Живела једна госпођа Клара,
(деца је звала вештица стара...)
Деду је мрзела, децу одбила,
и мало затим се озбиљно пропила.

Госпођа Клару је шест мачака чувало
да је не погризу пијану миши.
Деда је грдио: "Мртво пувало,
торњај се напоље! Скапај на киши...
Са својих белих мачака шест! "

Деду је тровала госпођа Клара,
Деда је стењ'о: "Вештице стара..."
А једно јутро више ништа није рек'о,
Клара је мрмљала: "У паклу се пек'о..."
Ал' ни њој јетра не стиже далеко...

Тужне су, тужне и гладне биле
мачке, јер нема шта да се једе...
А кад су комшије у стан провалиле:
Ах, нигде бабе! Ах, нигде деде!
Само је около шетало ситих
белих мачака шест...