Dva milenijuma je bilo potrebno da se shvati da je istorija ustvari bila loša učiteljica života. Život je bio loš đak i bežao je sa mnogih časova, a istorija je počela da izmišlja bajke kako bi vratila život u đačku klupu. Život se povremeno vraćao u klupu, ali nije verovao učiteljici i zato je često stradao. Mangupi su ga pretukli nekoliko puta, jer nije uspeo ni da ih zaobiđe na putu do škole. Povremeno je padao u komu i uz pomoć mašina i igračaka ga je istorija vraćala. Tako su deca zavolela vojnike, tenkove i osvajanja, ali su bežala sa časova istorije, a i sa drugih časova.
U život su ulazila grlom u jagode, po nekom osećaju i instinktu, sa mnogo grešaka i gluposti, ali i sa stilom.