Станите, Ви, млада дамо
Девојко! Због вас уздише овај град,
Моја светлост сте ви, и овде и тамо,
Допустите ми молим вас, овог трена и сад
да осетим ваше очи, усне, косу златну,
вашу нарав, душу и памет домишљату!

Куда сте пошли, чекајте мало,
Немојте нестати без трага, ко што и знате,
Ви сте моја млада дамо,
Нада, љубав и све што вреди, То не знате?
Ходите близу, да подарим срећу срцу мом,
и дал ћу вас срести још и када?
Питање је одвајкада.
ал не! Ви одосте мору хладном
а ја?Остаћу сам, ко и до сада. . .