
Носталгија- најобичнија мисаона именица. Кажу људи да се због тих 10 слова у устима могу помијешати сви могући укуси познати човјеку, од невјероватне сласти до изузетне горчине. Питање којим ће се бавити ова тема је како доживљавате носталгију, шта подразумијевате под истом. Да ли се некад затекнете како бројите колико је година прошло од нечега лијепог/ружног што вам је након пакленог дана пало на памет? Како се борите против осјећаја кривице/пролазности/прошлих времена? Осјетите ли се кад маторо због свих ствари које сте превалили преко главе? Можете описати и како је то изгледало кад вас је ухватила највећа носталгија, као и кад вас најчешће хвата. Шта вас тјера да наставите да гурате даље кроз живот?
- S
Због чега отварате овакве озбиљне теме за дискутовање, кад знате да ће пола сајта да тролује ? Не персирам ти, него причам уопштено.
Shomy23
Због чега отварате овакве озбиљне теме за дискутовање, кад знате да ће пола сајта да тролује ? Не персирам ти, него причам уопштено.Има сигурно људи који ће написати нешто нормално и озбиљно. Иначе, не обазирем се на трол, огуглао сам за ова 4 мјесеца на сајту. Коме је то воља и храна за душу, нек тролује слободно, само да је њему лијепо. :)

Trenutno bih volio da osjećam nostalgiju za vremenom kad sam napravio glupost zbog koje ne osjećam nostalgiju, jer ta glupost moje gluposti još nije završena, i neće još dugo biti jer sam glup, a još gluplji sam jer sam tvrdoglav i hoću svoju glupost da izguram do kraja, bez obzira što, ovako glup, znam kako će završiti.
Mogao sam ovo u temu za jadanje komotische.
Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.
**Е ТО ЈЕ ЗА МЕНЕ ПАРАДА НОСТАЛГИЈЕ**
Устанеш у 7 сати како би одгледао Витеза Коју. Боли те паче за све, знаш да кад упалиш Тв нећеш гледати Тадића како сере, педере како се балаве и Ивана Ивановића како једе говна. Баба ти испржи кајгану..уфф како је тад кајгана добра била. Одеш до продавнице и за 5 динара купиш десетак турбо жваки, са којима правиш ненормално велике балоне. Ако је субота, у 10 сати укључиш Пинк и гледаш Бадија, пса кошаркаша. Заврши се Бади, а ти одеш код ортака да се играш кликерима, узмеш му два стакленца, ал изгубиш мермерца, ал нема везе, прошле недеље си му узео нафталинца. Онда одете код комшије и крадете му трешње, умажеш се као свиња, одеш кући, кева ти опали два три шамара јер ниси био кући кад је долазила тетка коју ниси видео две године. Укључиш РТС 1, одгледаш Срлета и Пајчета или Штрумфове, зависно од тога који је дан био. У пола 8 одгледаш Лаку ноћ децо, истушираш се и легнеш да спаваш.И како да се човјек послије свега овога не осјећа маторим. Дивна времена.
- M
Pušti nostalgiju, aj se pronađi majčin sine.

zajebava Šomi...
- В
Kakve bre nostalgije, bolan?
Mislim, isforsirate vi to pomalo. Prvo, nis ti Mitke ni rođen bio kasu Sajmunja i Garfankel kharali. Drugo, za čim da žališ? Svi se sećaju samo lepih stvari, pa ih zato nostalgija jebe. Ja rat i bombardovanje pamtim kao ekstra deo života, ali ne bih pisao pismo podrške Klintonu sadržine "Kaće opet?". Ljudi su mnogo zaludni i žive u iluzijama, nekoj ulepšanoj stvarnosti. Misliš da je nekad bilo bolje zato što ti je lakše da se setiš problema koji ti sada pritišću grbaču nego onih koje si rešio godinama unazad. Ne piči me nostalgija zato što znam da nema nazad, realno.
Kakva nostalgija, kakve pičke materine... - Пд
Сећам се кад су Моша и Тирке играли у репрезентацији ееееее то је био тим, а не ови сад Тошићи, Марковићи, Закасалице...
za čim da žališ?Не жалим се, пало ми просто на памет да видим како остали размишљају на ову тему. Ако пажљиво прочиташ уводни пост, видјећеш да нигдје нисам себе споменуо. Елем, мислим да сваког човјека (ако је уопште човјек) некад сустигну мислим у којима мало пребере прошлост и преиспита све што је иза њега. Ако ти то никад не радиш, твоја ствар.
- В
Nisam napisao da se žališ, već za čim žališ.
Preispitivanje prošlosti je ok, to vodi nečemu, ali to nije nostalgija. Nostalgija je žal za prošlim, a to uopšte nema poentu. Postoji i ova novokomponovana kvazinostalgija žala za nečim o čemu pojma nemaš, učestala među klincima do tlinest godina koji voršipuju Jugoslaviju, Tita, Dražu, koga god, a nemaju ideje ko su ti ljudi i o čemu se tu radi.
Ovo " Otvorio sam temu i saću samo da Ve posmatram" baš i nema smisla. Ne bi ti ovo otvarao da te počesto ne puca noštalginja. A nema to smisla... Nimalo... Možeš samo rak da dobiješ od stresa i nerviranja. Ne zajebavam se. - G
Носталгија - када завучеш руку у гаће, извадиш кусур, болно уздахнеш и чекаш да видиш шта ће да процури.

http://www.youtube.com/watch?v=2zXelQkfC_Y
Evo na primer mene ova pesma nekako seća na neka bezbrižnija vremena. Nostalgija je nešto što svaki čovek treba da ima. Čak i mi sa ovih prostora imamo neku dozu nostalgije prema onim šugavim vremenima iz devedesetih, svih ti sranja i opet se čovek (na svu sreću) često seeti i onih lepih momenata u tim tužnim vremenima.
Nije to neko nedostajanje i čežnja za tim vremenom, bilo je i prošlo. Al ope košto je rekao jedan veliki mislilac, na ovom sajtu poznatiji kao Tulumbać:
Kad se samo setim kako je nekad sve bilo super dođe mi da umrem sad kad nije ništa super u poređenju na nekad kad je sve bilo super a sad nije.

Puknem se ovime i izlečim za par minuta...
http://www.youtube.com/watch?v=jexNsBjz1r8
Osećam se matoro kad se spomene nešto što poznaje moja generacija, da pri tome niko od prisutnih (mlađih) ne zna, ili ne kapira, u čemu je bio zadovoljstvo. Svešće se na jugonostalgično nabrajanje, pa preskačem detalje.
Taj osećaj se u veoma kratkom vremenu poništi ako se namesti da niko (ili većina) mojih vršnjaka nema pojma kad se spomene aktuelna fora. Desi se da ""sam u toku". A desi se i da budem van teme, toka, aktuelnosti...(onda sam sama sebi turbo matora).I osetim se užasno starom ako izlistam poslednjih desetak ili dvadeset godina svog života i to uporedim sa "ostatkom". Te godine su prošle u brišućem letu.
Ova tema je zaključana.
Nije moguće dodavanje novih komentara.
