Našao sam se u sobi. Nema sumnje da sam sam u nju ušao, ali ja se osećam drugačije. Osećam se kao da sam se tu stvorio, ili me je neko tu ubacio. Soba je u obliku obrnutog ćiriličnog slova Г. Vrata, na koja sam ja ušao, nalazila su se na samom dnu, ukoliko posmatramo sobu kao slovo Г. Čim sam ušao, zapazio sam Kralja, kako stoji naslonjen ledjima na jedan sto, koji je stajao na sredini tog (obrnutog) slova Г. Gledao je u jedan deo sobe. Sasvim nebitan, bilo koji. Preko puta Kralja, na suprotnom kraju sobe, bila je njegova žena, Kraljica. Bila je mlada i sedela je na jednom običnom kauču. Dva metra ka dole u kavezu, oko metar i po iznad zemlje, bio je papagaj. Moglo se videti da je papagaj vrlo bistar, iako ga u tom trenutku ništa nije zanimalo. S vremena na vreme, skrenuo bi pogled na drugi deo sobe i zadržao se tamo. Kraljica je gledala ka desno, u jedan sobe, prostora. Na gornjem delu slova Г (bliže desnoj strani nego levoj) bio je ulaz na terasu, pokriven zavesama i širok nešto manje od dva metra. Kad sam ušao, sve je već bilo postavljeno, a vreme više nije teklo. Sve što se kasnije događalo, nebitno je. Životinje su bile umešane u to, ali vreme je stalo.