Nadzak
Nadzaci su izuzetno iritirajuce osobe kojima nista nije po volji, a opet sve mora da bude po njihovom.
Mama: Sine, jedi supu, da porastes i da...
Sin: Necu, necu i necu!!! E!!
Mama: Jedi sine, evo ide ciganka sa crnom torbom i ima da te..
Sin: E super, nek' je ona pojede, ja necuuuu!!!! (obavezno kreveljenje)
Mama: Cekaj samo da ti dodje otac, ima da jedes i da molis za jos, kad si nadzak!! (a ustvari misli: Tesko meni kad udjes u pubertet kad si sa 4 godine takav)
nadžak
Nadzak je mala sekira na dugoj drsci. Nadzak je mogao biti i dvostran. Nasuprot sekirice mogao je da bude i siljak. Siromasniji sloj ga je nosio umesto sablje, jer je jeftiniji od sablje. Nadzak je staro slovensko oruzje. Izvorni slovenski naziv u Srba je zaboravljen. Poljaci, Cesi i Slovaci ga cesto koriste u narodnim igrama. Nadzak je nosen na ramenu ili iza vrata dok bi obe ruke visile na drsci, zatim pod rukom, dok bi se drzalo, ako je bilo predugo, vuklo po zemlji. Muskarci nisu isli na pijacu, zbor (sabor) ili prelo bez nadzaka. Na crkvenim saborima, na desetine ljudi je moglo da strada od nadzaka u samo jednoj tuci zavadjenih familija ili prilikom otmice devojki.
nadžak
Koristi se u sumadijskim selima(Donji Branetići) kao izraz za čoveka neograničenog namćorluka,večitog kontraša i ko zna čega još
E,jesi nadžak!