Nenajavljeni gosti
Стари српски обичај је да се у госте год неке даље родбине дође, је л', ненајављен. Да не би узнемиравали домаћине и да се они не би мучили са спремањем, лепо дођу али се не најаве. Домаћини којима долазе ненајављени гости нису увек одушевљени посетом своје родбине са Шар-планине или неке друге забити.
Звони интерфон. 7:30 пре подне је и јадни Нинослав устаје из свог кревета и мумла јер жена није отишла да отвори. Једино недељом може да спава дуже јер не мора да иде у фабрику али му ђаво не да мира. Јавља се полубудан на интерфон.
-Хало..ммм ко је?
-Ми смо, Нино!!!
-Који ви?
-Па ми, бата Нино, ко би други био?
-Можете ли се преставити?
-Пази ти њега! Па ми смо, бата Нино, ујка Милија са ујном и дедом из Малог Пиздовца.
-Молим?! Па откуд ви овде?! И то у ово доба?
-Па ми рекли нисмо дуго видели фамилију из Београд па реко да свратимо.
-А што се нисте јавили да долазите да зна...
-Ма јок, бата Нино, нећемо да вас узнемиравмо, реко' да не спремате! Него 'ајде откључај врата па да улазимо смрзли смо се овде од зиму...бата Нино...хало, бата Нино, си ту...
Nenajavljeni gosti
Лопови. Нити се најаве телефоном, нити звоне. Једноставно уђу, осећају се као у самопослузи, и оду, не оставивши ни поруку за домаћина.
- Жено, где си оставила кључ?
- Испод отирача.
- Е свака част. Врло креативно.
- Шта?
- Па то је вероватно последње место на коме ће ненајављени гости да га траже.
- Имаћемо госте?
- И то ненајављене. Али не бој се за њих, снаћиће се. Они воле доступност и избор. Као шведски сто, на пример, само што са њега не дижу само храну.
- Мислиш да ће им се свидети моје ванилице?
- Бојим се да се неће уписати у књигу утисака.