Žal za naglo raskinutom vezom sa dlakom iz nosa.

Течни теретњак који у себи носи тугу неиздрживе тонаже. КАП која прелије чашу, и све резонске границе издржа. Циклични период њене појаве сличан је интервалу Халејеве комете, али са собом носи тектонска измештања душе. Ситна, водена, крхка, прозирна ствар која гребе јагодицу јаче од масивног, металног, шиљатог бокса међу прстима алкохолисаног непријатеља у кафани. Тренутак њеног отелотворења јесте моменат тоталне флегматичности у времену и простору. Земља се може окретати, а и не мора; Сунце сутра може изаћи, а и не мора; Јуче и сутра могу бити, а баш и не морају;
Мушка суза је она која се не брише. Она која брутално копа бразду на лицу, она, која увек нестане пре него ли доспе у видокруг туђих очију.

Poznata i kao presemena tečnost