Jednostavno pitanje - dal su ljudi optimisti glupi ili neiskusni? Ili to mozda vazi za pesimiste i cinike?
Opet, bez optimizma se drzimo kenjanja i ne pomeranja iz mesta, i nema napretka, nesto kao srbija sad.

Dal je potrebno da malo budemo glupi i naivni da bi ustvari napredovali na ovaj ili onaj nacin, ili je dovoljno da budemo cinicni i samim tim kao kul?

Optimizam je nesto najgore!

sto?

Pesimizam je nešto najgore!

Ako izvesni pojedinac čitav život trči, ali nikada ne ode na zvanično takmičenje, da li ga to čini manjim trkačem? Ja mislim da ne i sigurno da ne. Tako je i sa optimizmom, možda je bolje da ga posmatrate kao usađenu religiju, ima toliko harizmatičnih invalida, a ne kao svojstvo koje vremenom poprimamo.
Istina je da nisam odgovorio u potpunosti na pitanje, ali valjda je i ovo dovoljno...

ni jedno ni drugo ne valja

optimizam je svakako zdraviji,ali nije nista manje iritantan od pesimizma
mada sad i to koliko je zdraviji...optimidsta se razocara ako fejluje,pesimista ne toliko

Samo realizam i pragmatizam sa zdravom dozom humanizma.

Realista je samo nedovoljno hrabar za pesimizam.

Nemoguće je napraviti takvu podelu. Ne postoji stoprocentni optimista, niti pesimista. Čak i onaj pred samoubistvo vidi neku iskru optimizma, pa makar i u skoku na glavu sa nekog mosta. Jebiga, relativna stvar. Kao što je relativno baš sve što služi za beg od realnosti.

Sediš kući, imaš za pljuge i pivo, imaš da pojedeš i nije ti hladno.
Razmišljaš kako je sve kurac.
Sediš kući i nemaš za pljuge i pivo, ali ti neka klinka blajva kobas jer si joj prodao priču da imaš za Fristajler.
Razmišljaš kako je sve do jaja.

Poenta je da ti se situacija nije bitno promenila, osim što si ga na trenutak munuo u klinkinu glavu. To je realna situacija. A to da li ćeš biti pesimista ili optimista zavisi od momenta.

Otprilike zato sto ljudi misle da su centar sveta i da je veliki deo njihovih zivota ne zavisi od velikog broja drugih faktora...veoma zlokoban ugao posmatranja koji se u vecini slucajeva ne zasniva na realnosti...zato optimizme popusis mi rasnijevo plasticno gowno...

jes, al jebi ga, ovako navionalno gledano, kad god odem u srbiju ubije me opsti pesimizam, mnogo je izrazeniji. nikad sebe nisam gledao kao optimistu, ustvari sam i cinik, ali primetno mi je.

Ne, pesimista samo nedovoljno zna o ljudima i istoriji.

To je ona priča da su glupi ljudi uglavnom srećni, dok inteligentni ma koliko uspeha u životu imali uglavnom retko kad nasmejani.

Možda je problem upravo u tome. Što su inteligentni ljudi ostvarili svoje ciljeve, i ako ne nadju neke nove dolazi do pesimizma, letargije, anksioznosti pa i depresije.

E sad ako gledamo optimistu i pesimistu na startu neke svoje borbe i trke za ciljem blaga prednost ide ka optimisti, jerbo će on bar pokušavati sve načine da dodje do cilja pa će se na kraju pretvoriti u realistu ili u pesimistu.

A pesimista će u svakom koraku tražiti mane svemu i svačemu i kao takav jednostavno je spor.

Pesimista je čovek koji nalazi mane sistemu, državi, društvu i kukaće kako ništa ne valja.

Optimista će uprkost tim manama tražiti način da dodje do cilja.

Čak brate, zašto mene uopšte ozbiljno shvataš... :)

Mislim da je najveci problem u Srbiji sto su mladi pesimisticni
Govorim o studentima i ljudima koji su zavrsili posao
Necu da kenjam o situaciji u Srbiji,citanje vesti je ovde faktor rizika za bolest veci od pusenja
optimizam je izrodio vise dobrih stvari svima nama
Koliko ste puta polozili ispit kad niste izasli ili smuvali ribu kad joj niste prisli (jbt zvucim lao celavi)
Ne mislim da su glupi ni jedni ni drugi,ali se slazem da su ekstremi iritirajuci
Malo me mekonahijev stav u true detective izbedacio ali mislim i da bi vecina pesimista zelela da bude na drugoj strani ulice