Je l’ dosta?
Реченица коју изговара жена - мушким гласом. Стежући каиш. Сама пита - сама одговара. У ствари, након пар пута проведеног истраживања, више се не може са сигурношћу тврдити да ли је то питање (имамо упитник на крају, је л’ тако, тако је) или је то заправо констатација, закључак на који нема шта да се дода - осим климоглава.
У рангу било ког филозофског питања, уколико је тако третирате, постаје реченица на коју ни у ком случају не можете дати тачан одговор. Одговор вам је дат, сервиран на тацни, преливен бесом, завијен у пару љутње и посут варницама.
Ако пак идете линијом мањег отпора, „ћути и пуши“, питање се претвара у кристално јасну констатацију. Доста је.
- Кево, дај још једну кутлачу овог сутлијаша, много је добар, е!
- Јовановић аждајо млађа, да не кажем јуниоре... Је л’ доста?
---
- Драга, ’ајде сада мало гореее, тааако, не не не, ипак боље ти доле или са стране, шта кажеш, не, ’ајде ноге на рамена, чек, чек...
- Боривоје идиоте! Је л’ доста?!
- Али дра...
- Шта бре мислиш ти? ’Оћеш да ме јебеш или да заједно вежбамо јогу?! Марш бре у три пизде материне и ти и огледала, ’оћу секс, не позерај!
Komentari
- A
Odlična defka, Izzie. Hteo sam i ja sličan izraz da definišem, ali kroz dilemu da li ovo znači da hoćeš da svega bude dosta, tj. u izobilju, ili "dosta", u smislu, stani, nemoj više :)
Ali me je mrzelo da mozgam.
Super je ovo +++
