Trenuci očaja u kome se onako totalno demoralisani i sjebani obraćamo samom problemu, kao poslednji vapaj za pomoć, ne bi li nas taj isti mimoišao. To se doduše retko dešava u praksi, ali opet nekako izgovaranje te fraze daje bar neko prividno olakšanje, nešto kao ventil i pokušaj da se problemu priđe sa vedrije strane.