda na srpskom (mislim na većinu brzih stvari). Fanovi Anthraxa slušaju ''antisocial'' ali nisu svi čuli francuski original. Ponavljam, pravo pitanje je da li bi se Azra (kao br.1) ili neki drugi (domaći ili strani) vrhunski bend proslavili da su im članovi malo više živeli tamo gde su stvarani klasici. Ja verujem da bi.
A o produkciji, parama i mentalitetu da i ne pričamo...

Uff, ovo je mnogo teško odgonetnuti. Uglavnom zbog toga što dosta ljudi nije čulo mnogo stvari van angloameričkog područja roka i onda misli da je to sve što postoji u svetu. Tu ne računam naše.

Po meni, rok je energija i jezik mi nije važan. Sad što je engliski svuda i što nam dođe ko maternji, to je već neka druga priča.

Kad smo kod našeg roka, ne zaostajemo sa kvalitetom uopšte tj. nisko zaostajali 80 ih kao ex yugoslavija. Može da priča ko šta hoće.

Ti bendovi iz osamdesetih svi zvuče isto. Jedino se glasovi pjevača razlikuju. A naša rok scena ima veze sa mentalitetom i poimanjem kvaliteta, tojest ukusom. Zapadnjaci se odmalena uče da teže i poštuju estetiku, struku, itd. Ima dobrih i naših bendova, Partibrejkers, Repetitor recimo po kvalitetu muzike, vokalima i tekstovima pariraju anglosaksonskim.
Do ljudi je koji nemaju sluha. Eto recimo imamo pun kurac našeg naroda koji živi u inostranstvu i tamo stekao popriličan imetak. Pogledaš im kuće po otadžbini koje prave, skoro nijedna ne liči na one po inostranstvu po dizajnu, stilu, kvalitetu...

Jedina muzika koja se u globalu moze nazvati kvalitetnom je britanska.. amerikanci su imali kroz istoriju par svetlih primera, ali tesko se moze nazivati anglo-americkom muzikom, to je tipa nas i rusa 300 miliona... 90% kultnih bendova i izvodjaca su britanci.

Moj odg je: nema jebene teorije

Haha ali otvarac teme teski nemac pojma kao reprezent domaceg roka stavlja one ljigave mejnstrim stvari
Stavis Enu, a ne stavis Sejmene ili Sal od svile.

Одма да престанеш било какав коментар око теме после овог коментара.

Што се теме тиче, зависи из које перспективе гледамо. Ако гледамо из своје перспективе, било је овде вазда квалитетних бендова, ал се све то негде наслањало на неку страну музику (част ЕКВ-у. И Азри, сем излета којима су се бламирали). И све то ми слушали, и све то нама супер било, а и сад је.

Ал ако бисмо реално гледали, сем текстова у којима је наша рок сцена стварно бриљирала, посебно у време комнунизма, не знам за неки већи допринос да је дала свецкој рок сцени сем Лајбаха, а ни они нису наши, Словенци су. Наши су се задовољавали негде да буду кул на сцени бивше Југославије и понеки од њих у бившим комуњарским републикама. Пробали поједини бендови попут Смака и Ју групе да изађу и на свецку сцену, ал су стигли само до тога да свирају по лондонским клубовима.

Тако да је, по мом мишљењу, та музика стварно била супер за нас овде, ал није имала неки квалитет који бисмо могли да извеземо. За разлику од Гранда, који извозимо масовно уживаоцима такве културе, ал уживаоци такве културе су много мање пробиљриви.

Vecina tih ex ju pesama su plagijati tako da ne moze realno

https://www.youtube.com/watch?v=NeQM1c-XCDc

EDIT: Istini za volju, ne mogu da se setim nijednog drugog primera koji parira u smislu, kombinovano, kvaliteta i komercijalnog uspeha. E sad, da li su Ramštajn primer da je moguće, ili obična anomalija, to ne znam.

Uživaoci takve kulture imaju puno više para a to je ključno, masi guraš pod nos šta oće da plati
Ima par genijalnih stvari ali ex ju mi je pušio govno generalno

I hajde realno, da sad nekom Ameru koji je roker, a da uzmemo da je odličan poznavalac muzike, da svršava na, lupam, Tool recimo, a poštuje i poznaje sve od mejnstrim roka, preko metala, do alternativnijih pravaca, koju biste mu domaću pesmu pustili da čuje s namerom da ga oduva kvalitetom, a da vas pritom ne bude sramota nijedne sekunde pesme?

I da, pored Ramštajna ne treba ignorisati i fenomene poput japanskih uvrnutih dostignuća ko što je Babymetal. To je apsolutni hit trenutno gde god da odu, a pevaju na maternjem (uglavnom) i spadaju pod rok muziku.

Рамштај ехех. Али да су успешни јесу и да су имали квалитете јесу. Е сад. Шта бих пустио странцу без блама јебено питање

Али океј кад размислимо чему тај квази комплекс сад, није да знам много песама на енглеском које немају нити једну ману. Можда је и та поставка да се нађе “савршена” песма промашена.

Ne mora biti savršena. Ni ne treba u umetnosti tražiti savršenost, ali šta biste pustili stranom muzičkom rok kritičaru sa željom da kaže "wooow" nakon čega će se nameračiti da istraži malo više ex-yu muziku? Koja bi to pesma bila?

Tokom svetskog prvenstva u fudbalu je bio i pank-rok turnir koji je organizovao neki brazilski magazin, gde su sve zemlje učesnice odabrale jednog predstavnika da reprezentuje zemlju. Nas su sa "najboljom domaćom pesmom žanra" predstavljali Atheist Rap sa "Momci se vraćaju u grad". Blam, ako mene pitate. Goblini, Ritam nereda, Direktori, pa čak i Partibrejkersi imaju više šmeka od onih šaljivih novosađana. Zato i pitam, koja bi bila vaša rok pesma koja bi nas negde predstavljala? Da li na ovakvom turniru, ili u razgovoru sa istreniranim ljubiteljem rok muzike kojem ćete nešto svoje preporučiti, nebitno.

nista bolje nego kada pustis nekom ja sam za vas zapadna evropa,preteran sam a vi to ne razumete.za forume i druge internet pljuvaonice je idealna pesma.
eto,mene bi onda zapadna evropa

apsolutno nijedna pesma niti ijedan bend a da me recimo ne bi bilo mbla da preporučim nekom stranom prijatelju sone strane atlantika ili skandinavcu nekom. Iščitao sam malo temu i vidim da su 90% nemači pojma što se teme tiče, zajedno sa otvaračem teme.
Razumite da ne postoji nijedan domaći pandan bilo kom ma makar polupoznatom ''stranom'' bendu. Eto koliko bih kotirao domaću rok scenu.

a da, inače ne slušam ništa sovih naših prostora jer smo generalno - slepci što se tiče muzičke šatro alternativne scene tako da nisam nešto ni kompetentan da odgovorim na zadatu temu. Ali da su sranje, sranje su, inače bih vrv slušao nešto domaće, bar par bendova. Ali, mulo.

Evo, ja sam recimo u'vatio Leb i Sol na 202-ci pre neko veče u kolima, neku manje poznatu stvar koju nisam ranije čuo i pomislio sam baš kako svetski zvuči, tako da nije baš da se u potpunosti slažem, ali generalno više naginjem ka tome što pišeš, Manijače. Naša muzika nenormalno zaostaje. Ne mora biti pandan stranom, neka bude i svoj, ali nam kreativnosti baš nedostaje da bismo bili svoji. Zato i pitam ovo, možda nas neko uputi.

I daleko od toga da ne slušam domaću muziku, ali definitivno su to neke šaljive fuzije žanrova, ili socijalno-političke rok sprdnje, a ne nešto zaista ozbiljno.

Skandinavci jebu!

pretposlednjim pasusom si samo potvrdio ono što što već godinama mislim, ne mogu domaću muziku da shvatim zaozbiljno ma koliko se pojedini izvođači trudili da zvuče ozbiljno, jbg, tako je kako je i uveren sam da niko ne može da me ubedi u suprotno, a imam vrlo široka shvatanja bar što se muzike tiče, naročito roka i podžanrova ofc.

eto, volim da čujem prtijevce i kopijevce i takve neke sprdnje u kolima, nešto što ne uzimam zaozbiljno, a to spada van domena onog što inače slušam

Dodao bih da je pored ociglednog problema sa manjkom kvaliteta veliki problem i jezicka barijera i manjak socialno-politickog konteksta da bi iko van ovih prostora mogao dovoljno da dozivi pesmu kako je mi dozivljavamo. Nasa rok muzika koja donekle valja, valja zbog tekstova mnogo vise nego zbog poluplagirane muzike, a to nekome ko nije odavde ne bi bilo shvatljivo i tu ne mislim na jebene ljubavne pesme, one su sranjcuga maltene uvek na kojem god jeziku, jebena patetika.

Kad smo kod toga, zasto je ljubav, raskid i slicna tematika dominantna tema u muzici? Ja msm univerzalnost, sansa da se poistoveti najsiri krug ljudi sa temom, to i jer je jebeno lako.

Fora je što ako pustaš Amerikancu nešto strano on očekuje egzotiku, a ne nešto što je već čuo. Kod nas je rok bio dobro kotiran dok nismo uveli internete negde početkom 2000 i provalili da je oko 95% domaćeg roka klasični kopi pejst. A ovi što se kunu u EKV, novi talas, Idole, El. orgazam, a pljuju pastira Bregu, očigledno nisu dovoljno internetovali ida provale da su malopre pomenuti bendovi još veći plagijatori. Tako da dolazimo do paradoksa koji se najbolje može videti na bendu Bijelo Dugme. Ono što smo mi donekle cenili, rane faze benda '70, '80, to nije pilo vodu kod Amerikanaca, dok kasnije kad je Bregović ubacio trube, gajde, zurle... došlo je do obrnute situacije, ovde je napljuvan, a po inostranstvu se proslavio. Isto i sa bendom Zabranjeno pušenje koje je u regionu steklo popularnost više dreži se klasičnog pravca, a van sa Kusturicom i skroz drugačijim stilom. Inače, na jednom od prvih koncerta u Beogradu sa Kustom doživeli su ogromno negodovanje i gađanje flašama.
Tako da Amerikancima treba puštati ekipu Južnog vetra, zatim Tomu Zdravkovića, Vesnu Zmijanac, Džeja, Luisa...

Ne smatram inostranim ljubiteljima angloameričkog roka one ljude kojima se dopadaju Goran Bregović i No Smoking Orchestra za svadbe i sahrane (ili je onaj prvi za svadbe i sahrane?). Ovde o rok muzici govorimo.

Više me zanima da li neko, ili možda većina misli da bi kul bilo strancu pustiti tipa "Daire" u nadi da će ga oduševiti Točak i da ga to može zainteresovati da istraži našu muziku dodatno?

kusta i brega su bas ciganjska spika.

Hteli da priznamo ili ne Bijelo dugme jeste naš najbolji rok bend svih vremena. To što ga ti ne smatraš za rok neće da spreči nekog stranca da mu se dopadne. Otvorite komentatorsku sekciju kad gledate domaće stvari pa pogledajte gde se više provlače strani komentari, na EKV, SMAK, .. ili na Bijelo dugme. Da se razumemo, ja slušam sve pomenute bendove, ali sam objektivan, i ovde nije tema koji se bendovi tebi lično sviđaju nego pretpostavka šta bi se strancima dopalo.
Smak i daire previše podseća na njihove rok stvari iz 70-ih, i stil pevanja, aranžmani, sve.. a onaj outro melodija iz duška dugouška znači samo može smeh da izazove, a ne neku wau reakciju oduševljenje. Imaju oni mnogo kvalitetniji progresiv tipa Rush, Yes... koji su 10 nivoa iznad Smak-a.
Sarajevska rok škola 80-ih bi mogla da prođe jer je to malo obrađeniji rok, ima autentičnu crtu (Crvena jabuka, Bolero,...), za razliku od našeg iz BG koji je manje originalan.
Recimo pustiš strancu 7- dana EKV, i očekuješ u jebote kako dobro nikad nisam čuo ovako nešto do sad.. A on ti plasira link i kaže ma znam tu pesmu već: https://www.youtube.com/watch?v=KE1nu67-U2I

Opet nisi razumeo. Bijelo dugme jeste rok, nigde nisam napisao da smatram suprotno. Ono što se sviđa strancima (Goran Bregović sada), to nije. Ovde govorimo o rok pesmama, kako domaćim, tako i stranim, a koje nisu na engleskom, a koje bi mogle da stanu rame uz rame sa drugim vrhunskim svetskim bendovima koji pevaju isključivo na engleskom, koji su pritom kvalitetni i prepoznati i priznati u svetu (ne nužno komercijalni).

I dobro objašnjenje za Smak i kako bi ih stranac doživeo. To i ja mislim i to je suština. Naša muzika je prečesto samo smešna, posebno kada želi sebe uzeti za ozbiljno.

Kapiram šta je poenta teme, neki čistokrvni rok bez gajdi i breginih egzibicija. Ali to stvarno teško može da se iskopa da bude baš vrh potpuno zapadnjački stil i da prelazi neku lestvicu koju su njihovi bendovi već postavili tamo.
Još jednu boljku mi imamo ovde na balkanu a to je da pravimo preoštru razliku između zabavne i narodne, kao neka prejaka podela u 2 tabora, dok tamo to nije izraženo, ne dele muziku na kantri i sve ostalo, tako da ipak ostajem pri mišljenju da jedino rok sa primesama ''domaćih zvukova'' može da zazvuči interesantno i da se oduševe, ma koliko mi to svrstavali u neku ''seljačku muziku'' i ograđivali se od nje. Nešto što uključuje drugačije ritmove, skale i slaganje akorda od onoga na koje su navikli.

pa ako se malo prošeta muzičkim delovima interneta, naiđe se npr. na sajt progarchives gde postoji i odeljak ex-yu progresivne i hard rok muzike, inače to je sajt gde se pišu recenzije albuma, a postoji i forum za diskusiju, pa mozete tu pogledati malo ako vas zanima sta poneki stranci misle o nasim bendovima i albumima
istini za volju, tu priču o ex-yu bendovima na tom sajtu uglavnom su i pokretali likovi odavde sa balkana, i oni su bili najaktivniji u promociji "nase" muzike, ali osim par albuma, nije se baš toliko primilo, kilometrima smo daleko od npr. italijanske rok i prog rok scene 70-ih koja je dosta poznatija širom sveta

nešto što se ističe, što se manje više primilo i nešto što bih i ja pustio nekome (pricam o exyu, ne samo o srpskim bendovima) ko ima malo širi muzički ukus a da me ne bude sramota jesu npr. album Modra Rijeka od Indeksa, prva 4 albuma Leb i Sola (koji su zaista kvalitetni, plus imaju taj makedonski etno pecat koji strancima deluje zanimljivo), bend Tako, ponesto od Korni grupe, Time je isto ok, S vremena na vreme, Yu grupa ali s pocetka, kada su svirali onaj etno hard rok, koji je ocigledno imao prodju jer su nastupali 72 cini mi se u Marquee klubu u Londonu, i posle toga imali ponudu da snime album, al se oni vratili jer su imali turneju po jugi pa posle prosao voz (ovo nije lovacka prica, jedna od retkih koja nema mitoloski element a vezana je za nas rok)

Smak i Bijelo Dugme vidim pokusavaju ovi nasi da poguraju tamo, ali slaba vajda, nije strancima previse zanimljivo, Smak gotivim, Bijelo Dugme kad se sprdam onako pustim nekad. Uglavnom su tu pohvale za Tocka sto se Smaka tice, ali ocigledno da je postojao problem u samom nacinu izvodjenja pesama, u aranzmanima i produkciji. Al definitivno me ne bi bilo sramota da pustim Tockovu verziju Zajdi Zajdi bilo kome npr.

vredni pomena su i bend September slovenacki, Buldozer isto (mada oni su dosta lokalni sto se tice teksta tako da bi tesko stranci to svarili), Drugi Nacin, Josipa Lisac poneke pesme zbog njenog karakteristicnog glasa koji se retko sreće itd.

To je što se tiče ovih malo starijih, progresivnijih bendova, nekoliko albuma i pesama zaista poseduje svetski kvalitet, ali opet produkcijski su opet ispod nekog svetskog nivoa iz tog perioda, pa ih to dosta koči.

Sto se tice novog talasa/muzike 80-ih, slažem se da određeni bendovi tipa Idoli, EKV, Azra, Haustor, Sarlo poseduju kvalitet (mada ekv ne gotivim uopste), ali sto neko rece, nista posebno novo ili autenticno za svetske standarde, pogotovo sto Dzonijev tekst ne moze da se prevede npr. a tekst je kod Azre 90%
Ne bi mi bilo glupo da pustim Treci Svijet od haustora, Idoli poneku pesmu sa Odbrane i jos ponesto

Bendovi tipa Parni Valjak, Galija, Kerber, Prljavo Kazalište posle prvih 2 albuma i slično ne bih da spominjem, oni imaju lokalni karakter i definivno ništa vredno za "izvoz"

Divlje jagode, Vatreni poljubac, Zabranjeno pušenje i sl. imaju odredjen prostor kod mene onako kad zabećarim, ali opet lokalni karakter i ništa preko

nešto od 90-ih i posle ne bih previše da komentarišem, nisam preterano upoznat, ali čini mi se da tu nema preteranog kvaliteta i originalnosti za nešto kvlt, ima ok bendova ali se završava na tome, uglavnom ništa spektakularno (bar ja tako mislim dok ne čujem nešto da me razuveri)

jbg kad se rezimira, nije da smo nešto specijalno, što neko reče, samo je Lajbah imao širu prođu u svetu, čak i Mađarska je ima dva benda koji prave svetske turneje još uvek valjda, definitvno nismo bili 2. scena u Evropi kako su neki pokušavali da predstave, ali opet nismo ni na začelju, uz kvalitetniju produkciju i aranžmane bi to mnogo bolje izgledalo, definitivno smo imali i imamo kvalitetnih muzičara

e da, ima i jedan bend sa frontmenom iz cacka al me bas zabole da pricam o njima

Ajsbrnov full control je ladno imao prođu da su imali koga da gura, mislim na novije

ovu seljanu sarajevsko zagrebačku nema potrebe pominjati

ajsbrn je odlican od novijih, bio sam par puta na koncertima, energija uvek na nivou

zaboravih jedini cisti hard rok bend sa ovih prostora, Atomsko skloniste, e oni su mi preporuka ako neko zeli da cuje originalni i kvalitetan rif uz dobru solazu sa odlicnim vokalima i jebackom bas linijom

Odakle su jebeni Scorpionsi?

švabe

ako baš moram pod prisliom da preporučim nekom strancu, neka to ipak bude Kost u Grlu iako je autdejted poprilično, izvođača ne želim da pominjem, o mrtvima sve najbolje.

Maska od Osvajača bi se možda svidela nekom kosijaneru ko naginje ka poweru, nema veze što je ritam mašina odnosno kucan bubanj, kad bi je remasterizovali zvučala bi sasvim ok i sa pristojnim bubnjem rekao bih.

Ritam Nereda - Deset Godina, Rare - Zrno, zatim bombi pomenuo Eyesburn koji je kapiram najslušaniji van granica jer je mršavi dredovac sarađivao sa Kavalerom u par navrata i pratio ga po turnejama. To je sve čega mogu da se setim trenutno.
Sve u svemu užas, rođeni.

lajhbah je bas nesto sto zvuci kao da nije sa ovih prostora.jesus christ superstar je vrhunski album.
da se razumemo i ajsbrn je dobar.

Луна Интима

не може.

S.A.R.S. iksde

EDIT: Realno, ja bih verovatno Ritam Nereda ponudio strancu da čuje, mada i to uz spiku da "ima i bolje, al' evo ti i ovo ti nije loše za početak, hehe".

Imamo mnogo lepu irsku muziku mi u Srbiji!

A moglo bi da se probere za neku kompilaciju, ne verujem niko sam da bi mogao nesto... ja bih recimo nesto probrao Obojeni program, Kristali, Plejboj, Eva Braun i slicno, malo drugaciji aranzmani i to, imalo bi to neku publiku

gde iskopa kristale i evu braun kao ''drugačije'', totalno su onaj klasičan pop rok od 3 osnovna akorda.
Obojeni program je dobar. ono što je napisao tronožac u dugačkom postu sve stoji,Indexi pogotovu, poslušajte pesmu Boj na mišaru, totalno ludilo od aranžmana i uklapanje teksta. Nego problem je što stranci ne bi slušali nešto što je starije od godinu, dve, ako pogledaš na jutubu reakcije stranaca na našu muziku uglavnom puštaju Rastu, noviji rep i neke stvari za koje nisam nikad ni čuo.
I još jedan problem je što i kad bi se primio neki bend verovatno ne bi to zbog kvaliteta nego neka komercijala za klince. Kao što se recimo probio HIM iz Finske. U principu nije loš bend, ali više je zbog imidža i frontmena je uspeo. Interesantni su i Jermenci System of down kako su osvojili Amere, malo kombinacija američkog stila, nu metal obrazac, malo istočnjački fazon i sve to upakovano da zvuči prepoznatljivo a opet malo drugačije.

gde ti vidis da pise da su drugaciji?

Kontam da rok ne može da bude nešto suštinski različito jer nije suštinski autohtono ovom prostoru.

Svi naši bendovi su jebeno preslikani nekom bendu na zapadu, i garant naši najslušaniji bendovi imaju svog brata blizanca (po kvalitetu) u nekom garage bendu u san francisku koji nea para da se probije do menadžera.