Улази у учионицу први час док је напаљени малолетници жељно ишчекују. Да је лепа, јесте, али делује нестварно лепа након целокупног школовања проведеног гледајући наборана лица и ренесансне бокове ускоро пензионисаних професорки.

Моли да јој неко затвори врата јер их је претходно једва отворила носећи лаптоп, ташну и руке препуне књига, белешки и разних пропратних материјала за ученике, које несебично дели, не жалећи ни папир ни кетриџ. Има се, може се, све је то зарад образовања.

Све лекције и предавања чита са папира - што је сигурно, сигурно је. Ту већ полако опада она еуфорија, али је и даље на завидном нивоу, јер, Боже мој, неискусна је. Евентуално је имала неколикомесечно искуство у основној школи. У том случају предавања ће по тежини бити сразмерна универзитетским, а методе као за предшколце.

Док шета кроз учионицу и само задаје нове задатке (праћена одмеравањем доброг дела девојака из одељења) сва амбициозна и пуна свежег знања, буљиш у њен деколте и конташ да је домаћи најмање што би урадио за њу док те тако гледа.

Следеће недеље, убеђен да си стекао њену наклоност - закључак проистекао због неколико осмеха и што си међу првима којима је запамтила име, дође и сва слатка ти забибери кеца.