Kakvo vam je bilo detinjstvo? Pišite gde ste odrasli, kakvo je bilo odrastanje, zanimljive događaje. Želeo bi da napravimo paralelu između našeg detinjstva i ove nove dečurlije koja ne zna da postoje ulica, kolibica, klajferi, šuga, žmurke...
Krenuću prvo od sebe.
Odrastao sam na Karaburmi i zaista sam zadovoljan svojim detinjstvom, jeste bilo dosta sranja(koja sam većinom sam pravio) ali sam srećan zbog svakog dana koji sam proživeo na ulici. Gledajući današnju decu koja kad bi im dao kliker mislili bi da valjam eksere i zgutali bi ga na keca.
Ja sam rano detinjstvo proveo u celodnevnom igranju,znao sam biti po ceo dan na ulici, bio sam glavni harambaša u kraju. Kad god je bilo neko sranje svi su znali da sam ga ja napravio. Sad kad se setim baš mi puno srce...

U selu, još nisam odrasto skroz, javim se kad odrastem. Je l' sam ja dečurlija ili ne? Igrao sam sve što si naveo. Ne a? Ok.

*nezanimljive

Dosadno, nikakva zlostavljanja i slično, ni psiholog ne bi naš'o nešto posebno iz tog perioda, kontam da ne mogu računati na vađenje na to ako počinim neki zločin.

Haha, ne seri da si obrisao deo teksta jer sam te ispravila. Pa, ja neeee verujem.

Inače, detinjstvo prva liga.

Mi se devedezdevete skupljali čim se čuje sirena da se igramo rata.

nezanimljivo jer je otac pijanica bio sve u kući svako drugo veče...inače ovako nie bilo loše, šutnu me na ulicu da se igram i ja se igram.

Ja sam te devedesdevete provalio ćaletovi kolekciju Pan erotike, bio sam glavni baja u kraju. Kad smo igrali rata svi stariji su 'teli sa mnom u ekipu, da bi imali uvid u moju ''bazu podataka'' . loloo

Лепо. Крали трешње, возили се бајсом, пливали на реци, пецали. Не могу да се пожалим на детињство
http://www.youtube.com/watch?v=OO7HEw2r9UA

Joj trešnje!!! Jednom kad sam ih krao pojuri me seljak ja trčao ko kreten, nisam se okretao, i kad sam zabalio dobrano i bio siguran da ga nema na pet km od mene, ja i ortak legnemo u travu i počnemo da hasamo trešnje iz džepova.
Ja osetim nešto smrdi, smar'o ortaka da se upuvao, smaro smaro.
Dok nisam ustao i provalio ogromnu govnještiju preko celih leđa...
Naravoučenije ko drugome trešnje krade, leći će u vnugo.lolo

Сећам се, док сам живео у Новој Скојевској, имао сам најбољу другарицу, моје годиште, одрасли заједно и дружили се до 6те године. Било је свачега, баш луди клинци били, скидали се голи иза неког жбуња, гледали шта ко има доле, ја 'пишу' она 'рибицу' како смо били закључили, хаха. То ми је баш остало у сећању, остало је све у некој магли, знам само да сам се тукао стално са неким Пајом и да ме увек пребијао. Ех, онда сам се преселио на ову Карабурму и тад сам прекинуо читав контакт са свима из Скојевске, сад ми је жао, ал' шта ћу. Овде ме прво нису прихватили, стално сам правио нека срања, баш жешћа. На пример, погодио сам једног дечка каменом, задобио потрес мозга, нису провалили да сам био ја, сва срећа :Д онда сам шарао аутомобиле од комшија са спрејОм, ломио ретровизоре. Баш био мали бунтовник. Е, после кацам напунио око 10-11, био сам један од готивнијих чељадети у крају, смишљао неке песме са друштвом, спрдао се сваки дан. Од занимљивијих тренутака бих издвојио, ненормално ваћарење старијих за сисе и дупета и нешто непроцењиво, што никад нећу заборавити и увек му се смејати, је тренутак, кад сам извадио киту и ударио другарицу (која је сад жешћа курва, а и тад је имала потенцијала, па сам вероватно то зато и урадио) по потиљку и она се окрене и пита као : 'А шта ми то радиш?' , а ја фљас по челу, било вриштање и плакање од смеха, незаборавно.

Ех, сад долазе мрачни дани, кад сам постао мала дебилчина, хулиган и не знам како још да се назовем, углавном, не кајем се ничега што сам икада радио у животу, све гледам као искуство и грешке које никад нећу поновити. Кренуле су туче, нисам ишао у школу, свако вече сам само тражио са екипом некога ко хоће да се бије, а и сам сам ишао. И тако је то трајало скоро целу ту школску годину, коју сам наравно пао. Задња туча замало да буде кобна по мене.
Ту сам се зауставио, започео нови живот, кренуо у много готивно ново одељење, прихваћен као никад у животу, пролазио сваку годину врло добар, сем 8. разреда јбг, ево ме сад у 3. средње политехничке. Задовољан сам собом, немам неке замерке на живот, живим како се може, иако је ово Србија, искрено до јаја ми је, колико год се некада изнервирао.

Нормално, што се тиче игара и разоноде, кликери, бемеикс, понике, не љути се човече, монопол, ризико, сва та добра стара срања, чак смо један ортак и ја готивили шах.

CTATкад сам извадио киту и ударио другарицу (која је сад жешћа курва, а и тад је имала потенцијала, па сам вероватно то зато и урадио) по потиљку и она се окрене и пита као : 'А шта ми то радиш?' , а ја фљас по челу, било вриштање и плакање од смеха, незаборавно. TATIC
Hahahaha umirem!

Meni isto bilo vrh do desete-jedanaeste onda sam krenuo na poker, bio sam glavni klinac u kladionici, svi matorci su me gotivili. Posle sam baš zapao u probleme sa kockanjem...
Isto sam išao na tekme ložio se na OFK-u, tripov'o da sam neko mudo. Do druge godine srednje sam pravio sranja, onda su mi upucali najboljeg ortaka, i tad sam jednostavno stao sa tim glupostima, tučama, tekmama i shvatio da ćeš uvek na kraju ostati sam...
Sad idem ko Mesije i propovedam mir. Kad čujem neke klince kako se furaju na rulet, tekme i ostale gluposti odma bacam moju čupri jer ne želim da niko prođe to što sam ja...

Ja sam u srednjoj cepao šah po ceo dan, ja i ortak smo sve časove proveli ''zamišljeni'' lolooo

Одрастао сам у Павиљонима, у Џона Кенедија да будем прецизнији. Било ми је до јаја све док нисам напунио 12, тад ми је умро ћале. Али до те 12. године, све је било савршено, од 11 до 11 напоље и Дигимони и Гоку и све човече...Ех, сваки дан после школе фуца, а кад год смо имали слободно поподне излазили би напоље и играли се рата и ваљали по блату. Сећам се имао сам неку утоку Кондора који је пуцао гумене метке, свима сам изазивао завист. Кликери јеееееботе, имао сам металца и никад нисам играо поштено, ђид'о сам као прави. Али после ми ушло из дупета у главу кад су ме провалили и мазнули кликер, остао ми само један стакленац па сам са њим освојио гомилу џомби и шарених лололо. А јебига онда се десило то што се десило и све ми је постало летаргично, одрастао сам прерано и никад се истински нисам више осећао као клинац, још се ја зевзечим и кревељим али није то то..Тол'ко од мене.

E pa iz Paviljona je moj ortak koji je upucan. Sigurno znaš Pileta?!

Пиле, Немања је био страшан лик, мој буразер је стално блејао са њим иако је годину дана маторији. Ишао сам пар пута на фуцу са њим...И дан данас у његово име организују турнир и могу ти рећи да је фантастичан одзив.

Znam ja sam igrao prve godine. Bio mi najbolji ortak iz srednje, ja sam treb'o da idem na tu peglu de su ga upucali, strašno. To mi je promenilo život! Žalosno je kako treba tako neko sranje da se desi da bi ti otvorilo jebene klinačke oči...

Знам брате како је...Једна ствар измени апсолутно све.

Једна ствар измени апсолутно све. + милион

No vratimo se temi. Ovo je nešto o čemu nema potrebe pričati pogotovo ne ovde. Meni izletelo slučajno jbg.

И то је део детињства, није све бајно.

U pravu si, treba i ovo biti ovde, jer ako će i jedan klinac videti ovo i shvatiti da ne treba raditi gluposti zbog tuđeg mišljenja ja cu biti srećan...

Nije loša ideja za temu al ste je vi sjebali šablonskim pričama tipa kada vidim kako ŽUIVIM0 http://www.youtube.com/watch?v=Ziqdpca6bBw, životi na ulici, drogiradu se ortaci, upucali mi ovog-onog.

Ta priča sa klincima koji drugačije se igraju nego mi je stara, dosadna i prevaziđena.
Isto tako mogu da kenjaju naši matorci kako su se oni igrali u blatu a mi buljačili u tv.

Ovo već postaje privatna prepiska ako nastavite tako da se ispitujete ko koga zna i ko koga ne zna.
Žao mi je što moram da vam rušim sneška.

A ono, detinjstvo ko detinjstvo... Bajsiklovi, praćke, drvene puške i ostalo.
Ne kukam dovoljno nad sobom da bih se sad setio neke ružne scene iz detinjstva.
Ježim se od drame.

EDIT: odgovor na iznad post
A ti si kao slušao nekog kad si bio mlađi? Toliko koliko si slušao isto toliko će i tebe.
Ne dolazi neko na vukajliju da bi čitao dnevnike ane frank nego da bi video kakav poster ili se nasmejao nekoj definiciji.

Коинциденција чиста да познајемо истог лика, није тема дрогирање и пропадање, једноставно се тако погодило. А и јебига, може да буде досадно и превазиђено колико хоћеш ако је то ипак некога задесило, тема је дискутовање о детињству.

Detinjstvo je najače doba, kad se setim kako sam bio mali namazani, bezobrazni klinac. Samo sam akcijao nešto, mali Del Boj. loloo
Eeee jebeni jenki zulu nema jače igre!

ŽUIVIM0 AHHAHAHA!

Дјетињство ми било кул али ја га највише памтим по првом правом дркању.
Једног дана, почетком шестог разреда основне школе, један од другова покренуо је причу о дркању и питао нас како дркамо. 2-3 је одговорило да дрка цијелом руком, 2-3 је рекло да користи по пар прсте обје руке, ја сам се сложио са овим другима јер ми је некако 2 руке било оно као да ти је већи курац, иако нијесам имао јасно дефинисан стил дркања у том периоду. Ипак, размишљајући дошао сам до закључка да је импресивније дркати цијелом шаком. Једва сам чекао да дођем кући.
Чим сам стигао ушао сам у своју собу и бацио се на посао. Дрцао сам и осјећај је био предиван. Кроз главу су ми пролазиле слике многобројних обнажених женских тијела из Рубикона, Енигме, Секси енигматике и сл. часописа. На крају ми је кроз главу прошла једна професорица која је тог дана била у штиклама и сукњи којој се може придодати епитет "мини" и у том тренутку, сјеме је потекло. Имало ме срце пресјећи од страха. Мислио сам да су ми пукла муда па да је исцурило преко курца тако. Хтио сам да зовем упомоћ моје укућане али било ме је срамота па сам држећи се за сада већ млохав курац отрчао до купатила гдје су моје сумње да су ми муда експлодирала само више поткријепљене немогућношћу пениса да се врати у еректилно стање. Тада сам помислио да би ме ипак бољело да су ми муда пукла и да никако не би било тако пријатно искуство и стајао сам тако док се са врха мог главића слијевао остатак неизбачене сперме. Пробао сам опет задркати кроз 5 минута и пенис се кренуо лагано укрућивати. Тада сам схватио, мој живот је добио смисао!

ЕДИТ: Мислим да сам тад свршио ненормално много. Баш обилно, на паркету је била флека величине подметача за кафанске чаше. Од тад сам само издркао више кад сам боловао богиње па нијесам 30 дана дркао.

+1 lolooo

Moja drkanja su se svodila isključivo na Pan erotiku, ako sam hteo neku ''akciju'' onda sam čekao uveče na Košavi Noleta. Baš za baksuz Košava mi bio najlošiji kanal, jedva se išta videlo, pa sam ga bacao napamet. loloo

Nisam baš razumeo zašto si otvorio ovu temu.
Čitajući tvoj uvodni post, ukapirao sam da si proživeo ssrećno detinjstvo negde na Karaburmi.
U redu.
20 godina unatrag kapiraš da se svet menja i da sve ide u kurac!
Svakoga dana držim tuđe dete u rukama (a nije još napunilo godinu dana),
Pokušavam da ga animiram, da mu svet predstavim boljim nego što jeste. Ne znam koliko u tome uspevam, ali znam da predstavljam njegovo detinjstvo. Želim samo da mu bude zabavan svet.
Nova generacija dece koja se drogiraju, sede na ladnom betonu, ili uzvraćaju mami i tati uvrede (koji im ovi nisu ni izrekli), svakako nemaju kvalitetno detinjstvo koje si ti imao.
Ja ne znam u kojim godinama si ti odrastao, , ali mislim da ne treba deci da daješ oružje (igračke), nego treba da im čitaš bajke i lepe knjige.
Moje detinjstvo je bilo solidno: Otac mi je silovao majku i tako sam nastao.

Питам се како си то сазнао ....

Čitao sam stripove

čuj kako, pa pričala mu keva...ima sa njom odnos drug-drugarica...

Ti si autoritet!
Stručnjak si za te odnose i veze, čim si tačno uspostavio dijagnozu.
Preporuka:
Ne moraš da se otkrivaš na prvu loptu.

apsolutno sranje. bila sam užasno srećna kad sam porasla.

Ja kad sam bio klinac jedva sam čekao da porastem, sad bi se vratio u te dane na keca.
Valjda ću to uspeti kad budem imao svog klinca...

Djetinjstvo? Divno, dok su druga djeca išla na more, ja išao kupiti sijeno na selo. Danas ne znam da plivam, što je dobro, jer bježim od vode iznad gležnjeva kao lud. Znači, nema pičke da se udavim.

a vid ovog pazlfoksa! alo bre, ima tema
http://vukajlija.com/forum/teme/33815-kada-ste-poceli-da-samozadovoljavate

nego, ja se nešto mislim, bila neka tema nešto oko detinjstva negde, al ne mogu da se setim...

a vi, kako te?

Лемајо, то је био кључни моменат у мом одрастању. То су били први сперматозоиди који су икад изашли из мог гениталног апарата, једноставно нешто што је обиљежило моје дјетињство и стога сам морао управо то објавити ође. Наравно, то не значи да се и на теми коју си линковала нећу појавити са нешто обимнијом верзијом оне приче у којој бих читаоцима покушао приближити стил који сам користио у том тренутку и генерално атмосферу око мене.

ПС: Иначе заборавио сам горе да кажем да ми је баш неки секси рубикон био при руци. Кад сам лансирао сјеме, баш се распрштало и мало је и по томе кануло. Сјећам се да је извјесна количина сперме завршила и на лицу и обнаженој дојки једне безимене љепотице из тог часописа. То је уједно било и прво дркање и сексуално искуство јер има елементе цум-схота.

ППС: Даме, извињавам се ако су моји детаљни описи код вас изазвали осјећај непријатности или учинили да се усљед размишљања о првом самозадовољавању једног једанаестогодишњака осјетите као педофилке (што наравно нијесте).

Na detinjstvo me podsećaju oni laseri što smo kupovali na ekskurzijama, ne mogu pronaći na internetu, crveno sijaju i ti na njih nabiješ one poklopce i on prikaže neku figuru, mnogo dobra stvar bilo.

http://www.fokuzz.com/media/14041/quiz_image566ffc3090834.jpg
evo našao sam
awwwwwwww

Kao deca smo se igrali.

Mi smo time zajebavali drugare na straži u Bujanovcu. Da vidiš kako zalegne kad se prošeta crvena tačkica okolo, pa mu stane na grudi. Jedan nas umalo nije sve poubijao, hehe.

kapiram da bih pustio u gaće da je meni neko nešto slično uradio

http://starecat.com/content/wp-content/uploads/sniper-laser-red-dot-cat.jpg

Ono, klasika. Imali smo "Poljanče" gde su se okupljala deca iz okolnih zgrada i kuća. I bilo nas je baš dosta, svi bliskih godina, svakakvih sranja je tu bilo :) Bilo je tu jedno, kako smo ga zvali, Belo dvorište, jer su i kuća i ograda bile bele, a niko tu nije živeo, pa smo tripovali da je ukleto (inače je to bila kuća roditelja Tomice Milosavljevića, bivšeg ministra zdravlja)... "Krali" smo i kukuruz iz nekih njiva i mislílh da smo veliki mangupi :). Bio je sa nama jedan Nemanja, zvali smo ga Baba Živana, jer je voleo da tračari sa babama, a pritom je heklao, štrikao i ostala sranja, ali je kul lik ovako, liči malo na Šurdu :) Glavna zanimacija nam je bila da izadjemo na glavnu ulicu, pa da drpamo devojke kad podju u grad, sve dok jedan drug nije izvatao neku ženu, pa ga tužila kod ćaleta i keve i popio neke tvrde batine, pa je to prestalo :( ehh, lepa vremena detinjstva mog :(

Oj lovačkih ovde

Najzesca uspomena iz djetinjstva mi je kad sam natjerala najbolju drugaricu da se trkamo preko otvorene septicke jame...da.. i ona bude brza i pocne da tone. Ja pobjegla a nju izvlacile moja i njena majka. Kaze nikad nece prezaliti roze sandale koje su potonule tada u svinjski izmet hehe
i danas, posle 17 godina, me grize savjest sto sam pobjegla :D

stidim se