Postaviš definiciju u "sitne sate", čekaš prve ocene, od toga ništa. Spava ti se, glava nekontrolisano klimata na vratu, očni kapci se oklembesili do brade, čekaš, čekaš, čekaš i ponovo ništa. Pa onda ajde još malo, pa još malo i opet ništa. Minauta na minutu, svaka ko godina, i tek onda popizdiš prva ocena : prst na dole. Do qrca. Možda će sutra biti bolje? Ideš u "krpe" sa barem tristo nepristojnih, neizgovorenih reči, jer ih i onako niko čuti neće.

Cas matematike.