1. Клинчадија која за Хитлера чула нису, али је њихов старији брат јако кул тако ћелав у комбату док туче Роме по улици. Најбројнији су на концертима Ритма Нереда, а гласове им можеш чути тек кад ови засвирају ''Пут Безнађа'', јер друге песме не знају.

2. Старији брат који сматра да су четници српска верзија нациста, као и да реч ''патриотизам'' значи смрта свега што није бело. Можеш га видети како напољу пије пиво и чека било какав разлог да се потуче, па макар и поглед, јер нема посао, због броја кривичних пријава, или на концерту Нереда, где је узор клинцима, јер зна чак четири песме. Реткост је кад овај пример прерасте у следећи.

3. Велики Србин што разбија амбасаде и мисли да је већи патриота тиме што притом салутира. За разлику од модела ''старијег брата'', овај не прати исту моду, те је обучен као класични навијач, и нема ни онај ниво знања млађег брата, само јако делује кул тај покрет руке.

4. Ова верзија је она образована верзија, ''крем'' њиховог друштва. Углавном студирају, а њихова схватања поткрепљена су знањем, а не песницама. Они су задужени за тровање умова клинцима. Углавном су старији, а врло често манипулишу оним мање интелигентним ''колегама''. Образовани су у ''патриотске'' организације, како им држава не би могла ништа (све и да хоће).

5. Пети модел представља оне најкомичније. Док се прва три модела углавном смире током одрастања и схвате да то нема смисла, овај неонациста остаје тру и у својим тридесетим. Углавном физикалише, јер му је досије пун ''разбојништава и туча'', на које је он поносан. Отпада са млађом екипом, јер су се његови одавно одомаћили у ћорци или оженили и смирили. Себе проналази у текстовима Ритма Нереда, јер је остао сам, и води своју борбу раме уз раме са зидарцем испред драгстора.

6. Шести и последњи модел обрађен у овој дефиницији, зове се ''Беринг Брејвик модел''. То су они који су решени да промене нешто у корист своје идеје, за разлику од 1,2,3 и 5. модела, чије армије празних флаша слабо напредују кроз непријатељске редове. Углавном раде сами, а видећете их као тихе младиће из комшилука, који ће вам се јавити онако тихо, одсутно, изгубљени у свом великом плану. Комшије пензионери ће га хвалити као културно и мирно дете, које м је увек помагало да понесу кесе са пијаце. Наравно, следећи пут кад их видите, то ће бити у вестима везаним за неки масовни покољ или бомбашки напад.