- Куме, дошо сам да те питам, да ли би ти мени био жирант.
- Лијепо куме, Бога ми. Ти одмах са врата почео зајебават. Сједи да попијемо по једну, да видимо ђе гори. Да попричамо ко људи или бар ко Срби. Сједи.
- 'Оћу Бога ми. Него слушај. Ти знаш да сам скоро остао без посла и да ме је жена оставила. Тежак је период иза мене. То знаш, је ли тако.
- Знам куме.
- Знаш и то да ми није лако и да ми треба неко подстицај у животу. Јел' тако - тако је. Е сада, ја сам размишљао да дигнем тај кредит, за мала и средња предузећа, и да отворим фарму нојева или чинчила. Још се двоумим.
Елем, ти ми требаш за жиранта. Знам да ме ти издати нећеш, сада када планирам направити корак напред.
- И нога у дупе је корак напред. Хоћу рећ, престани јест говна. Остало је још сарме од славе.