Нова Србија (НС) је политичка странка деснице у Србији. Оснивач и председник Нове Србије је Велимир Илић.

Нова Србија је основана 1998. године у Чачку. На првој оснивачкој скупштини господин Велимир Илић једногласно је изабран за председника странке. Стожер странке био је Чачак, један од првих слободних градова у Србији. Нова Србија је у почетку била мала странка, готово локалног карактера, но вести о успесима првог опозиционог градоначелника Чачка - Велимира Илића и његовог тима убрзо су нашле пут до људи жељних слободе широм Србије.

Нова Србија је један од оснивача Савеза за промене, као и коалиције ДОС - једине снаге која је успела да обори режим Слободана Милошевића.

Г-дин Велимир Илић је 1996. године изабран за председника СО Чачак, а у исто време Чачак је постао једна од првих опозиционих општина у Србији.

Улога господина Велимира Илића у демократским променама од 5.октобра 2000. добро је позната широм света. На првим, правим демократским изборима 2000. године Нова Србија је ушла у оба парламента, и то са 8 народних посланика у Народну скупштину Републике Србије и 3 у Савезни парламент. Такође, Нова Србија је узела и важно учешће у локалној власти, а г-дин Велимир Илић је поново изабран за председника СО Чачак.

На парламентарним изборима одржаним 2003. године Нова Србија је освојила 9 посланичких мандата у Народној скупштини Републике Србије и 3 у парламенту Државне заједнице СЦГ, док је председник Нове Србије, господин Велимир Илић, постао министар за капиталне инвестиције у Влади Републике Србије. На локалним изборима, одржаним 19. септембра 2004. године, Нова Србија је први пут самостално наступила и освојила значајне резултате, освојивши градоначелничка места у преко 10 општина, док је у већини општина узела значајно учешће у власти.

На парламентарним изборима одржаним 21.01.2007. године коалиција ДСС-НС осваја 47 посланичких мандата од чега 14 припада посланицима наше странке. Председник Нове Србије, г-дин Велимир Илић, наставља свој рад у Влади Републике Србије као министар за инфраструктуру.
Нова Србија је модерна, национална, народна и монархистичка странка која се залаже за правну, праведну, децентрализовану државу, развијене градове, богата села и богатог појединца.
Нова Србија иде у корак с временом, да би Србија, утемељена у себе, своје порекло и вредности, ухватила корак са Европом.

Слава Нове Србије је св. Симеон Мироточиви који се слави 26. фебруара.
Негујући традицију и историју свог народа, Нова Србија је за свог заштитника одабрала је св. Симеона Мироточивог, јер је он био зачетник српске државе, најуспешнији владар и ујединитељ српског народа. Негујући славу наших предака и Нова Србија као стожер окупљања прогресивних снага, штити традицију од заборава.
Стефан Немања црквено св. Симеон Мироточиви (1114 -1200), родоначелник је српске краљевске лозе НЕМАЊИЋА.

Свети Симеон рођен је 1114. године као Немања, син Завидов у Рибници поред данашње Подгорице. Пошто је то било време очевог прогонства, крштен је по католичком обреду, јер у близини није било других свештеника.
Управљао је источним српским земљама и за то време успео је да државу прошири и среди.
Учврстио је православну веру, кад су јој претили јереси са свих страна.
Успоставивши мир са околним земљама 1196.године одрекао се престола у корист свог средњег сина Стефана. До одласка на Свету гору Симеон је монашке дане провео у манастиру Студеници чији је био ктитор, док је на Хиландару проживео само осам месеци.
Пренос моштију Савиног оца почела је у јесен 1206.године, мошти су после дугог путовања стигле у Србију 9. фебруара, по јулијанском календару. Пренос моштију у Србију био је веома значајан политички догађај.
Над телом оца обављено је помирење браће Стефана и Вука. Сава те године постаје игуман манастира Студеница.

Нова Србија је јака и стабилна организација спремна да настави да води Србију путем привредног препорода. Нова Србија је странка визије, странка која креира и намеће теме, странка која има храбрости да се бори за остварење својих циљева. Политичка сцена Србије обилује странкама дневне политике и тренутне популарности, али да би се реформе и привредни напредак спровели до краја потребна је чврстина, храброст и истрајност. То је оно што има Нова Србија.
"0д 18 лидера некадашњег ДОС-а, на политичкој сцени Србије остали смо само премијер Коштуница и ја. За Нову Србију говорили су да ће блеснути па се угасити, а угасили су се они који су то причали. Јер, они су иза себе имали само агенције и медије, док иза нас стоји народ. Нова Србија је увек била у првом реду када је било потребно завршити најосетљивије државне проблеме. Уверен сам да ће странка на првим следећим изборима остварити одличан резултат јер је Нова Србија странка чији рејтинг расте, пред којом је будућност, и која ће своју политичку афирмацију наставити радећи и градећи нову, бољу, европску Србију“.

Скупштина Нове Србије је највиши орган Нове Србије.

Сазива је Председник или Главни одбор Странке, по правилу сваке четврте године (редовна или изборна Скупштина), а могу је по потреби сазвати и између редовних заседања (ванредна Скупштина).
Скупштину чине:
- делегати изабрани у организационим облицима странке према критеријумима које утврди Извршни одбор (водећи рачуна о територијалној заступљености, броју чланова, величини гласачког тела);
- председник странке;
- потпредседници;
- изабрани чланови Главног одбора;
- чланови Извршног одбора;
- чланови Комисије за поштовање Статута;
- чланови Надзорног одбора за финансије;
- председник и потпредседници Клуба младих и
- председница и потпредседнице Савета жена.
Мандат делегата Скупштине траје 4 (четири) године, уколико пре тога не буду опозвани од стране органа који су их изабрали, односно уколико им не престане функција на основу које имају својство делегата.
Скупштином председава Радно Председништво од пет чланова, који се, на предлог председника, бирају на седници Скупштине.

Главни одбор је највиши орган Нове Србије између два заседања Скупштине.

Скупштина бира највише 33 члана Главног одбора тајним гласањем, водећи рачуна о територијалној заступљености чланства.
Чланови Главног одбора по функцији су председник странке, потпредседници, председници окружних одбора, посланици Нове Србије, председник и чланови Извршног одбора, генерални секретар Нове Србије, председник Надзорног одбора за финансије, председник Одбора за поштовање Статута, као и председници градских и Општинских одбора.
Мандат изабраних чланова Главног одбора траје четири године.
На предлог Председништва Нове Србије, Опшинских одбора, Савета жена и Клуба младих, Главни одбор може кооптирати нове чланове, под условом да број кооптираних чланова није већи од 11, од којих су 4 из Клуба младих.
Седницама Главног одбора председава председник странке или потпредседник Нове Србије кога председник овласти.
Редовне седнице Главног одбора се одржавају сваких 6 месеци.
Ванредне се сазивају на захтев Председника Нове Србије, Председништва Нове Србије, Извршног одбора, Надзорног одбора за финансије или трећине чланова Главног одбора.
Ванредне седнице се сазивају у року од 15 дана од достављања захтева.
Главни одбор доноси одлуке већином гласова присутних чланова, (50 % + 1).
Мандат члана Главног одбора престаје опозивом од стране органа који га је изабрао, односно престанком функције на основу које има својство члана Главног одбора.

Надлежности Главног одбора су:
- доноси Пословнике о свом раду;
- доноси одлуке из надлежности Скупштине које се привремено примењују до првог заседања Скупштине;
- верификује стицање и престанак чланства у Главном одбору кооптираних чланова;
- утврђује и води политику Нове Србије у складу са основама политике утврђеним на Скупштини;
- доноси изборни програм и одлучује о учешћу Нове Србије у изборима на свим нивоима;
- одлучује о уласку у владу и друге органе власти;
- утврђује кандидате за државне функције када Нова Србија учествује у вршењу власти;
- предлаже кандидате за одбор за поштовање Статута и кандидате за Надзорни одбор за финансије;
- бира и разрешава председника Извршног одбора који има мандат за формирање Извршног одбора;
- на предлог председника Извршног одбора Нове Србије верификује састав Извршног одбора;
- потврђује или поништава одлуку Извршног одбора о суспензији или кооптирању чланова Извршног одбора;
- даје и опозива мандат посланицима и одборницима;
- разматра извештаје Извршног одбора, Председништва, председника и ресорних савета у времену између две Скупштине;
- доноси одлуку о сазивању Скупштине Нове Србије;
- верификује одлуку Извршног одбора о распуштању Општинског и Окружног одбора;
- бира и разрешава лица одговорна за финансијско пословање, подношење извештаја надлежним органима и вођење финансијских књига;
- покреће иницијативу за избор и разрешење председника и потпредседника Нове Србије, на предлог трећине чланова Главног одбора;
- на предлог Извршног одбора бира Изборни штаб;
- на предлог председника Нове Србије, бира и разрешава генералног секретара;
- доноси поште и појединачне акте Нове Србије који нису у надлежности других органа;
- одлучује о другим питањима о раду странке, по овлашћењу Скупштине.

Главни одбор образује ресорне савете (Политички савет, Правни савет, Спољно-политички савет и Економски савет, и друге у одређеним областима политичког и друштвеног живота - ресорним областима), на предлог Председништва странке.
Чланови савета не морају бити чланови Нове Србије.
Председника ресорних савета именује Председништво Нове Србије.
Савети дају Главном одбору и Председништву препоруке и мишљења из свог делокруга, а на захтев председника, Председништва или Главног одбора и припремају извештаје.

ПРЕДСЕДНИК - ВЕЛИМИР ИЛИЋ

ВЕЛИМИР ИЛИЋ је рођен 28. маја 1951. године у Чачку. Ожењен је, отац петоро деце. Дипломирао је на Технолошком факултету Универзитета у Београду 1976. године, а магистрирао на Технолошком факултету у Чачку 2005. године.
Политичку каријеру започео је 1990. године у СПО-у, када постаје и народни посланик у Народној скупштини Републике Србије.
1996. године Велимир Илић је први пут изабран за градоначелника Чачка. У пролеће 1998. године са групом истомишљеника оснива Нову Србију, а на првој оснивачкој Скупштини странке једногласно је изабран за председника Нове Србије.
На изборима 2000. године поново је изабран за градоначелника Чачка, али и за посланика у Већу грађана Савезне скупштине Савезне Републике Југославије. На изборима у децембру 2003. године изабран је за министра за капиталне инвестиције у Влади Републике Србије.
Након парламентарних избора одржаних 21. јануара 2007. године, Велимир Илић наставља свој рад у Влади Републике Србије као министар за инфраструктуру.
На изборима за председника Србије одржаним у јануару 2008. године Велимир Илић осваја треће место.
На ванредне парламентарне изборе у мају 2008. године Нова Србија излази у коалицији са ДСС-ом и враћа се опозиционом деловању, а Велимир Илић постаје шеф Посланичке групе Нове Србије у Народној скупштини Републике Србије.