Особа која у глуво доба ноћи, несвесно стоји на крову своје куће држећи јастук и јорган у руци. Оно што је занимљиво је да месечари никада не искусе слобад пад, са поменутог крова, или прозора своје зграде. Они тако полусвесни једноставно гледају у месец и звезде док се не сморе, а затим се са истим тим јастуком и јорганом врате у кревет и наставе са сновима. Наравно сутрадан се овога несећају, док онима који су их затекли на крову или ивици терасе остаје ожиљак до краја живота и помисао на то шта је могло бити да је месечар направио само један корак напред!