Klepetanje
Израз је настао од клепетуше, тј. звона које се качило на врат овна предводника. Често се примењује у свакодневном говору, и означава било какву буку карактеристичну по томе што се један или пар истих тонова понављају изнова и изнова са кратким и једнаким моментима тишине између понављања.
- Ово мора да је Миле са стадом, овако само његов ован клепеће.
----------------------------------------------------------
- Шта ти клепеће ово под хаубом?
----------------------------------------------------------
- Е, боље ти изуј те штикле да не клепећеш по ламинату, ако пробудимо ћалета, јеб'о сам јежа!
+24 -6 = +18
