Hoću možda ja da vozim?
Glas razuma. Rečenica koju vazda izgovara jedina osoba koja nema položeno, često dete roditeljima, osuđeno da vodi računa o organizaciji prevoza.
-Tata, kad krećemo?
-Za 15 minuta.
-Onda je krajnje vreme da prestanete da ločete. Hoću možda ja da vozim?
-Svadba je, sine, svi piju.
-Vi slobodno izginite, ja idem taksijem.
