*Јул 1914.*
Звоне звона на црквама, бирови се дерњају, вести се преносе од уста до уста. Очекивало се, али опет је узбуђење велико: удариће Шваба, у уста га жута. Опет мобилизација, брајко мој. Таман отерасмо Турке, ал' не да онај озго мира никако.
А народ? Па народ као да иде у сватове, а не у голготу незабележену у новијој историји. Скупљају се људи по сеоским портама, у двориштима цркава, на градским трговима. Трче да се пријаве у јединицу. Па се још такмиче ко ће више мушких глава и волова из куће да да, све уз песму и ракију. Они непозвани се преко везе пријављују у трећепозивце или добровољце.
Печалбари стижу са разних континената и распоређују се по ратном распореду.
Краљ Пера, син му Престолонаследник, Баја и Влада, без икаквих привилегија деле патњу народа.
---------------------------------------------------------------------------------------------
*Мај 2014., вести:*
''Моле се волонтери да не долазе у толиком броју''
''Уступам стан угроженима од поплава''
''Капацитети магацина Црвеног Крста препуњени''
''Добровољци са чамцима уз помоћ радио аматера евакуисали хиљаде угрожених''
''Дијаспора шаље милионе у средствима за прву помоћ и новцу''
''Премијер и министри на лицу места, види слику''
-------------------------------------------------------------------------------------------------
- Чујте, Срби, само слога...
- Ајде, Арчибалде, не сери више и ти, леба ти!