Na podforumu umjetnost nema tema o umjetnosti. Sramota. Sad ima. :D
Elem, ja nisam umjetnički tip, ali uopšte. Jedini vid umjetnosti za koji iole imam smisla je pisanje. Mislim, kad hoću da sjednem, da se potrudim nešto lijepo da napišem, a ne ovdje kad vas smaram sa kilometarskim postovima. :D
Crtanje veze nemam. Muziku volim, mislim da imam sluha, ali nisam "profesionalni slušač muzike" koji pasionirano prati neki žanr i zna sve o nekim izvođačima. Više sam svaštar.
Književnost i volim i cijenim, ali sam uglavnom ljenčuga. Kad se natjeram, pročitam nešto, izaberem uglavnom nešto kvalitetnije, i bude mi drago što sam pročitao, nikad se nisam pokajao zbog toga, čak i ako je knjiga osrednja... ali me uglavnom mrzi da čitam.
Poeziju isto volim, ali od svih grana umjetnosti, na to sam vjerovatno najmanje sati potrošio u životu.
Jedno vrijeme sam baš dosta gledao filmove i trudio se što više se informisati. Sad rijetko gledam.
Serije mi nikad nisu bile u fokusu, malo šta sam pogledao od serija, to mi je baš žestoka rupa u opštoj kulturi.E sad... da ne nabrajam dalje taksativno... što i nije cilj teme... želio bih iznijeti svoj opšti stav o umjetnosti.
Smatram da je umjetnost, zajedno sa igrom i sportom, jedna od najvrednijih ljudskih aktivnosti i najsmislenijih. Vjerovatno jedina isljučivo ljudska aktivnost, jedina koja je odvojena od samog preživljavanja. I životinje se doduše igraju, tako da na kraju ostaje umjetnost, kao isključivo ljudska aktivnost.
Umjetnost još više od igre, možda ispunjava onu Maslovljevu najvišu stepenicu na hijerarhiji motiva, samoaktuelizaciju.Takođe, po onoj anketi o sistemima vrijednosti... umjetnost spada u vrijednosti samoizražavanja, ili "self-expression" i uglavnom je cijenjenija u onim državama koje su bogatije, to jest gdje su već podmirene osnovne materijalne potrebe.
Al sad, jedna interesantna stvar - nema svaka umjetnost taj neki umjetnički šmek. U engleskom ima pridjev "artsy" koji podrazumijeva neki umjetnički fazon, šmek itd. To se često koristi pogrdno, u smislu da opiše pretenciozne ljude koji se tripuju da su neki umjetnici, najčešće neke alternativne ribe, koje se farbaju u zeleno i imaju milion tetovaža. Ali ja taj pridjev "artsy" ne bih shvatio isključivo negativno - zapravo, meni se taj luckasti, opaljeni tip ljudi, tj. uglavnom riba, čak i sviđa, naravno ako je ona u tom fazonu s nekom mjerom i sa ukusom. Nisam baš za neke koje su totlno odvaljene od mozga, ali mi se svđa određena doza tog artsy ludila, određena doza nekonformizma u ponašanju, određena doza pridavanja pažnje estetici, nekonvencionalnim forama i tome slično.
Ali kao što rekoh, nema svaka umjetnost taj artsy šmek, čak i ako se radi o vrhunskoj umjetnosti.
Npr. Ivo Andrić je vrhunski pisac, ali ne mogu ga zamisliti, za sve pare, kao nekog umjetnika i boema. Ili tek Dobrica Ćosić. Lik piše fenomenalno (ne govorim sad o politici), ali mi djeluje operisan od umjetnosti.S druge strane Vuk Drašković ima malo tog umjetničkog đira u sebi. One duge kose, brada, harizma, sve što ide uz to. A dobro i piše. (opet ne govorim o politici)
U književnosti su vjerovatno, najumjetničkiji tipovi pjesnici.
Ja sam skonto, da iako nisam umjetnički tip, imam ponekad potrebu za umjetnošću, ali da recimo relativno suvoparne stvari, bez obzira na kvalitet (npr. Ivo Andrić), ne mogu u potpunosti da zadovolje tu potrebu.Ponekad mi treba neka luda, opaljena umjetnost. Npr. ja sam ispoštovao "Na Drini ćupriju", i tvrdim da je vrhunski roman, ali me nije to radilo kao kad sam čitao "Stepskog vuka", gdje odmah na početku dolaziš u susret sa nekim opaljenim stvarima i gdje na početku ti se kaže "Samo za ludake"...
Nekako takva vrsta literature, tipa, "Stepski vuk" ili "Čekajući Godoa", takve opaljene, uvrnute stvari, po meni su najbliže u književnosti, onom nekom mističnom doživljaju umjetnosti, nekoj egzotici i romantici za kojom čovjek nekad ima potrebu.
(A možda je to samo potreba za eskapizmom... stvarni svijet je dosadan, daj mi nešto divlje i ludo)
Mene su često privlačili ti tako malo udareniji tipovi... npr. od domaćih pjesnika romantičara, meni je broj jedan Laza Kostić, jer je najluđi.
Sad pitanja:
1) Koliko je vama bitna umjetnost u životu?
2) Možete li zamisliti umjetnika da se oblači i ponaša konvencionalno (tipa posao od 8 do 4, odijelo, kravata, redovno brijanje)
3) Koje grane umjetnosti vas privlače?
4) Imate li sami neki umjetnički talenat?
5) Da li vam je kod umjetnosti bitan samo kvalitet, ili imate potrebu i za tom nekom "opaljenom", "ludačkom" vrstom umjetnosti? (Kao na primjer onaj film "Stalker" od Andreja Tarkovskog)
6) Da li umjetnik mora biti malo čudak, boem, ekscentrik i tome slično?
7) Smatrate li umjetnost, jednom od rijetkih aktivnosti gdje ono baš živimo 100% kao ljudi, pravi život, a ne samo borba za egzistenciju?Evo i malo umjerenija verzija:
ovo:
ili ovo:
Meni je Laza taman po mjeri, dovoljno normalan, a opet i dovoljno lud.
- A
Ahahhahahahahhaha sad kad nisam se zadavila kafom nikad neću hahahahhaha
Laza Kostić je TOPINA. Ajde da se izrazim malo u skladu sa trendom. :D Ijao još se smejem.
- Š
Druže Bili Ajliš ima takve ogromne sisurdetine pošla mi voda na usta jebote tačno da nas podoji sve ovde što smo ostali na ovoj kršotini od sajta i to samo jednom sisom a drugu da čuva za nedajbože.
- A
Ovo sad što se tiče spoljašnje promocije neke umetnosti kao, meni to više liči na bunt. Umetnost je zajebanija kada je elegantnija, što je svedenija spolja snažnija je iznutra, barem meni. A i pevanje i mišljenje jedno s drugim veze nemaju... mislim pevač je i Darko Lazić... ne možeš to da porediš, nikako Jovo...
- A
Pisaću kad budem u moodu da mogu da mislim, opširnije. Trenutno sam samo mama, što je odlično. Svi moji demoni su trenutno na offu. Prže se malo na vatri ignorisanja.
Ako cenjene kolege nemaju ništa protiv, iskoristiću priliku da okačim jedno umetničko delo moje majke. https://scontent.fbeg9-1.fna.fbcdn.net/v/t1.15752-9/314396865_799275067967802_4409268590775412971_n.jpg?_nc_cat=109&ccb=1-7&_nc_sid=ae9488&_nc_ohc=yZuob-H2jecAX_yhzKR&_nc_ht=scontent.fbeg9-1.fna&oh=03_AdSbT59uaH_EN8Ph1mpUeZryswIDb6hPCRaZdDApvorZLQ&oe=638B079A
1) Koliko je vama bitna umjetnost u životu?
2) Možete li zamisliti umjetnika da se oblači i ponaša konvencionalno (tipa posao od 8 do 4, odijelo, kravata, redovno brijanje)
3) Koje grane umjetnosti vas privlače?
4) Imate li sami neki umjetnički talenat?
5) Da li vam je kod umjetnosti bitan samo kvalitet, ili imate potrebu i za tom nekom "opaljenom", "ludačkom" vrstom umjetnosti? (Kao na primjer onaj film "Stalker" od Andreja Tarkovskog)
6) Da li umjetnik mora biti malo čudak, boem, ekscentrik i tome slično?
7) Smatrate li umjetnost, jednom od rijetkih aktivnosti gdje ono baš živimo 100% kao ljudi, pravi život, a ne samo borba za egzistenciju1) bitna
2) da
3) sve. kolko god sam mislio da me nesto ne privlaci, toliko sam video kad je dobro i ukapirao da sam budala. tako da ako mislis da te nesto ne privlaci, samo nisi video nesto sto tebi lezi, a postoji
4) da
5) balans izmedju ta dva. nemas kvalitet bez opicenosti i obrnuto.
6) dobar, rekao bi ne, ali iz iskustva nemas dobrog umetnika koji nije cudak
7) ne, i za umetnost treba upornost i borba, i rad. talenat, tj ono sto si radio kao mali, te samo dogura donekle, ko i u svemu.melkore jbt...
Vire ti gace brt
Plus se vidi da ti je hladno u sobi
- Š
daj jednu sa opuštenim stomakom to me više loži
- A
Hahahhahahahahahahahahahhahahahaha
- Š3) sve
Ovde bih stavio samo jedan disklejmer, sve OSIM moderne i post-moderne konceptualne umetnosti. Ne samo da me ne privlači nego je aktivno i mrzim kao poslednji korak apsolutne propasti kreativnosti, umeća i lepote umetnosti.
- A
Tanjirići na zidu su razbili formu :D Daj te knjige ovamo, sad znam kako izgleda soba, ako nestanu ne odgovaram. :D
- ali iz iskustva nemas dobrog umetnika koji nije cudak
Našao sam kod Froma jako dobar pogled na umetnost i potrebu za stvaranjem pre svega. Ona je samo jedna od potreba da izraziš, istakneš i često nametneš svoju individualnost, originalnost, kreativnost, da te vide, prihvate i vole zbog toga što jesi itd. Jednom rečju, kompenzacija za uskraćenost u detinjstvu, najgrublje rečeno. Svakom umetniku je stalo da dobije priznanje, ili da bar govore o njemu. Tako da - umetnost je, u suštini, način da se izborimo sa traumama; ako čovek to uspe da kanališe u dovoljnoj meri - dobro je, ako ne - poludeće, zastraniti, napraviti neko sranje itd. Ja lično crtam i slikam čitav život, a nikada se nisam ozbiljnije posvetio tome. Bilo je to tek pražnjenje, uživanje u procesu (čovek koji stvara je, u tom trenutku, drugi čovek bukvalno). Tek od kada sam krenuo na terapiju i malo dublje zagazio u neke stvari, znam šta i zbog čega (i na koji način) želim da stvorim.
- Ovde bih stavio samo jedan disklejmer, sve OSIM moderne i post-moderne konceptualne umetnosti. Ne samo da me ne privlači nego je aktivno i mrzim kao poslednji korak apsolutne propasti kreativnosti, umeća i lepote umetnosti.
Šmo 98% je djubre teško koje treba spaliti, ali 2% zaista vredi i to jako. Samo teško dolazi do tebe i mene, zbog djubreta...Kao i muzika, filmovi i sve drugo.
Ne mora uopšte da znači. Mislim da je veći procenat matematičara sa nekim problemom nego npr. slikara
- Ne mora uopšte da znači. Mislim da je veći procenat matematičara sa nekim problemom nego npr. slikara
a ja mislim da je gomila stvari za koje je potrebna ogromna kreativnost totalno nepravedno proglasena nekreativnim ili neumetnickim ili stavec samo zato sto su na neki nacin korisne ili se tesko razumeju.
licnost je ista ispod toga.
Kad smo se već dotakli svega oog, moram da okačim jedan jako dobar dok. https://www.youtube.com/watch?v=98RUUhVgLR0&t=114s&ab_channel=%D0%A1%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B5%D0%B9%D0%9A.
Ljudi (mahom) sa posebnim potrebama, i oni vidljivo poremećeni, koji slikaju i stvaraju kojekakva čuda i koja su neretko čak na ceni. Opasno dobar, izdvoj vreme i pogledaj, vredi.
- A
Šmo 98% je djubre teško koje treba spaliti, ali 2% zaista vredi i to jako. Samo teško dolazi do tebe i mene, zbog djubreta...Kao i muzika, filmovi i sve drugo.
+1
s tim što volim da izvlačim najkritičnije momente iz šunda i kiča, i ostalih pomija. I jedan dobar momenat dobar je. Često taj momenat vredi više nego nečije čitavo stvaralaštvo... uglavnom tako i biva. Istinskih umetničkih genija jako je malo, odista.
tj, sistematicni i pazljivi istoricar i pripovedac andric je manje umetnok od perelmana npr. manje sposobnosti koje pripisujemo umetnicima je potrebno andricu.
- Druže Bili Ajliš ima takve ogromne sisurdetine pošla mi voda na usta jebote tačno da nas podoji sve ovde što smo ostali na ovoj kršotini od sajta i to samo jednom sisom a drugu da čuva za nedajbože.
Misliš ovo?
S I S U R D E T I N E
I
S
U
R
D
E
T
I
N
EOvo je trabalo na onu drugu temu... :)
- Ovo sad što se tiče spoljašnje promocije neke umetnosti kao, meni to više liči na bunt. Umetnost je zajebanija kada je elegantnija, što je svedenija spolja snažnija je iznutra, barem meni. A i pevanje i mišljenje jedno s drugim veze nemaju... mislim pevač je i Darko Lazić... ne možeš to da porediš, nikako Jovo...
Slažem se ima tu dosta i bunta. Al ne možeš reći za sve pjevače da nemaju veze s umjetnošću. Ima tu i kantautora, ozbiljnih muzičara itd.
Ruzna i iritantna ko tri kurca ali sisa odlicna
Nznm Celt imaš tu večitu dilemu da li književnost, uopšte kao takvu, treba svrstati u umetnost. Andrić je pročistio jezik i izraz, učinio ih jasnim, stamenim, lišenim svega suvišnog - no više volim ono što je učinio Selimović. Derviš i smrt je vrhunac onoga što jedan jezik može da ponudi, i sumnjam da će ikada biti nadmašen. Sve se poklopilo - emocija, nadahnuće, kreativnost, sintaksa...Sve. Tvrdjava je jezički vrv bolje napisana, ali je Derviš iznad nje.
- Našao sam kod Froma jako dobar pogled na umetnost i potrebu za stvaranjem pre svega. Ona je samo jedna od potreba da izraziš, istakneš i često nametneš svoju individualnost, originalnost, kreativnost, da te vide, prihvate i vole zbog toga što jesi itd. Jednom rečju, kompenzacija za uskraćenost u detinjstvu, najgrublje rečeno. Svakom umetniku je stalo da dobije priznanje, ili da bar govore o njemu. Tako da - umetnost je, u suštini, način da se izborimo sa traumama; ako čovek to uspe da kanališe u dovoljnoj meri - dobro je, ako ne - poludeće, zastraniti, napraviti neko sranje itd. Ja lično crtam i slikam čitav život, a nikada se nisam ozbiljnije posvetio tome. Bilo je to tek pražnjenje, uživanje u procesu (čovek koji stvara je, u tom trenutku, drugi čovek bukvalno). Tek od kada sam krenuo na terapiju i malo dublje zagazio u neke stvari, znam šta i zbog čega (i na koji način) želim da stvorim.
Ja sam čuo i teoriju kao da muškarci imaju više potrebe da stvaraju, u smislu umjetnosti, nauke, privređivanja, jer ne mogu da rode. Uskraćeni su za to, pa kompenzuju kroz stvaranje drugih materijalnih i nematerijalnih vrijednosti.
- A
I meni Andrić nije nešto. Pripovedač ujednačenog tona i gospodstvenog držanja i to je sve...
ili se tesko razumeju.Ovo sam napisala u komentaru bila koji izbrisah na klik. Ogromna širina uma za umetnost je potrebna, i za stvaranje i za poimanje. Ne može da se nešto ne razume i odmah ne voli...
Recimo meni je Beketov *Godo* genijalno delo. Istinski. Ali ajmo sad relano - fizlozfiju apsurda malo ko razume. Ko se uopšte njome bavi, nad njom zamišlja i slično ... a tek da pokuša da je tumači ili razume, pa i primeni, jer jeste, primenjiva je, o, i to kako... međutim, MEĐUTIM. a svaka dobra umetnost zahteva vrlo jaku bazu poznavanja sto tehnike sto ljudske prirode, sto intuitivnog osecaja za nesto koji se gradi u najranijem dobu.
svi umetnici koji su "slucajno" dobri, nisu tu slucajno.
granica izmedju kreativnosti, talenta, rada, interesovanja i slicno nije jasna.
ne mozes biti dobar umetnik preko noci, ni u kom polju. to je nesto sto se gradilo od kad si otvorio oci.
avl mislio sam vise na matematicki dokaz necega koji zahteva ogromnu tehniku, kreativnost i najzad nadahnuce. umetnost kao takva, ali jednostavno niko ne moze da je razume. vrlo malo ljudi.
- ASlažem se ima tu dosta i bunta. Al ne možeš reći za sve pjevače da nemaju veze s umjetnošću. Ima tu i kantautora, ozbiljnih muzičara itd.
Ne, ne... nikako. Ni blizu ne mislim tako. Kada spojiš poeziju i muziku dobijaš pevača, pravog umetnika. Ima tu i matematike.
*Poezija je muzika matematike. Brojevi koji pevaju. Moraš pogledati iza reči da bi razumeo njihovo značenje.*
- Ovde bih stavio samo jedan disklejmer, sve OSIM moderne i post-moderne konceptualne umetnosti. Ne samo da me ne privlači nego je aktivno i mrzim kao poslednji korak apsolutne propasti kreativnosti, umeća i lepote umetnosti.
Po meni opet zavisi šta. Dosta moderne umjetnosti je precijenjeno. Slike koje vrijede milione dolara samo zato što ih je neka poznata njuška potpisala. A može ih dijete od pet godina naslikat. Uzmeš malo boje, poprskaš po platnu i eto.
Na taj račun su neki moderni umjetnici napravili parodije i sprdnje. Npr. jedan Italijan je prodavao konzerve sa govnima, koje je nazvao "Merda d'artista"... I uspio je prodati. Hoće da kaže pretencioznim snobovima možeš svako govno (bukvalno) prodati kao umjetnost, ako oni misle da je to od nekog zvučnog umjetnika neko umjetničko djelo.
https://en.wikipedia.org/wiki/Artist%27s_ShitS druge strane, ima djela konceptualne umjetnosti koja zaista provociraju, i pokušavaju poslat neku poruku. Pa i ovo "artist's shit" je uspiješno trolovanje i provokacija.
Ja na primjer ne kontam čemu toliki hejt Marine Abramović. Ja nju skroz odobravam i podržavam. Žena s ovih prostora u Americi postigla uspijeh. Super. Dosta njenih instalacija i projekata ima itekako smisla. Opet ima i sranja nekih, nije sve dobro, ali nemam aposolutno ništa ni protiv tog vida umjetnosti.
Mene više nervira kako se stvari npr. poput ovoga ispod mogu smatrati umjerničkim djelima:
- ŠJa na primjer ne kontam čemu toliki hejt Marine Abramović. Ja nju skroz odobravam i podržavam.
Nemoj trifors da te čuje brt kako podržavaš tu satanistkinju i uživalačkinju adrenohroma
- Nznm Celt imaš tu večitu dilemu da li književnost, uopšte kao takvu, treba svrstati u umetnost. Andrić je pročistio jezik i izraz, učinio ih jasnim, stamenim, lišenim svega suvišnog - no više volim ono što je učinio Selimović. Derviš i smrt je vrhunac onoga što jedan jezik može da ponudi, i sumnjam da će ikada biti nadmašen. Sve se poklopilo - emocija, nadahnuće, kreativnost, sintaksa...Sve. Tvrdjava je jezički vrv bolje napisana, ali je Derviš iznad nje.
bukvalno o tome pricam. gde je granica?
reko bi, ono sto je upotrebljivo za nesto sto nije samo emocija, nije umetnost. al onda 99% umetnosti nije umetnost.
recimo, sto nesto sto smislim u inzinjerstvu, sto dodje niotkuda i resi nesto i prelepo je nekome ko razume nije umetnost i nisam kreativan, a kad nesto sviram sto nisam sam smislio niti ima kurca mog doprinosa jeste i jesam kreativan i umetnicka dusa? jel fer to?
- TBJa na primjer ne kontam čemu toliki hejt Marine Abramović. Ja nju skroz odobravam i podržavam. Žena s ovih prostora u Americi postigla uspijeh. Super. Dosta njenih instalacija i projekata ima itekako smisla. Opet ima i sranja nekih, nije sve dobro, ali nemam aposolutno ništa ni protiv tog vida umjetnosti.
Зато што би уметност требала да изискује неки таленат и креативност, седење пред икс људи у музеју и пушење икс кураца на бини то није....
jednu samo zajednicku stvar sam primetio a to je da u svemu, umetnost ili ne, prvo pravis jednostavna sranja koja su svima sranje, onda komplikovana sranja koja cene jedino takvi kao ti, i tek nakon mnogo vezbe i iskustva uspes da pravis jednostavne, dobre stvari koje svi cene osim ovih drugih koji to ne cene ne zato sto nije dobro nego iz ciste ljubomore, koji ce ceniti tek kad umres. malo njih predje ovaj drugi korak.
- Aavl mislio sam vise na matematicki dokaz necega koji zahteva ogromnu tehniku, kreativnost i najzad nadahnuce. umetnost kao takva, ali jednostavno niko ne moze da je razume. vrlo malo ljudi.
Matematički dokazi, odnosno relacije svega što si naveo i otelotvorenje ičega opipljivog kao monumenta polaze od misli, koje su apstraktne. Književnost je takođe više apstraktna, ničeg konkretnog osim reči u njoj nema za razliku recimo od jedne slike ... pa i fotografije. Fotografija je konkretnija od književnosti. Zato kapiram zašto je ne voliš. Ali baza arhitekture recimo je književnost. Ti moraš stvoriti misaonu koherenciju kojom ćeš izraziti šta bi stvorio. Da bi je realizovao potrebne su ti reči. Svaka je umetnost ponikla iz reči, one jedine materijalizuju misao. Ostalo jeste matematika i to viša. Veza između jezika i matematike uopšte nije suprotna. Naprotiv. Vrlo je tanana. Samo da, razumevanje toga je većini ljudi astronomija.
Što se književnosti tiče - može često da siđe u banalnost, ali smatram da ipak jeste umjetnost, naročito dobra književnost. Nije lako zamisliti realno likove sa autentičnim odnosima, emocijama itd. Poezija definitivno jeste umjetnost. Proza, zavisi, možda nije svaka.
Sviranje je na granici. Interpretacijom unosiš nešto svoje, ali je sviranje svakako na mnogo nižem nivou nego komponovanje. Mada, neko može neku kompoziciju odsvirat na svoj način, da bukvalno zvuči kao novo djelo...
Što se tiče inženjerstva, tu svakao treba dosta talenta, ingenioznosti i domišljatosti, često više nego u nekim klasičnim umjetničkim granama. Ali mislim da bi se umjetnicima u pravom smislu mogli smatrati samo pojedini izumitelji. Jer umjetnost po definiciji je otvorena i ona želi nešto da iskaže, da stvori nešto novo, a ne da riješi konkretan problem.
Tako da npr. u matematici, zadavanje domišljatih zadataka je više umjetnička djelatnost nego rješavanje istih. Postavljanje teorema, više nego dokazivanje istih. Više je umjetnik arhitekta koji osmisli most, nego građevinac koji radi proračune da taj most ne padne.
jeste jovore, ali bez ovoga sto radi proracune arhitekta nije nista do slikar, i to ne bas neki. to je umetnost koja se pravi zajednicki na zalost, jer je delo na kraju previse kompleksno valjda.
najbolje gradjevine su one gde arhitekta zna i ovo sto radi gradjevinac. ili obrnuto, gradjevinac sa osecajem za lepo.
to je to, nema tu granica jovore
Kontam da i arhitekti uče bar neke osnove matematike i inženjerstva, neće nacrtati nešto što će da padne. Al on tu se kreće u nekim granicama izvodljivosti, osmisli projekat za koji zna da je izvodljiv, a građevinac razradi kasnije detalje.
Slažem se u svakom slučaju da je potcijenjen taj kreativni aspekt inženjerstva, matematike, programiranja itd.
Osmisliti dobar algoritam isto zahtijva i mnogo kreativnosti, ali i inteligencije, jer moraš se kretati u okvirima onog što daje rezultate, znači moraš tu kreativnost iskontrolisati.
Al opet npr. kome je prvi put palo na pamet da osmisli Windows umjesto DOS-a ili UNIX-a, to je zaista kreativni iskorak.
A recimo unaprediti neki algoritam koji već postoji, mislim to je po meni više demonstracija vještine i virtuoznosti, nego neka prava umjetnost.
Dobro si pomenuo majstorstvo i zanastvo Celte. Npr renesansno slikarstvo, sve one divne slike Vermera, Italijana...Napraviš veliku kutiju i zatvoriš se u nju, ili sedneš u mrak, staviš konveksno (konkavno) staklo pred sebe, i ono ti projektuje na platno čitav prizor ispred ' ljude, katedralu...Bilo šta. I ti crtaš i bojiš po konturama. Doduše projektuje naopačke, al nema veze slediš. Zato masa slika ima opasne greške u proporciji (čak i kod Karavadja recimo), ili su ljudi na slikama levoruki (jako često). Malo razočaravajuće, ali to je to, ugl. je sve to bilo zanatstvo, škola i jako malo kreativnosti.
e vidis jovore sad mi dade mozda misao kojom mozes nekako da delis. to sto kazes "osmisli windows" je trivijalno. kao i gomila ideja danas u inzinjerstvu, mnogo je lako da smislis ali u picku materinu tesko da napravis. to mozda nije umetnost.
recimo da je umetnost ono sto je vrlo tesko da smislis a lako da napravis? :)
znaci arhitektura onda nije. ili je na granici kao dizajn.
- Зато што би уметност требала да изискује неки таленат и креативност, седење пред икс људи у музеју и пушење икс кураца на бини то није....
Brate, aj ti uradi ovo što je ona, pa onda pričaj:
Instructions.
There are 72 objects on the table that one can use on me as desired.
Performance.
I am the object.
During this period I take full responsibility.Duration: 6 hours (8 pm – 2 am).6
Znači ovo je i jedna vrsta psihološkog eksperimenta, publika isto učestvuje u tome. Ona testira svoje granice izdržljivosti i povjerenja da je niko neće povrijediti. Publika testira svoje granice samokontrole.
O tome se onda kasnije krenu voditi diskusije i ljudi počnu da razmišljaju.
To i jest cilj umjetnosti (između ostalog) da natjera čovjeka da misli i da isprovocira neku reakciju. Ona je isprovocirala i odmah direktnu reakciju publike, a i kasnije reakciju onih koji su o tome diskutovali, itd...Onda to što ona sjedi preko puta ljudi po čitav dan, to ti je isto određena vrsta testa izdržljivosti za nju, a za publiku, isto dosta neprijatna situacija, van zone komfora, znači doći u nečije prisustvo, naročito nekoga ko je eto kroz tako razne stvari prošao, izvodi taj performans, itd... i ono, umjetnost nije njen čin sjedenja preko puta tebe, već je umjetnost to kakve bi se kod tebe emocije pojavile dok sjediš tako preko puta nje, izložen njenom pogledu 10 minuta, a bez ikakve druge komunikacije.
Mislim da bi svako to doživio na svoj način, i svako bi upamtio dobro, imao bi jak utisak, iako ona ništa tu ne radi, ne izvodi nikakve trikove, itd...
dobra umetnost se lako kopira?
umetnost je ono sto svi misle da mogu, al niko ne ume?sta je?
Ajd ovako, da ne ostanemo na teoretisanju samo - radim jedan crtež ovih dana, ne znam koliko ću uspeti tehnički da ga izvedem kako treba, ali će jasno pokazati suštinu itd. Pa ću ga postaviti ovde na temu kad bude gotov da ga komentarišemo i da pokušam da objasnim zašto tačno ima vrednost.
Umjetnost
#/media/File:Kazimir_Malevich,_1915,_Black_Suprematic_Square,_oil_on_linen_canvas,_79.5_x_79.5_cm,_Tretyakov_Gallery,_Moscow.jpg){kind=link}