Haris Džinović
Možda i najizvikaniji predstavnik takozvane prave, narodne pesme kod nas. Najizvikaniji, iz prostog razloga, jer taj čovek ne peva, on se dere i viče ko da je pred ralom i volovima.
Ipak se može reći da je slavu steko nekom mešavinom latino (marama) i turkiše (brkovi ko porno starovi 70ih) zavodništva i glasom koji iz mrtvih diže, a koji je ne znam zbog čega ženama zanimljiv. Možda misle, da ako ovaj može tolko da se dere, i da ima tolke brke, da onda može i kurcem sudoku da rešava.
Ako ste mislili da je užas slušati njega kako peva, poslušajte ga kako tek peva na ciganskom.
Jeza prolazi kroz planinske vrhove, borovu šumu i proplanke. Smisla nema.
Haris Dzinovic
Osoba kojoj se divim s obzirom na cinjenicu da kroz svoju citavu karijeru pjeva istu pjesmu i ostaje na vrhu
Sjecas li se one noci
Jel sul' dunje procvale
Ostaricu necu znati
Rano je za tugu
da ne nabrajam vise...