-Pozdravsor, brate Markosore. Čuli smo da si došao u posed...
-Sladoleda?
-Da, da. Pa bi ovaj hteli...
-Da probate?
-Pa, malo, ovaj...
-Nema problema momci opustite se, sedite tu. Vratiću se.

-Milisore, a je l' si siguran da bi trebali da probamo to?
-Brate Gorasore, opusti se. Moramo da upoznamo ono sa čime se borimo.
-Dobro, nego samo pitam. Ono...
-Nema pitanja, probamo sad ili nikad.
-U redu, u redu.

-E pa momci, evo sladoleda.
-Gde?
-Gorasore, je l' sam ti već rekao da si kreten? Nevidljiv je.
-Pa kako ćemo lizati nevidljivo?
-Momci, ništa ne brinite sad ću vam pokazati. Znači ovako. Gorasore, ti moraš da poljubiš Milisora i onda ćeš da osetiš sladoled.
-Markosore, pa to nije problem. Braća smo zar ne? Evo ljubi te brat. Cmok.
-A, ne, ne, ne. U usta Gorasore.
-Pa je l' si ti u vinklu? Da ljubim brata u usta?!
-Mislim, stvarno, brate Markosore nema smisla.
-Je l' hoćete vas dvojica slabića da probate sladoled ili nećete?
-Pa... Mislim... Hoćemo.
-Ajde sad. Žvalica!
-Gorasore, sve za partiju.
-Sve moj brate.

ljubžvaliljubavaanmmmm

-Dakle, je l' ste osetili sladoled?
-Pa, ovaj, nije loš. Vlažan malo.
-Da, da. Samo je dosta vlažan.
-I treba da bude takav.
-Evo tebi sad jedan sneško, a tebi rumenko, pa ližite.